RAZVOJNA PSIHOLOGIJA

Na kasnijim uzrastima kod dece se javlja instrumentalno učenje - oblik učenja
rešavanja problema putem pokušaja i pogrešaka u kome se postepeno učvršćuje ona
reakcija koja dovodi do cilja, zadovoljenja potrebe, rešenja problema. Potkrepljujući uticaj
efekata uspešne reakcije, dolaska do cilja označen je pojmom "zakon efekta". Ovaj oblik
učenja se razlikuje od instrumentalnog uslovljavanja po aktivnom angažovanju subjekta,
pokušajima da u svom repertoaru ponašanja pronađe reakciju koja ga vodi do cilja,
rešenja problema.
Učenje po modelu
U prvoj godini, u 7-8 mesecu, pojavljuje se učenje putem oponašanja (imitacije). O
oponašanju govorimo kada dete kopira ono što je videlo kod modela i kada je sposobno
za izborno imitiranje. Dete najpre oponaša ono što već i samo zna da izvodi ali ubrzo i
ono što je videlo i čulo od odraslih: gestove, kombinacije glasova, forme ponašanja.
Ovim oblikom učenja značajno se proširuje dečja mogućnost sticanja iskustva.
Imitacija je izuzetno važna za učenje govora. U govornoj komunikaciji sa detetom odrasli
treba pogrešnu dečju reč glasno da ponove u ispravnoj verziji; dete će oponašanjem te
verzije naučiti pravilan izgovor. Krajem druge godine razvija se igra uloga u kojima dete
oponaša ono što je videlo kod drugih. Sa ovim oblikom učenja prepliće se instrumentalno
uslovljavanje i učenje uviđanjem odnosa. Ako dete hvale kad oponaša to razvija sklonost
ka usvajanju novog, utiče na izbor ponašanja koja će imitirati. U trećoj godini u prvom
planu su određene osobe i njihova ponašanja. Na tom uzrastu deca primećuju svoju
sličnost sa roditeljem istog pola, s njim se identifikuju i oponašaju ga. Dete radije oponaša
osobu za koju je afektivno vezano. U igri pasivno dete imitira aktivno. Imitiranje je često
saznajna proba: da li može da se dostigne željeni cilj. Dakle, afektivna veza određuje -
koga će dete oponašati, a težnja nekom cilju - šta će oponašati.
Polazeći od ovih kriterijuma učenja po modelu razlikujemo:
• oponašanje ili imitaciju - kopiranje opaženih ponašanja modela;
• indetifikaciju - saobražavanje u celini sopstvenog ponašanja uzoru sa kojim se
poistovećujemo;
• učenje uloga - započinje u igri uloga a kasnije pri preuzimanju socijalnih obrazaca
ponašanja u školi i svakodnevnom životu.
Bandura (Bandura, 1977) pojmom modelovanje obuhvata sve ono što se iskazuje
pojmovima: oponašanje, imitacija, kopiranje, identifikacija, opservaciono učenje. Za ovog
autora modelovanje je oblik učenja u kome se vrši transfer od najjednostavnijih do
najsloženijih socijalnih iskustava i ponašanja. Modelovanje skraćuje vreme učenja.
Najveće efekte ostavljaju posledice do kojih dovode preuzeta ponašanja. Ishodi mogu
imadi dvojako dejstvo: (a) na menjanje statusa modela (uzora) i (b) na promene osobe
koja imitira.
U našoj terminologiji koristi se više izraza kada se govori o osobi koju oponašamo:
model, uzor i idol.
Ti pojmovi imaju sledeća značenja:
• model - je najširi pojam, koristi se za označavanje svih osoba koje imitiramo i ne implicira
vrednosno značenje; imitirano ponašanje modela može biti (ne)korisno i (ne)poželjno;
• uzor - je samo onaj model koji je društveno poželjan, zato oponašanje uzora dovodi do
pozitivnih posledica;
234