RAZVOJNA PSIHOLOGIJA

RAZVOJ UČENJA
"Nijedno društvo nije do sada izvuklo
masimum iz potencijala svojih članova"
Hant
Učenje je jedna od najuniverzalnijih čovekovih aktivnosti koja dovodi do relativno
trajnog menjanja ponašanja, što je najvažniji efekat te aktivnosti. Rano iskustvo -
senzomotorno, emocionalno, preverbalno - osnova je za ontogenetski razvoj u svim
područjima: kognitivnom, afektivnom i psihomotornom. Upravo od učenja zavisi da li će
se čovek razviti u skladu sa svojim potencijalima, o kojima govori Hant. Ovaj naučnik
smatra da razvoj nije predodređen - bitni su rani uslovi razvoja. Time se on pridružuje
naučnicima koji smatraju da je i za razvoj funkcija mozga važno rano učenje. Za ove
naučnike i inteligencija je fenotip: proizvod genotipa i aktivnosti učenja u odgovarajućim
sredinskim uslovima.
U kojoj meri je za dečji razvoj važno rano učenje? Koliko se nalazi etologa i drugih
naučnika o posledicama izolacije i lišavanja životinja, na ranom uzrastu, mogu primeniti
na čoveka?
Naveli smo da etolozi govore o urođenim aktivnostima koje se javljaju samo u
ograničenim periodima vremena (K. Lorenc, v. str. 49 i sl. 10). Ta vrsta ranog učenja
označena je kao utiskivanje (impriting) jer mladunče pri prvom opažanju "uštampava" lik
roditelja. Mehanizam je biološki važan jer omogućava mladunčetu zapamćivanje i
identifikaciju roditelja.
Etolozi daju nalaze o presudnim efektima ranog učenja na razvoj nekih viših
životinjskih vrsta, a te nalaze mnogi autori ekstrapoliraju na učenje deteta. Međutim,
ubrzo je prikupljeno više nalaza o posledicama nepovoljne okoline na rani razvoj dece
na osnovu kojih je data teza da "okolina u ranim godinama vrši nesrazmeran i trajan
uticaj na organizam u brzom razvoju u poređenju sa mogućnostima njenog kasnijeg
uticaja" (Klark i Klark, 1987).
Rano učenje kod dece odvija se odmah po rođenju i u toku prvih godina. Kao
njegove glavne odlike autori izdvajaju:
• ostavlja trajne i ponekad značajne posledice na razvoj;
• rano učenje vezano je za određeni uzrast i kada taj kritični ili senzitivni period prođe
onda je učenje trajno manje uspešno;
• rano učenje odvija se stalno, postupno - a promene koje nastanu su ireverzibilne;
• posledice ranog učenja su generalizovane a ne specifične (na primer, emocionalni
stresovi utiču na ukupan razvoj, a ne samo na emocionalni razvoj).
Presudan uticaj ranog iskustva posebno ističu psihoanalitičari koji govore o fiksaciji
traumatskih doživljaja, koji se utiskuju u nervni sistem i trajno vrše uticaj na razvoj.
Studija o uticaju ranog iskustva koju daju Klark i Klark (1987) unosi dozu optimizma
jer nalazi dokaze da negativne posledice ranog učenja mogu biti značajno ublažene
ukoliko dete bude premešteno i negovano u povoljnijem socijalnim uslovima. Pozitivne
promene su utoliko veće što se dete ranije premesti u povoljnije uslove. Time autori
potvrđuju značaj biosocijalnih činilaca koji deluju u ranoj fazi razvoja, ali ukazuju i na
mogućnosti kasnijeg menjanja ličnosti onih koji su imale nepovoljno rano iskustvo. Autori
ukazuju i na potrebu uravnoteženijeg pristupa problemima razvoja - potrebu podrobnijeg
231