RAZVOJNA PSIHOLOGIJA

maternjeg jezika i da ispravno interpretira i primeni pravila intoniranja i akcentovanja.
Dete će primiti postojeće jezičke obrasce sa kojima se služe socijalni uzori. U razvoju
fonološkog sistema receptivna kontrola (razumevanje značenja govora drugih) prethodi
produktivnoj kontroli (ovladavanju distinktivnim odlikama fonema kojima dete iskazuje
poruke). Dakle, dete počinje kao imitator ali će u govornom razvoju postati stvaralac koji u
govornom iskazu saopštava nešto novo što nije čulo od drugih. U fazi "zapitkivanja", 4-5
godina, dete ubrzano razvija govor ali istovremeno uvećava saznanja o svetu koji ga
okružuje. Tada dobija zamah i dečje stvaralaštvo u jeziku, razvoj dečjeg dinamičkog
odnosa prema jeziku. Istraživači ukazuju da se u školskom periodu nesumnjivo ubrzano
proširuju i dečja saznanja i dečji rečnik, usavršava usmeno i pismeno izražavanje, ali
zapaža i nagli pad dečje kreativnosti. Ako je to zbog rigidne nastave, kako mnogi ukazuju,
onda svaki vaspitač, učitelj ima obavezu da, pri ostvarivanju nastavnih programa, nađe
formu fleksibilnije nastave u kojoj će opstati i dečja radoznalost i kreativnost.
Razvoj morfološkog i sintaksičkog sistema
Struktura jezika obuhvata:
• foneme i morfeme, kao najmanje jedinice koje imaju neko značenje - glasovnu
strukturu (u rečima);
• strukturu reči u rečenici.
Za učenje govora nije dovoljno usvajanje određenog broja glasova ili reči, već i
struktura i pravila radi obrazovanja reči i radi obrazovanja rečenica. Gramatika jednog
jezika sastoji se iz morfologije (dodavanje morfema, stvaranje novih reči) i sintakse
(načina menjanja redosleda reči u rečenici - konstrukcije iskaza). Sintaksa obuhvata
strukturu i semantičke odnose.
"Telegrafski" govor
Najpre deca upotrebljavaju jednu reč u značenju čitave rečenice. Prve rečenice su
"telegrafske" i prilagođene komunikativnoj funkciji. Sagovornici prilagođavaju govor deci,
čemu doprinosi neposredni "fidbek", samo dečje ponašanje.
Slobin (Slobin, 1959) nalazi da "telegrafski" iskazi - čiju osnovu čine imenica, glagol i
u malom broju slučajeva prilog - u raznim jezicima izražavaju slična značenja: položaj,
naziv predmeta, zahtev, želju, isčezavanje objekta, odricanje, pripadanje, određivanje,
osoba - radnja, radnja - objekt, osoba - objekt, radnja - položaj, radnja - primalac, radnja -
instrument, pitanje.
Složene rečenice
Neophodno je da dete razume neku strukturu da bi je ostvarilo. Dete počinje da
usvaja gramatičku strukturu od druge godine. U trećoj godini pojavljuju se složene
rečenice koje se najčešće sastoje iz dve proste rečenice. Za sastavljanje složenih
rečenica deci je neophodno da ovladaju pravilima sjedinjavanja grupa reči, predloga,
veznika. Najpre se koristi veznik "i". Rečenice mogu izražavati različit smisao. Prvo se
javljaju pokazne zamenici, a zatim počinje da se određuje vreme radnje, uzroci, da se
pojavljuje uporedni i odredbeni način. Usavršava se kako razumevanje tako i postavljanje
pitanja. Dvogodišnja deca razumeju opšta pitanja koja traže odgovor "da" ili "ne", i
specifična pitanja koja počinju sa "gde", "ko", "šta". Tek od treće godine počinju korektno
da odgovaraju na pitanja "zašto", "radi čega". Prva opšta pitanja koja deca postavljaju su
u vidu tvrđenja sa upitnom intonacijom na kraju rečenice: "Mamina tašna?" I deca
postavljaju prva specifična pitanja koristeći "šta" i "gde".
253