RAZVOJNA PSIHOLOGIJA

Shvatanje cilja i problema učenja. - Otkrivanje osnovnog postupka je suština
zadatka učenja. Šta je to čime učenik treba da ovlada? To nisu pojedinačni zadaci i
pojedinačni oblici učenja. Dete koje nije shvatilo da ga, kroz rešavanje pojedinih zadataka
u kojima treba sabrati količine, učimo sabiranju - nije otkrilo zadatak učenja. Umeti
izdvojiti zadatak učenja - znači jasno zamisliti kakvim načinom, postupkom je nužno
ovladati da bi se rešio problem učenja. Prvo je potrebno otkriti zahteve situacije (kriterijski
obrazac) pa tek onda tražiti repertoare ponašanja. Repertoari ponašanja, reakcija mogu
već postojati u iskustvu deteta, kada nedostaju treba ih otkrivati, konstruisati. Dete koje je
shvatilo da prvo treba otkriti zadatak učenja - zahteve situacije (problema), kada nauči
jedan princip (na primer sabiranja) moći će taj postupak da primenjuje na sve slične
situacije. U razvijanju sposobnosti otkrivanja zadatka učenja detetu treba ukazivati da
treba da razmišlja kako je rešilo prethodne zadatke, da se osvrne unazad i koristi ta
iskustva.
Postupak učenja
Broj postupaka je veliki, a primerenost zavisi od gradiva koje se uči, od uzrasta i
sposobnosti učenika. Dete je, na primer, dobilo zadatak da napamet nauči neku pesmicu.
Ono treba da otkrije kako da to uradi: - da čita pesmicu više puta; - da pročita pesmicu
dva puta pa da se preslišava; - da je podeli na neke uže celine i uči. Činjenica da dete
uspeva da jedanput ponovi pesmicu napamet još ne znači na ju je naučilo; to treba da mu
uspe bar 2-3 puta.
(Samo)kontrola učenja
Suština kontrole je da ono što je dete uradilo uporedi sa nekim obrascem ili modelom
i da se vidi da li je taj rezultat odgovarajući u poređenju sa obrascem ili modelom. Detetu
samokontrolu otežava to što se na neki način oseća kao izvršilac - za učenje neko drugi
postavlja zadatke, određuje postupke i kontroliše. Treba, ustvari, kod deteta razviti
sposobnost sopstvene kontrole. U ogledu su učitelji pripremljeni da za vreme
dvonedeljnog boravka učenika u "školi na planini", kada organizuju celodnevni program
njihove aktivnosti, izvedu vežbanja radi formiranja navika i prakse samostalnog učenja
(Brković, 1998). Deca su, uz asistenciju učitelja, trebala da otkrije postupke kontrolisanja
samog procesa učenja i izrade zadatka. Pojedini učenik je u tome uspešan ako ovlada sa
sve tri komponente aktivnosti učenja:
- shvati cilj i problem učenja
- razvije postupke učenja
- razvije sposobnost (samo)kontrole učenja.
Nalazi pokazuju da su učenici E odeljenja uspešno ovladali praksom samostalnog
učenja i u poređenju sa K odeljenjima na kraju II razreda postigli značajno poboljšanje
opšteg uspeha u školi (F = 14.81; p < 0.001).
Odlike razvoja na mlađem školskom uzrastu
Između 6. i 7. godine deca stiču spretnosti i karakteristične načine mišljenja i
ponašanja, koja se značajno razlikuju od onih, koja su izražavala u ranom detinjstvu.
Njihove sposobnosti rešavanja problema se povećavaju, razvijaju se takođe sposobnosti
za oblikovanje bliskih odnosa sa vršnjacima.
Upoređivana su deca uzrasta 6;0-6;6, zatim 6;7-6;11 i 7;0-7;6 godina starosti.
Nađeno je da se grupe u proseku međusobno značajno razlikuju u: razumevanju sličnosti
222