RAZVOJNA PSIHOLOGIJA

Poremećaji govora i pedagoške implikacije
Na usporen razvoj govora, da deca kasnije progovore najčešće utiču:
- zdravstveni problemi,
- dete nema adekvatan uzor za podražavanje, ili postojeći uzor nije adekvatan za
podražavanje,
- retardiranost,
- smanjena potreba komunikacije i podražavanja odraslih kod blizanaca.
U poremećaje govora na ranom uzrastu ubrajaju se:
• tepanje - radi se o poremećenoj artikulaciji, koja je najčešće posledica lošeg učenja;
• greške - ispuštanje ili umetanje glasova, zamena mesta pojedinih glasova ili
slogova, umesto imena izgovara onomatopejsko podražavanje;
• defekti:
- šuškanje - obično se sastoji u zamenjivanju izvesnih glasova drugima: "s" sa "š",
ispušta se "r" a naglašava naredni samoglasnik; uzroci mogu biti pogrešno učenje koje je
na ranom uzrastu podržano ili organski - deformacija nepca, vilica, zuba ili usana;
- nejasan govor - koji je ponekad posledica emocionalnih uzroka - uzbuđenja,
zbunjenosti, straha; može biti posledica nedovoljne pokretljivosti usana, vilice i jezika;
- zamuckivanje (manifestuje se kao ponavljanje prvog glasa ili cele reči, ponekad se
javlja zbog neslaganja u tempu mišljenja i govora, ali najčešći uzroci su emocionalni
faktori na što ukazuje i učestalija pojava u krizi treće i sedme godine, ako je detetu
prilagođavanje otežano; neka deca zamuckuju samo u izvesnim prilikama i pred izvesnim
osobama);
- mucanje (predstavlja najteži defekt govora u kome dolazi do blokade govora zbog
grčenja mišića govornih organa; češće je psihološkog porekla - zavisno, konfuzno,
emocionalno nestabilno dete ili su u pitanju psihološki razlozi i organske smetnje; u
prvom slučaju mana može da se otkloni a u drugom da se ublaži, što u najvećoj meri
zavisi od stava okoline i vaspitača).
Jedan broj poremećaja kod školske dece javlja se kao psihološki problem u
savlađivanju čitanja i pisanja.
Osnovni uzroci takvih poremećaja su:
1. primarna nesposobnost učenja (organski faktori),
2. sekundarna nesposobnost učenja (nedostatak motivacije, pogrešni vaspitni
postupci, anksioznost).
Najelementarnija teškoća je nesposobnost dekodiranja (slovo - glas, reč - značenje).
Oko 10% dece ima teškoće u čitanju i pisanju. Ako učitelj ima u razredu decu koja
ispoljavaju poremećaje govora najpre nastoji da spreči fiksaciju i povećanje problema
(stvaranjem tople klime, prihvatanjem učenika takvih kakvi jesu), a zatim će proceniti da li
i koliko može sam da pomogne detetu ili je neophodna pomoć stručnjaka za ovu oblast.
Kao najteži poremećaj koji se javlja kao primarna nesposobnost učenja stručnjaci
navode disimboliju (dissimbolia - nesposobnost razumevanja simbola). Oblik disimbolije
koji se ispoljava kao nesposobnost povezivanja slova - glasa je legastenija (legastenia).
Disleksija (dyslexia) je teškoća u učenju čitanja i nju mogu izazivati i primarni i sekundarni
uzroci. Disgrafija (disgrafia) je sporost i netačnost u pisanju koju takođe izazivaju i
primarni i sekundarni faktori.
265