RAZVOJNA PSIHOLOGIJA

• inhibicija - nastaje kada se uslovna draž ponavlja bez bezuslovne draži; ona ima zaštitni
značaj - čuva nervni sistem od iscrpljenja, zato izaziva:
• gašenje - uslovnog refleksa; nakon pauze, perioda odmora uslovni refleks se opet može
izazvati - to je:
• spontano obnavljanje;
• uslovljavanje višeg reda - nastaje kada se neutralna draž potkrepljuje uslovnom draži.
Pavlov je isticao da je bezuslovnih refleksa relativno malo pa uslovni refleksi
omogućavaju uravnoteženje delatnosti organizma sa uslovima okoline - prilagođavanje.
Dete vrlo rano počinje da se uslovljava na situaciju hranjenja. Na primer, pre početka
dojenja majka stavlja bebu u određeni položaj za hranjenje; ubrzo dete počinje sa
pokretima sisanja, kada se nađe u položaju za hranjenje. Uslovne reakcije mogu da
nastaju i vezuju se za kupanje, uspavljivanje i brojne druge situacije. Međutim,
uslovljavanje ne izgrađuje samo dobre navike već se njime lako stvaraju i loše navike i
nepotrebni strahovi; tada govorimo o emocionalnom klasičnom uslovljavanju, kada
uslovni strah nastaje posle jednog intenzivnog doživljaja.
Na primer: ako dete koje kroz prozor gleda da prolazi autobus (neutralna draž) - istovremeno
čuje zvuk groma (bezuslovna draž) snažno će se uplašiti (bezuslovna reakcija) i zaplakaće. Sledeći
put kada vidi da prolazi autobus (uslovna draž) pokazivaće strah (uslovna reakcija) (Mussen et al.,
1984).
Psiholozi su koristili uslovljavanje u postupku ispitivanja senzorne osetljivosti, na
primer: da li dete čuje. Ako se korišćenjem zvuka kao neutralne draži može da formira
uslovni refleks kod deteta, onda je to pouzdan znak postojanja akustičke osetljivosti.
Uslovljavanje je korišćeno i u terapiji radi promene loših navika kod dece. Najčešće
se pominju primeri odvikavanja dece od noćne enureze i razuslovljavanje straha kod
dece.
U razuslovljavanju se uslovna draž (izazivač straha) koristi umesto neutralne i
potkrepljuje prirodnom draži koja izaziva pozitivnu prirodnu reakciju deteta. Nakon
dovoljno ponavljanja formira se nova uslovna reakcija čime se istovremeno dete oslobađa
od straha.
Sa uzrastom, sazrevanjem nervnog sistema mehanizam uslovne rekcije se lakše i
brže uspostavlja i igra značajnu ulogu u sticanju novih iskustava i navika deteta.
Instrumentalno uslovljavanje
Instrumentalno ili operantno uslovljavanje, koje se po mnogo čemu razlikuje od
klasičnog uslovljavanja, pojavljuje se kod deteta nešto kasnije - od trećeg meseca.
Instrumentalno uslovljavanje je učenje koje zavisi od posledica koje prate određena
spontana reagovanja. Ponašanje koje je nagrađeno, potkrepljeno - teži da se ponovi;
kažnjena reakcija se inhibira. I instrumentalno uslovljavanje se odvija bez namere
subjekta. Isto tako i majka može svesno, ali i nesvesno da oblikuje određena ponašanja
deteta koja se najpre spontano javljaju - da ih pojačava ili sputava.
Na primer: Majka smešta dete u krevet, isključuje svetlo i izlazi iz sobe - dete počinje da
plače. Plač zaustavlja majku i ona se vraća, uključuje svetlo i seda pokraj deteta i ostaje dok ono
ne zaspi. Takvo postupanje najverovatnije vodi ka tome da u ponovljenoj situaciji dete još jače
zaplače - zato što je vraćanje majke imalo potkrepljujući efekat na plakanje (Mussen et al., 1984).
Kada efekat potkrepljenja zadovoljava fiziološke potrebe (glad, žeđ) govorimo o primarnom
potkrepljenju. Stimulusi i situacije koji povezani sa fiziološkim zadovoljenjem potreba steknu
potkrepljujuće značenje postaju sekundarno potkrepljenje. Obe vrste potkrepljivača efikasno mogu
razvijati dečja socijalna ponašanja: vokalizaciju, osmehivanje i druge oblike komunikacije.
233