RAZVOJNA PSIHOLOGIJA

neophodan ali ne i dovoljan uslov. Neophodan (1) za simboličko sažimanje - da integriše
skup uzajamno zavisnih transformacija; (2) društvenu regulaciju - da obezbedi
interindividualnu razmenu i saradnju.
Zaključak: između jezika i mišljenja postoji genetički krug, uzajamno zavisno
delovanje - obrazovanje i napredovanje. No, oba člana zavise od same inteligencije koja
prethodi govoru i nezavisna je od jezika. Jezik je sredstvo u službi same inteligencije.
Većina razvojnih psihologa smatra da kognitivni procesi leže u osnovi mnogih uspeha
u usvajanju jezika. Nalazi ispitivanja potvrđuju i da pri usvajanju raznih pojmova i
kognitivnih veština jezik igra značajnu ulogu. Preko govora deca usvajaju socijalne
odnose i socijalne pojmove. Verbalno posredovanje - pomaže da se zapamti i ponovi
doživljaj, olakšava rešavanje problema: reči su sredstva misaone aktivnosti, rečima se
formuliše problem i principi rešavanja (Mussen et al., 1984).
Bruner
I Bruner naglašava da je jezik instrument mišljenja. Međutim, razvoj jezika ne
omogućuje samo reprezentovanje iskustva već i njegovo transformisanje. Jezik je
medijum za oslobađanje od neposrednog. Kako jezik biva interiorizovan? Proces
interiorizacije zavisi od drugih, od potreba da se razviju odgovarajuće interakcije i
transformacije za zajedničku akciju. To je potreba za kognitivnom razmenom sa onima od
kojih zavisimo.
Bruner nalazi da jezik kao oblik simboličke reperezentacije ima tri funkcije:
a. ostenzivnu (ukazivanje, pokazivanje na objekt),
b. označavanja (verbalna etiketa),
c. rečeničku (oznaka je uključena u rečenicu).
Neškolovani koriste (a) a sa uzrastom je u porastu (b); školovani koriste (b) a sa
uzrastom raste (c).
Pisani jezik je udaljavanje od pokazivanja (Vigotski) a nije ni prosto označavanje -
pisanje je upotreba jezičkog konteksta nezavisno od neposredne stvarnosti. U školi se
jezik usavršava i postaje snažan faktor u kognitivnom razvoju.
Vigotski
Tragajući za razvojnim osnovama mišljenja i govora Vigotski otkriva da je značenje
pojava koja pripada i govoru i mišljenju. Otuda govoru treba pripisati ne samo
komunikativnu već i signifikativnu funkciju.
Vigotski nalazi da mišljenje i govor imaju različite razvojne korene.
U filogenezi mišljenja i govora možemo pouzdano utvrditi predgovornu fazu u razvitku
intelekta (začetke upotrebe oruđa kod šimpanza) i predintelektualnu fazu razvitka govora
(fonetika govora - emocionalni govor i začeci socijalne funkcije govora kod šimpanza).
I u razvitku deteta (ontogenezi) pouzdano se može utvrditi predgovorni stupanj
mišljenja (praktično mišljenje, upotreba sredstva) i predintelektualni stupanj govora (ime
je sastavni deo stvari).
Do izvesnog trenutka oba razvoja teku nezavisno da bi se u jednom trenutku linije
razvoja ukrstile posle čega mišljenje postaje govorno, a govor postaje intelektualan.
Vigotski jedinstvo mišljenja i govora nalazi u značenju reči. On ukazuje (1) da reč
sadrži uopštavanje i (2) na razvojnost reči i njenog značenja. Odnos misli i reči je proces:
259