RAZVOJNA PSIHOLOGIJA

ovakvu sliku. Gardnerovi su sa majmunicom koju su nazvali Vašoe, koristili jezik gluvonemih.
Sa 25 meseci Vašoe je posedovala rečnik od 25 reči koje je spontano kombinovala. Time je
ispunjen deo uslova iz Ivićeve prve definicije simboličke funkcije (sticanje, ali ne i stvaranje,
znakova različitih od onoga što označavaju, stvaranje relativno postojanih denotata, stvaranje
nagoveštaja klasa denotata, ali bez postojanja odsutnih denotata).
Premak je izveo eksperiment sa šimpanzom po imenu Sara. Kao zamena za reči koristio
je plastične žetone različitih oblika i boja koji su sa zadnje strane imali metalnu pločicu, što je
omogućavalo lepljenje na namagnetisanu tablu na kojoj je, "pisano" sve što je Sara učila (i to
vertikalino a ne horizontalno). Premak je koristio razvijene metode bihejviorističkog učenja.
Učenje se odvijalo nekom vrstom metode „samo jedne nepoznate". On je razložio problem
na proste jedinice i ispitivao koje od četiri osnovne jezičke funkcije šimpanzo može da usvoji?
Pri tome je odabrao sledeće funkcije: reč, rečenicu, pitanje i metajezik. Među 130 reči
koje je Sara naučila, pored ostalog, ima 8 ličnih limena, 22 glagola, 21 naziv prehrambenih
artikala, 26 naziva raznih predmeta, 33 složenija pojma, prideva i predloga. Premak ističe da
je teško dokazati njenu kompetenciju u sintaksi. Sara je razumevala pitanja i bila je kadra da
ih i sama postavlja.
Uz dovitljive učitelje (kao što su Gardnerovi i Premak) i uslove koje nemaju u prirodnom
okruženju, šimpanze uspevaju da ispune samo neke uslove iz minimalne definicije simboličke
funkcije;
♦ šimpanze mogu:
- stvarati denotate,
- naučiti da koriste neke supstitute za označavanje tih denotata,
- da delimično primenjuju operaciju denotiranja (gest pokazivanja),
♦ šimpanze nisu sposobne:
- da formiraju pojam objekta (nema shvatanja pravila stvaranja predstavnika klasa i
shvatanja logičkih odnosa klasa i potklasa ili klase i predstavnika klase).
Granični domašaji inteligencije životinja su negde na samim počecima semiotičkih
sposobnosti.
Razvoj simboličke funkcije kod dece
Razvojni psiholozi uglavnom nisu prihvatili učenje Čomskog o urođenim jezičkim
sposobnostima. Čomski je otvorio pitanja i sumnje naučnika: je li moguć razvoj govora
nezavisno od socijalnog razvoja deteta, nezavisno od potreba deteta i afektivnih odnosa
sa drugim ljudima, nezavisno od razvoja komunikacije deteta u preverbalnoj fazi razvoja?
Na kritički pristup ovom učenju navode ih, pored ostalog, nalazi o posledicama razvoja
dece u socijalnoj izolociji, kada se kod dece nisu razvila simbolička sredstva, sem
delimično neverbalne komunikacije. Međutim, i Bolbi, Šmit i Ivić ukazuju da se
sposobnost za razvoj semiotičke funkcije ne gubi ako postoji afektivna vezanost i neki
oblici presemiotičke komunikacije u toj izolaciji (npr. slučaj devojčice Izabele, prema
Šmitu, 1999).
U opisu prvog detinjstva ukazali smo na postojanje primarne socijalnosti deteta koja
se ispoljava u nasledno uslovljenoj sposobnosti deteta da selektivno reaguje na druge
ljude. Iz nje se rađa primarna komunikacija koja dovodi do afektivnog dijaloga sa
odraslima koji stvara opšte polazne uslove za semiotičku komunikaciju, jer u zajedničkim
244