RAZVOJNA PSIHOLOGIJA

U jednom eksperimentu sa paralelnim grupama ( 8-9 g) deca su u prvoj E grupi obučena da
koriste pet strategija zapamćivanja, a drugoj E grupi je rečeno da će prema količini zapamćenog
materijala biti nagrađena.
Prva grupa je koristila sledeće strategije:
♦ ponavljanje,
♦ asociranje,
♦ klasifikacija,
♦ serijacija,
♦ numerisanje.
Nakon godinu dana obučavanja kod prve eksperimentalne grupe nađeno je značajno
poboljšanje pamćenja u odnosu na kontrolnu grupu vršnjaka, posebno u zapamćivanju složenih
informacija.
Međutim, i u drugoj eksperimentalnoj grupi poboljšanje pamćenja je bilo značajno u poređenju
sa kontrolnom grupom, a jednako poboljšanju prve grupe koja je prošla obuku. Povećana
motivacija takođe izaziva razvoj pamćenja - utiče da deca sama stvaraju sopstvene strategije
zapamćivanja (Sellers, 1979).
Pamćenje dece na početku školovanja
Poslednji primer odnosio se na školski uzrast i on nam pokazuje da na razvoj
pamćenja učenika utiču motivacija i sistematska obuka. Ovi nalazi su saglasni sa onim
što smo ranije naveli kod analize procesa pažnje, opažanja i učenja. Rečeno je da u 7.
godini dolazi do novih mogućnosti u funkciji korteksa - pojačano učešće čeonih oblasti
odražava se na kvalitativne promene u složenim psihofiziološkim funkcijama: pažnji,
prijemu i proceni važnosti senzornih informacija. U tom periodu značajno raste aktivirajući
potencijal verbalnih instrukcija i mogućnosti organizacije voljne pažnje.
Kod prvaka su se stekli preduslovi da spontano pamćenje, predškolskog deteta, u
većoj meri zamenjuje namerno, voljno pamćenje; da verbalno pamćenje postane
dominantnije od opažajno-praktičnog pamćenja. Učitelja očekuje da od početka uvodi
prvake u praksu namernog učenja i zapamćivanja, da pri tome koriste verbalno mišljenje
pri obradi informacija - radi lakšeg i trajnijeg zapamćivanja, ali i brže interiorizacije
procesa opažanja, učenja i pamćenja.
Pedagoška psihologija posebnu pažnju posvećuje razvoju sposobnosti učenja i
pamćenja na mlađem školskom uzrastu.
240