RAZVOJNA PSIHOLOGIJA

agresivnost, pozdravljanje ili dečje igre. Beleženje se najčešće vrši u pripremljene
obrasce sa šifrovanim kodiranjem.
Prednosti ovog načina rada su slične onima koje su navedene kod metode kratkih
vremenskih uzoraka, a specifične vrednosti postupka su:
• događaj se najpre u celini posmatra u kontekstu u kome se javlja a potom analizira
zabeleženi sadržaj,
• ispitivanje se može prilagoditi fenomenu koji se spontano javlja samo jednom u
relativno dugom vremenskom periodu (Gudinaf je za takva posmatranja edukovala osobe
koje žive sa decom).
Osnovno ograničenje postupka je što se uzimanjem uzorka događaja razbija širi
kontinuitet ponašanja, što je nedostatak i metode kratkih vremenskih uzoraka.
Kao primer posmatranja uzorka događaja navodimo istraživanje dečjih svađa (uzrast 2-5
godina, N = 40) u igrovnoj aktivnosti u zabavištu (Dawe, 1934).
Dejv je u svom obrascu za opserviranje dečje svađe imala sledeće kolone: (1) učesnici (ime,
uzrast, pol), (2) trajanje svađe, (3) aktivnost koja prethodi svađi, (4) razlog svađe, (5) uloga
učesnika u svađi, (6) način svađanja - prateće verbalne i motorne pojave, (7) ishod svađe, (8)
emocionalna atmosfera posle svađe (dobro raspoloženje / odbojnost).
Nalazi: Opservirano je 200 svađa. Svađe su trajale u proseku 24 sekunde, a učestalost je 3-4
svađe na sat. Svađe na igralištu su duže nego u sobi; dečaci se češće svađaju nego devojčice;
češće su svađe između učesnika istog pola, ali se one pre kompromisno završavaju, nego svađe
između učesnika različitog pola. Sa uzrastom se smanjuje učestalost svađa ali se povećava broj
osvetničkih ponašanja. Skoro sve svađe su praćene motornim akcijama (samo tri su bile "čisto"
verbalne). Najčešći ishod je popuštanje pred jačim. Svađe skoro jednako traju bilo da spontano
prestanu ili kad interveniše vaspitač. Deca nakon svađe češće nastavljaju igru u dobrom
raspoloženju, nego što su ozlojeđena (3: 1).
Eksperimentalna metoda
Eksperiment je najpouzdaniji naučni postupak za otkrivanje uzročnih veza među
pojavama. Eksperimentalna istraživanja su doprinela osamostaljivanju i razvoju naučne
psihologije, koja se za jedan vek diferencirala u veliki broj samostalnih disciplina. Primena
eksperimenta u izučavanju razvoja psihičkog života posebno je doprinela otkrivanju
pravilnosti razvoja i prirode razvojnih promena.
Prednosti ove metode nad ostalim oblicima ispitivanja su:
• mogućnost namernog izazivanja pojave, pa kako su poznati mesto, uslovi i vreme
javljanja pojave, posmatrač se unapred priprema za tačno opažanje pojave;
• mogućnost sistematskog i namernog menjanja uslova u kojima se neka pojava
javlja, što je njena suštinska odlika;
• mogućnost da se pojava izazove više puta uz plansko variranje uslova, sve dok se
ne uoče uzroci i karakteristike promena na ispitivanoj pojavi.
Ukratko, eksperiment omogućava da se ostvari kvalitativna, kauzalna i kvantitativna
analiza pojave koja se izučava.
Glavni cilj psihološkog eksperimenta je da se ispita da li određeni uslov, faktor ili
varijabla deluje na pojavu koja je predmet istraživanja. Pojava koja je predmet ispitivanja
naziva se zavisna varijabla ili kriterij varijabla. Uslovi koji se u eksperimentu namerno,
sistematski uvode i menjaju, da bi se proverilo da li i koliko deluju na zavisnu varijablu,
označeni su kao nezavisne varijable ili eksperimentalne varijable. Treba naglasiti da
istraživači nastoje da u psihološkom eksperimentu drže pod kontrolom sve druge
24