RAZVOJNA PSIHOLOGIJA

Sistematsko posmatranje
Kod sistematskog posmatranja je unapred određen cilj - predmet i svrha posmatranja,
plan kojim se predviđaju postupci i uzorak posmatranja; zapažanja o posmatranoj pojavi
se beleže sistematski, objektivno - uz razdvajanje opisa od tumačenja, i uz kontrolisanje
uslova u kojima se ponašanje izučava.
Da bi se sve to ostvarilo angažuje se istovremeno više obučenih posmatrača, koriste
se razna tehnička sredstva za registrovanje podataka ili kontrolu uslova, podaci se
prikupljaju odabranim, ili za tu svrhu konstruisanim, instrumentima psihološkog
istraživanja. Opservacija se vrši u prirodnim uslovima u trenutku kad se ponašanje
spontano javi. Sistematsko posmatranje je pogodno za primenu u razvojnoj psihologiji,
posebno za rani dečji uzrast. U ustanovama za ispitivanje dečjeg razvoja pažljivo su
projektovani uslovi sa ugrađenim brojnim tehničkim uređajima za registrovanje dečjeg
ponašanja i uslova u kojima se ono prati (na primer: ugrađena interna televizija za
registrovanje i proučavanje aktivnosti dece u zabavištu ili školi, koja sarađuje sa
istraživačima).
Sistematsko posmatranje ima više varijanti koje se razlikuju po vremenskom okviru u
kome se prati ponašanje, uzorku ponašanja koje se prati i korišćenju tehnika za
prikupljanje podataka.
Sve one se mogu podeliti u dve podvrste. Jedna je slobodno posmatranje, otvorenog
tipa, u kome se registruju sva zbivanja koja se pojave u toku posmatranja. Drugu grupu
čine strukturirana posmatranja, zatvorenog tipa, u kojima se unapred određuju vremenski
okvir i uzorak zbivanja na koja će posmatrač obratiti pažnju.
Dnevničke zabeleške spadaju u kategoriju slobodnog posmatranja o kome se beleške
vode o svemu što se dešava u razvoju opserviranog deteta.
Pribeleške se vode iz dana u dan, njima se dodaju promene u ponašanju i novi
događaji i uslovi u kojima su se odvijali - a sve se opisuje u narativnom stilu uz odvajanje
ličnih tumačenja. Biograf je osoba koja je u bliskoj vezi sa detetom, živi sa detetom. Ovaj
postupak spada u longitudinalne studije u kojima se prirodno povezuju ponašanje i
kontekst; njime se dobija multidimenzionalna slika individualnog razvoja deteta i otkrivaju
problemi koji su dragoceni za kasnije proučavanje. Pored potpunih dnevnika o ukupnom
razvoju deteta vođene su dnevničke zabeleške koje prate razvoj samo pojedinih psihičkih
procesa: razvoj govora, senzomotroni razvoj, emocionalni razvoj.
U strukturirane oblike sistematskog posmatranja razvoja spada metoda kratkih
vremenskih uzoraka. Ima više varijanti ove metode ali je svima zajedničko da se
opažanje ispitanika vrši u toku jednoobraznih kratkih vremenskih intervala. Dužina,
raspored i broj intervala treba da obezbede dobijanje reprezentativnih vremenskih
uzoraka za posmatranu pojavu. Širok je izbor mesta i pojava koje su opservirane ovom
metodom. Deca su posmatrana u kući, zabavištu ili školi; opservirani su: sisanje palca,
nervozne navike, prijateljstvo i svađe dece, reagovanje učenika na času, reagovanje
učitelja - češće su praćene socijalne pojave, interakcije ispitanika nego jedinice
individualnog, molekularnog ponašanja. Intervali posmatranja se kreću od 5 sekundi do
20 minuta; najčešći su do 5 minuta. Većina autora rotira redosled opserviranja dece.
Kao jedinice kojima se kvantifikuje pojava koriste se: (a) broj pojava po intervalu
posmatranja, (b) broj intervala u kojima se pojavljuje fenomen, (c) ukupan broj svih
pojava. Za beleženje opservacija koriste se protokoli sa unapred definisanim kodiranjem
pojava. Prvi autori koji su koristili ovaj metod su Olson (Olson, 1929), Gudinaf
(Goodenough, 1928), Parten (Parten, 1932).
22