RAZVOJNA PSIHOLOGIJA

• dete je radije samo, povlači se od grupe;
• po govoru bez intonacije i sa slabim izgovorom reči.
Neposredna posledica smanjene mogućnosti korišćenja vida i sluha je zaostajanje u
kognitivnom razvoju; posredne posledice odražavaju se na ukupan razvoj ličnosti.
Korigovanje vida i sluha, pored povoljnih efekata u komunikaciji, utiče na povoljniju
samoocenu ličnosti i emocionalnu sigurnost deteta.
Razvoj mišljenja
Deca u srednjem i poznom detinjstvu su prema Pijažeovoj teoriji kognitivnog razvoja
na razvojnom stadijumu konkretno operacionog mišljenja (v. Stadijum konkretnih
operacija (str. 64) u Pijažeovoj teoriji kognitivnog razvoja, u kome je prikazan razvoj
mišljenja i inteligencije u ovom periodu detinjstva).
Pamćenje dece u srednjem i poznom detinjstvu
U predškolskom uzrastu i na samom početku školovanja dečje pamćenje pretežno
spontano (nenamerno). Druga odlika pamćenja dece ovog perioda je da je ono pre
opažajno-praktično, opažajno-predstavno - nego verbalno. To znači da deca lakše, brže i
bolje pamte ono što su opazila i u čemu su učestvovala, nego čisti verbalni materijal. Ovo
je povezano sa oblicima mišljenja kojima deca rešavaju probleme učenja (v. sliku 36).
Strategije pamćenja
Strategije pamćenja su tehnike, koje pojedinac upotrebljava da bi određene stvari
lakše upamtio.
Uporedo sa razvojem ponavljanja kao strategije pamćenja teče takođe razvoj
strategije pojmovne organizacije.
Razvojno je još zahtevnija elaboracija kao strategija pamćenja, pri kojoj, po pravilu
tek adolescenti, spontano upotrebljavaju predstave ili elaborirane (obrađene) govorne
jedinice, koje povezuju u neku sastavnu celinu.
♦ Metakognicija je znanje o vlastitim misaonim procesima.
♦ Metamemorija je znanje o procesima vlastitog pamćenja i zaboravljanja i
sposobnost ocenjivanja vlastitog pamćenja. Što je dete starije to je i tačnije njegovo
predviđanje koje se odnosi na sopstvene mogućnosti pamćenja.
U jednom eksperimentu su predškolskoj i školskoj deci postavili isto pitanje: "Zamislite da ste
rešili da telefonirate vašem drugu i neko vam kaže njegov broj telefona. Da li ćete odmah
telefonirati ili pre toga piti vodu?" Kod mlađe dece većina njih je odgovorila da će prvo piti vode pa
tek onda telefonirati, jer ne mogu sebi da predstave šta će se desiti sa informacijom - još
nedovoljno poznaju vlastito pamćenje. Školska deca su izabrala da prvo telefoniraju, izjavljujući da
treba da telefoniraju dok nisu zaboravila broj, a vodu mogu da piju i kasnije (Mussen et al., 1984).
Deca, stara 5 do 6 godina, razumeju, da se poznate stvari lakše pamte nego
nepoznate, da je prepoznavanje jednostavnije nego prizivanje (prisećanje, reprodukcija).
Razvoj pamćenja deteta povezan je sa porastom: sistema znanja, opsega radne
memorije i metamemorije, sa ovladavanjem intelektualnim operacijama pamćenja -
strategijama zapamćivanja.
Već je ukazano da u 7. godini dolazi do novih mogućnosti u funkciji korteksa -
pojačano učešće čeonih oblasti odražava se na kvalitativne promene u složenim
psihofiziološkim funkcijama: pažnji, prijemu i proceni važnosti senzornih informacija. U
215