RAZVOJNA PSIHOLOGIJA

eagovanja nego i kvalitet emocionalnog reagovana i samouravnotežavanje (kontrola,
usmeravanje pažnje, inhibicija). Istraživači su konstruisali instrument (Rothbart i dr.,
2001) koji su popunjavali roditelji i/ili vaspitači/učitelji i na osnovu faktorske analize nalaza
izdvojili tri faktora temperamenta za rano i srednje detinjstvo: negativno raspoloženje,
ekstravertnost i revnosna kontrola (tabela 23).
Autori su otkrili da su dimenzije temperamenta povezane sa procesom socijalizacije
dece. Dok je nivo kontrole povezan sa socijalnom kompetentnošću, negativno
raspoloženje je povezano sa teškoćama interiorizovanja a takođe i eksteriorizovanja
(tabela 24).
Tabela 23: Struktura temperamenta (Rothbart i dr., 2001)
Negativno
raspoloženje
- žalost
- neugodnost
- ljutnja/frustracija
- sposobnost umirenja (-)
- strah
- pozitivno očekivanje
Ekstravertnost Revnosna
kontrola
- impulsivnost
- zadovoljstvo od snažne
stimulacije
- nivo aktivnosti
- plašljivost (-)
- pozitivno očekivanje
218
- zadovoljstvo od slabe stimulacije
- smeh
- kontrola inhibicije
- senzorna osetljivost
- usmeravanje pažnje
Nađeno je da se tri dimenzije temperamenta iz faktorske strukture kod dece,
konceptualno i razvojno povezuju sa dimenzijama ličnosti u periodu odraslosti, i to
ekstravertnost kao dimenzija temperamenta sa ekstravertnošću, negativno raspoložene
sa neuroticizmom (emocionalnom nestabilnošću), revnosna kontrola sa savestnošću.
Tabela 24: Struktura socijalne kompetentnosti i teškoća interiorizacije i eksteriorizacije
Socijalna kompetentnost Teškoće interiorizacije Teškoće eksteriorizacije
Uključivanje, samostalnost,
prosocijalnost, poverenje,
strpljenje, radost,
mirnoća, sudelovanje
Razvoj ličnosti
Anksioznost, snuždenost,
zavisnost, usamljenost
Agresivnost, protivljenje,
Ljutnja, egoizam
U više studija autori su izučavali strukturu ličnosti slobodnim opisima i bipolarnim
skalama. Rezultati istraživanja su poduprli petofaktorsku strukturu ličnosti dece u periodu
srednjeg i poznog detinjstva. Korelacije između pojedinih faktora su se sa uzrastom dece
snižavale, a njihovo opadanje odražava sve veću nezavisnost (diferenciranost) faktora.
Karakteristično je da na ovom uzrastu najveći deo varijabilnosti objašnjava faktor savesti
a ne ekstravertnosti (što su autori protumačili vrednosnom orijentacijom učitelja).
Za srednje i pozno detinjstvo, koje obuhvata školsku decu, vršene su analize
prognostičke vrednosti dimenzija ličnosti na školsku uspešnost. Najbolju prognostičku
vrednost uspešnosti učenja imali su savesnost i intelekt/otvorenost. Sa merama
inteligencije i kreativnosti dece najviše je povezan faktor otvorenost/intelekt. Praćena je i
povezanost dimenzija ličnosti sa pokazateljima detetovog socijalnog prilagođavanja.
Ekstravertni se najbrže prilagođavaju svojim novim vršnjacima; saradljivi i savesni su se
najefikasinje uključivali u proces učenja i usvajali školska pravila; emocionalno nestabilni
su se najteže prilagođavali na zahteve škole.