RAZVOJNA PSIHOLOGIJA

usporavanja u pitanju stabilizacija jezičkih shema na uštrb razvoja rečnika, ili je zastoj
prouzrokovan drugim razvojnim problemima i aktivnostima ostaje da odgovor daju
naredna istraživanja. U tabeli 33 i na slici 100 dat je pregled nalaza istraživanja.
U osnovnoj školi najveću upotrebnu vrednost imale su reči: kuća, čovek, sunce,
majka, voda, meso, ptica, reka i ruka; najređe su upotrebljavane: potreba, poverenje,
zločin, napredak, svrha, verovanje,..., koje su detetu dalje i apstraktne (S. Vasić, 1969).
Prema nalazima V. Lukić na uzrastu od II - VIII razreda najučestalija upotreba pripada
glagolu jesam, zatim dolazi povratna zamenica sebe (se) i veznik u. Sa uzrastom varira
učestalost upotrebe pojedinih reči.
Tabela 33: Pregled ukupnog broja tekućih i različitih reči i njihovog odnosa
1 2 3 4 5 6 7 8 9 10
Raz. N šk. N Uzrast M Opseg Zbir t Opseg r Zbir r r/t
II 33 949 8; 05 61. 67 255-9 58521 111-7 3398 5. 81
III 42 1189 9; 05 94. 60 349-17 112486 150-13 5123 4. 55
IV 41 1195 10; 05 130. 92 479-15 156448 255-12 3852 2. 46
V 41 1221 11; 06 151. 99 574-21 185578 272-12 5605 3. 02
VI 42 1226 12; 06 188. 86 693-17 231544 283-14 6043 2. 61
VII 42 1226 13; 07 233. 81 867-28 286648 365-21 7562 2. 64
VIII 42 1141 14; 07 257. 03 851-25 293268 391-13 8703 2. 97
Zbir 8147 162. 57 1324493 14754
Kolone u tabeli označavaju/sadrže: (1) razred, (2) broj škola, (3) broj učenika, (4) prosečni
uzrast ispitanika, (5) prosečan broj reči u pismenim sastavima, (6) opseg tekućih reči, (7) ukupan
broj tekućih reči, (8) opseg različitih reči, (9) ukupan broj različitih reči, (10) % različitih reči na
svakom uzrastu u odnosu na ukupan broj tekućih reči.
V. Lukić (1972) nalazi da je u aktivnom rečniku dece osnovne škole redosled
upotrebne vrednosti reči sledeći (tabela 34):
Tabela 34: Učestalost upotrebe reči
imenice
glagoli
pridevi
prilozi
zamenice
brojevi
predlozi
veznici
rečce
uzvici
263
49%
30%
12%
4%
1%
1%
1%
0. 5%
0. 3%
0. 2%
Koliko su rečnik udžbenika, štampe, poezije i predavanja nastavnika saglasni u
pogledu zastupljenosti pojedinih vrsta reči u poređenju sa dečjim pisanim i usmenim
rečnikom?