RAZVOJNA PSIHOLOGIJA

U tabeli 35 dati su nalazi Lj. Miočinović (1972) o frekvenciji upotrebe pojedinih vrsta
reči u pojedinim situacijama.
Analiziran je udžbenik poznavanja prirode i društva za II razred osnovne škole i rečnik
učenika toga uzrasta. Nalazi ukazuju da postoji sklad kod upotrebe imenica, glagola,
rečca i usklika; redosled i zastupljenost je poremećena kod prideva, predloga, zamenica,
sveza, priloga i brojeva i udaljena je od strukture dečjeg jezika. Ako se poredi dečji
aktivan rečnik II razreda, na jednu novu reč, a njih je 5.64%, dolazi 17.8% ponovljenih; u
udžbeniku poznavanja prirode i društva analiza ukazuje na obrnut odnos: na jednu novu
reč, kojih je 18.2%, dolazi 5.4% ponovljenih. Ova velika razlika u redundantnosti aktivnog
dečjeg rečnika i rečnika udžbenika ukazuje da prijem i obrada informacija koje daje
udžbenik može biti otežana kod jednog broja učenika.
Tabela 35: Frekvencija upotrebe pojedinih vrsta reči
Redni
broj
Vrste reči Rečnik
udžbenika
Rečnik
štampe
264
Rečnik
poezije
Pisani dečji
rečnik
Usmeni dečji
rečnik
1. Imenice 33. 0 36. 8 30. 7 49. 0 38. 2
2. Glagoli 24. 0 15. 7 18. 8 30. 0 25. 7
3. Pridevi 10. 0 12. 2 10. 0 12. 0 3. 1
4. Predlozi 10. 0 11. 1 9. 3 1. 0 9. 0
5. Zamenice 7. 0 8. 1 12. 5 1. 0 8. 8
6. Sveze 6. 0 7. 9 11. 1 0. 5 7. 2
7. Prilozi 5. 0 4. 3 4. 1 4. 0 4. 1
8. Brojevi 2. 0 1. 9 1. 0 1. 0 3. 4
9. Rečce 2. 0 1. 4 1. 8 0. 3 0. 3
10. Uzvici 0. 02 0. 2 0. 1 0. 2 0. 0
S. Vasić je (1967) ispitivala razvoj artikulacije kod dece na uzrastu od 3 - 9 godina.
Njeni nalazi ukazuju da je artikulacija kontinuiran i po tempu ravnomeran proces; to je
proces koji dostiže zrelost sa 8; 0 godina i nema značajnih razlika u razvoju kod devojčica
i dečaka. Redosled ovladavanja pojedinih grupa glasova je: vokali, plozivi, nazali, frikativi,
afrikati, laterali. Najlakši glasovi za artikulisanje su plozivi i vokali, a najteži afrikati i
laterali. Uticaj učitelja na artikulaciju dece je uzajamno povezan sa stepenom
indentifikacije deteta sa vaspitačem. Na uzorku ispitivane dece učestalost govornih
poremećaja iznosi 11. 59%, a od toga su dve trećine artikulaciona odstupanja: distorzija
(iskrivljavanje), supstitucija (zamena) i omisija (izostavljanje). Znatno češća artikulaciona
odstupanja su kod zvučnih glasova. Manje odstupanja je nađeno u inicijalnom nego u
medijalnom i finalnom položaju glasa.
Ispitujući akcentski sistem S. Vasić nalazi da deca dolaze u osnovnu školu sa jasno
uobličenim akcentskim sistemom koji teži da se održi nepromenjen. Po pravilnosti
upotrebe naša četiri književna akcenta redosled je sledeći:
• kratkosilazni akcent
• dugosilazni akcent
• dugouzlazni akcent
• kratkouzlazni akcent.
Učenici ne prave greške u mestu akcenta tj. u intenzitetu, već u kretanju a zatim
trajanju tona.