RAZVOJNA PSIHOLOGIJA

adaptivna motivacija - veće angažovanje i bolji izbor i razvijanje strategija učenja.
Početna orijentacija na izvrsnost kao cilj, na školsku ocenu i socijalno priznanje, rađa
brigu da se postigne pozitivan a izbegne negativan sud o kompetencijama - vodi
maladaptivnoj motivaciji - ako učenik sumnja da će uspeti (savladati gradivo) izbegava
rizik, smanjuje angažovanje. Nalazi pokazuju da je adaptivna motivacija povezana sa
komponentama intrinsičke motivacije i niskom anksioznošću dok je kod maladaptivne
motivacije sve suprotno.
Promene ličnosti učenika pod uticajem doživljavanja uspeha ili neuspeha
U školskoj praksi se sistematski prate i vrednuju samo određeni obrazovni učinci
nastave, dok je potpuno zanemareno vrednovanje njenih doprinosa menjanju
sposobnosti, osobina ličnosti, motivacije i vrednosnih orijentacija učenika.
Da li trajnije doživljavanje uspeha ili neuspeha u školi značajno utiče na promene
ličnosti učenika?
Odgovor na ovo pitanje dobili smo u istraživanju promena ličnosti učenika koji se
razlikuju u školskom postignuću. Pratili smo promena kod uspešnih, prosečnih i
neuspešnih učenika u osnovnoj (N = 458) i srednjoj školi (N = 554) (Brković, 1979, 1987,
1991, 1998). Našli smo da se uspešni i neuspešni učenici najmanje razlikuju, u merenim
osobinama ličnosti, na početku školovanja, a da se sa školskim uzrastom razlike
značajno povećavaju.
Kod uspešnih se, sa školskim uzrastom, kumulativno povećava pozitivno gledanje na
sebe, svoje sposobnosti za školu i mogućnost svoga uticaja na uspeh u školi. Oni su, sa
školskim uzrastom, sve uspešniji i na testu inteligencije.
Kod neuspešnih se, sa školskim uzrastom, kumulativno povećava negativno gledanje
na sebe, svoje sposobnosti za školu i mogućnosti svoga uticaja na uspeh u školi. U
starijim razredima su i na testu inteligencije sve manje uspešni.
Od mera samoocene ličnosti sa uspehom u školi je najznačajnije povezana
samoocena sposobnosti; u osnovnoj školi F = 173,2 p = 0.000, u srednjoj školi F= 182,7
p = 0.000 (slika 88).
Slika 88: Samoocena sposobnosti za školu - U, P i N
Kod samocena vrednosti ličnosti uspešnih, prosečnih i neuspešnih, u osbovnoj školi
F=60.5 p < 0.001; u srednjoj školi F=54.6 p < 0.001 (slika 89). Na ovu varijablu ne utiče
samo školska uspešnost; sa početkom adolescencije vrednuju se i ostale aktivnosti u
kojima pojedinac učestvuje.
227