RAZVOJNA PSIHOLOGIJA
RAZVOJNA PSIHOLOGIJA RAZVOJNA PSIHOLOGIJA
Slika 93: Srednje vrednosti na Katelovom testu ličnosti HSPQ - U, P i N Faktor dobro integrisana ličnost identifikovan je u faktorskim klasifikacijama uspešnih i prosečnih, a faktor loše integrisana ličnost kod neuspešnih učenika. Strukturalne komponente koje odreduju ovaj faktor su: snaga ega (C), snaga superega (G) samokontrola (Q3), motiv postignuća, istrajnost, samoocena vrednosti ličnosti i samoocena sposobnosti. Ovaj faktor je pozitivno povezan sa faktorima inteligencije, a negativno sa faktorom neurotičnost. Bitne razlike između uspešnih, prosečnih i neuspešnih učenika ispoljavaju se preko opšte stabilnosti - nestabilnosti ličnosti. Uspešne, odlikuje faktor emocionalne stabilnosti, koji ima značajnu integrativnu funkciju i (ne)posredno utiče na uspeh, pošto je pozitivno povezan sa najvažnijim determinantama postignuća: faktorima dobro integrisana ličnost i istrajnost. Nalazi istraživanja potvrđuju da su osobine ličnosti i sposobnosti bitni činioci uspešnog učenja, ali i varijable koje se menjaju pod uticajme školovanja. Međutim, ovi nalazi ukazuju i na značaj ispitivanja i unapređivanja transferne vrednosti nastave i njenih doprinosa menjanju sposobnosti, osobina ličnosti, motivacije učenika, jer promene koje nastanu u jednoj fazi razvoja postaju integralni deo strukture ličnosti utiču na učenje i razvoj u narednim fazama. 230
RAZVOJ UČENJA "Nijedno društvo nije do sada izvuklo masimum iz potencijala svojih članova" Hant Učenje je jedna od najuniverzalnijih čovekovih aktivnosti koja dovodi do relativno trajnog menjanja ponašanja, što je najvažniji efekat te aktivnosti. Rano iskustvo - senzomotorno, emocionalno, preverbalno - osnova je za ontogenetski razvoj u svim područjima: kognitivnom, afektivnom i psihomotornom. Upravo od učenja zavisi da li će se čovek razviti u skladu sa svojim potencijalima, o kojima govori Hant. Ovaj naučnik smatra da razvoj nije predodređen - bitni su rani uslovi razvoja. Time se on pridružuje naučnicima koji smatraju da je i za razvoj funkcija mozga važno rano učenje. Za ove naučnike i inteligencija je fenotip: proizvod genotipa i aktivnosti učenja u odgovarajućim sredinskim uslovima. U kojoj meri je za dečji razvoj važno rano učenje? Koliko se nalazi etologa i drugih naučnika o posledicama izolacije i lišavanja životinja, na ranom uzrastu, mogu primeniti na čoveka? Naveli smo da etolozi govore o urođenim aktivnostima koje se javljaju samo u ograničenim periodima vremena (K. Lorenc, v. str. 49 i sl. 10). Ta vrsta ranog učenja označena je kao utiskivanje (impriting) jer mladunče pri prvom opažanju "uštampava" lik roditelja. Mehanizam je biološki važan jer omogućava mladunčetu zapamćivanje i identifikaciju roditelja. Etolozi daju nalaze o presudnim efektima ranog učenja na razvoj nekih viših životinjskih vrsta, a te nalaze mnogi autori ekstrapoliraju na učenje deteta. Međutim, ubrzo je prikupljeno više nalaza o posledicama nepovoljne okoline na rani razvoj dece na osnovu kojih je data teza da "okolina u ranim godinama vrši nesrazmeran i trajan uticaj na organizam u brzom razvoju u poređenju sa mogućnostima njenog kasnijeg uticaja" (Klark i Klark, 1987). Rano učenje kod dece odvija se odmah po rođenju i u toku prvih godina. Kao njegove glavne odlike autori izdvajaju: • ostavlja trajne i ponekad značajne posledice na razvoj; • rano učenje vezano je za određeni uzrast i kada taj kritični ili senzitivni period prođe onda je učenje trajno manje uspešno; • rano učenje odvija se stalno, postupno - a promene koje nastanu su ireverzibilne; • posledice ranog učenja su generalizovane a ne specifične (na primer, emocionalni stresovi utiču na ukupan razvoj, a ne samo na emocionalni razvoj). Presudan uticaj ranog iskustva posebno ističu psihoanalitičari koji govore o fiksaciji traumatskih doživljaja, koji se utiskuju u nervni sistem i trajno vrše uticaj na razvoj. Studija o uticaju ranog iskustva koju daju Klark i Klark (1987) unosi dozu optimizma jer nalazi dokaze da negativne posledice ranog učenja mogu biti značajno ublažene ukoliko dete bude premešteno i negovano u povoljnijem socijalnim uslovima. Pozitivne promene su utoliko veće što se dete ranije premesti u povoljnije uslove. Time autori potvrđuju značaj biosocijalnih činilaca koji deluju u ranoj fazi razvoja, ali ukazuju i na mogućnosti kasnijeg menjanja ličnosti onih koji su imale nepovoljno rano iskustvo. Autori ukazuju i na potrebu uravnoteženijeg pristupa problemima razvoja - potrebu podrobnijeg 231
- Page 179 and 180: RANO DETINJSTVO Za razvoj u periodu
- Page 181 and 182: Preduslovu za rast telesne snage su
- Page 183 and 184: obuke je da se deca usredsređuju n
- Page 185 and 186: zahtevao da deca svoje razumevanje
- Page 187 and 188: u skladu sa njegovom radoznalošću
- Page 189 and 190: Deca ovog uzrasta moraju takođe da
- Page 191 and 192: Od sedme godine, kod školske dece,
- Page 193 and 194: DEČJA IGRA Osobenosti igre kao del
- Page 195 and 196: simboličkoj igri veza između znak
- Page 197 and 198: posmatranje, upoređivanje, samosta
- Page 199 and 200: DEČJI CRTEŽ Crtanje je, kao i igr
- Page 201 and 202: Slika 79: Dete sastvlja ljudsku fig
- Page 203 and 204: Crtež kao dijagnostičko i terapij
- Page 205 and 206: DECA U VRTIĆU Kod nas i u svetu ur
- Page 207 and 208: u jasle doživeli intenzivan stres
- Page 209 and 210: SREDNJE I POZNO DETINSTVO U srednje
- Page 211 and 212: Organi disanja i kardiovaskularni o
- Page 213 and 214: 3. Određivanje prostornih odnosa i
- Page 215 and 216: • dete je radije samo, povlači s
- Page 217 and 218: Razvoj polnog identiteta Shvatanje
- Page 219 and 220: DECA U ŠKOLI Andropova i Koljcova
- Page 221 and 222: vidovima podsticanja (igračka, čo
- Page 223 and 224: i razlika među predmetima, govorno
- Page 225 and 226: Vajner (Weiner, 1979) u svojoj atri
- Page 227 and 228: adaptivna motivacija - veće angaž
- Page 229: Slika 91: Srednje vrednosti na skal
- Page 233 and 234: • inhibicija - nastaje kada se us
- Page 235 and 236: • idol - je model koji je predmet
- Page 237 and 238: RAZVOJ PAMĆENJA Pamćenje je proce
- Page 239 and 240: obima pamćenja. Međutim, sve do s
- Page 241 and 242: SIMBOLIČKA (SEMIOTIČKA) FUNKCIJA
- Page 243 and 244: Kao primeri semiotičkih operacija,
- Page 245 and 246: praktičnim aktivnostima sa detetom
- Page 247 and 248: RAZVOJ GOVORA Govor je sredstvo kom
- Page 249 and 250: Psihički faktori Kao najvažnije p
- Page 251 and 252: d. Opažanje i razumevanje govora d
- Page 253 and 254: maternjeg jezika i da ispravno inte
- Page 255 and 256: azumevanje procesa usvajanja govora
- Page 257 and 258: Na neodrživost bihejviorističkog
- Page 259 and 260: neophodan ali ne i dovoljan uslov.
- Page 261 and 262: Bliža analiza teorije Čomskog pok
- Page 263 and 264: usporavanja u pitanju stabilizacija
- Page 265 and 266: Poremećaji govora i pedagoške imp
- Page 267 and 268: Agnozija je termin koji označava g
- Page 269 and 270: RAZVOJ INTELIGENCIJE Pojam i vrste
- Page 271 and 272: R (I) - sposobnost rezonovanja ili
- Page 273 and 274: Problem situacija postavlja veće z
- Page 275 and 276: Efekti pojedinih činilaca se ne mo
- Page 277 and 278: Međutim, posle početnog oduševlj
- Page 279 and 280: RAZVOJ EMOCIJA Emocionalni razvoj j
Slika 93: Srednje vrednosti na Katelovom testu ličnosti HSPQ - U, P i N<br />
Faktor dobro integrisana ličnost identifikovan je u faktorskim klasifikacijama<br />
uspešnih i prosečnih, a faktor loše integrisana ličnost kod neuspešnih učenika.<br />
Strukturalne komponente koje odreduju ovaj faktor su: snaga ega (C), snaga<br />
superega (G) samokontrola (Q3), motiv postignuća, istrajnost, samoocena vrednosti<br />
ličnosti i samoocena sposobnosti. Ovaj faktor je pozitivno povezan sa faktorima<br />
inteligencije, a negativno sa faktorom neurotičnost.<br />
Bitne razlike između uspešnih, prosečnih i neuspešnih učenika ispoljavaju se preko<br />
opšte stabilnosti - nestabilnosti ličnosti. Uspešne, odlikuje faktor emocionalne<br />
stabilnosti, koji ima značajnu integrativnu funkciju i (ne)posredno utiče na uspeh, pošto je<br />
pozitivno povezan sa najvažnijim determinantama postignuća: faktorima dobro<br />
integrisana ličnost i istrajnost.<br />
Nalazi istraživanja potvrđuju da su osobine ličnosti i sposobnosti bitni činioci<br />
uspešnog učenja, ali i varijable koje se menjaju pod uticajme školovanja. Međutim, ovi<br />
nalazi ukazuju i na značaj ispitivanja i unapređivanja transferne vrednosti nastave i<br />
njenih doprinosa menjanju sposobnosti, osobina ličnosti, motivacije učenika, jer promene<br />
koje nastanu u jednoj fazi razvoja postaju integralni deo strukture ličnosti utiču na<br />
učenje i razvoj u narednim fazama.<br />
230
Change language