RAZVOJNA PSIHOLOGIJA

upotreba predloga, prideva i veznika. Pri kraju predškolskog uzrasta nivo usvojenih
morfoloških i sintaksičkih formi čine dečji jezik pouzdanim sredstvom komunikacije i
mišljenja.
c. Razvoj rečenice
U drugoj godini dete najviše koristi imenice, no te reči imaju značenje čitave rečenice
("holofraza"). Kombinovanje dve reči (imenica i glagol) javlja se krajem druge godine. I
ove rečenice su redukovane i mogu se, kao i "holofraze", razumeti samo u kontekstu u
kome dete govori. U trećoj godini u rečenici se pojavljuje najpre zamenica u trećem licu
(Ona hoće...") a tek u drugoj polovini treće godine u prvom licu ("Ja bih..."). Postepeno se
u rečenicama deteta pojavljuju članovi, prilozi, nastavci, pomoćni glagoli. Faza potpune
rečenice javlja se u 4. i 5. godini i odlikuje se korišćenjem svih vrsta reči (Mussen et al.,
1984, tabela 31).
Tabela 31: Razvoj govora deteta
Uzrast
Karakteristike jezika
4-8 m brbljanje
1 godina prve smisaone reči
1 g 6 m kombinacija dve reči
2 g - 2 g 6 m duže i složenije rečenice
3 godine Govor deteta sastoji se iz prostih rečenica. Deca razgovaraju, ali ne odgovaraju
uvek jedno drugom.
4 godine Govor deteta sastoji se iz složenih rečenica. U govoru deca se iskazima obraćaju
jedno drugom.
Fonološki razvoj
Fonološki sistem jezika sastoji se od:
• sistema glasova i
• prozodijskog sistema (sistema intonacije, naglasaka i pauza).
Foni su organizovani u određen funkcionalni sistem, a osnovne klase tog sistema su
foneme (samoglasnici i suglasnici). Fonološki razvoj upravo počinje čim je završen period
gukanja. Sticanje fonoloških sposobnosti zahteva razlikovanje promenljivih jezičkih
jedinica manjih od reči. Bilo koja fonema je skup distinktivnih odlika određenih
artikulacijom i njenim akustičkim manifestacijama koje postavljaju jednu fonemu nasuprot
drugoj. Foneme su izrazi pomoću kojih okolina ukazuje detetu na sličnosti i razlike među
stvarima i događajima. To pored jednostavnih zvučnih razlika mogu biti razlike kojima se
izražava vreme radnje, broj i padež; to mogu biti razlike između "tipova" glasova - zvučnih
i bezvučnih i druge razlike.
Drugi put su značajnije prozodijske osobine: modulacija (u upitnim oblicima
"uzlazna"), naglašavanje, pauze. Istraživači nalaze da za normalan razvoj govora na
ranom uzrastu nije neophodno da deca izdvajaju specifične glasove u sklopu reči.
Imitacijom se ovladava znatno pre nego prvim rečima i pojedinim glasovima; sa uzrastom
razvijaju se oblici intonacije glasa koji se mogu interpretirati kao: nezadovoljstvo (od 1.
m), umirujući glas (od 3. m), zadovoljstvo (od 3. m), smeh (od 3. m), oduševljenje (od 6.
m), zahtev (od 7. m), pitanje (od 13. m) /Ferguson & Slobin, 1973, videti sliku 98/.
Znači, u ranim godinama se postepeno razvijaju glasovne i prozodijske osobine, sve
dok dete ne postane sposobno da razume i samo stvori fonemske varijacije svog
252