RAZVOJNA PSIHOLOGIJA

Međutim, takvo usmeravanje pažnje deteta mogu izazvati odrasli (majka) koji neguju
dete posredstvom gestova ili reči, kojima ukazuju na neki predmet iz okoline. Lurija
(1976) ukazuje da to socijalno posredovanje čini prelaznu etapu iz koje u toku dalje
socijalizacije dolazi do razvoja voljne pažnje. Do interiorizacije socijalno organizovane
pažnje dolazi posredstvom govora.
Na početku školovanja usmeravanje dečjeg opažanja vrši se preko oba vida pažnje.
To zahteva dostignuti nivo kognitivnog razvoja i specifičnosti drugih osobina prvaka. Prvi
vid se ostvaruje uvođenjem očigledne nastave, preko dobro organizovanog, privlačnog
izlaganja, aktivnom nastavom. Pri svemu tome moraju da se uvažavaju principi teorije
nastave. Međutim, kod učenika treba razviti sposobnosti i spremnost da se samostalno
voljno usmeravaju na brojne đačke obaveze koje zahtevaju ulaganje napora pri rešavanju
problema. Tu učitelja očekuje zadatak da od početaka uvodi postupke koji razvijaju
namernu pažnju, jer je ona preduslov uspešnog školskog učenja.
Načela razvoja pažnje
1. Od pasivne (nenamerne pažnje, opažajna eksploracija - pažnja je pod uticajem
draži iz okoline) ka aktivnoj, namernoj pažnji (istraživačko ponašanje; usmerava i
kontroliše);
2. Od nesistematskog ka sistematskom traganju (2-3-godišnjak se usmerava samo
na određen deo figure koju ne istražuje sistematski - teško je prepoznaje sledeći put);
3. Od široke usmerenosti pažnje ka selektivnom izboru informacija (sa uzrastom
dete je sve sposobnije da bira);
4. Ignorisanje nebitnih informacija (poboljšava se sa uzrastom, značajno u školi).
Primeri ruskih psihologa koje smo naveli (Pantina, Podđakov) ukazuju da je
najefikasniji put za razvoj voljnog usmeravanja pažnje organizovana obuka u kojoj deca
preuzimaju i sistematskim vežbanjem interiorizuju sistem operacija koje su potrebne za
rešavanje određenog zadatka. Pri tome, na školskom uzrastu, verbalne informacije i
instrukcije imaju vodeću ulogu.
Razvoj sposobnosti opažanja i namerne pažnje zavisi od ukupnog psihičkog razvoja
deteta, posebno pojmovnih kategorija i motivacije ličnosti. U toku razvoja neprestano se
odvija interakcija između novih informacija i postojećeg saznanja. Razvoj opažanja vodi
izgradnji i proširivanju pojmovnog sveta - koji ima sve veći uticaj na opažanje.
Pedagoške implikacije poremećaja u senzornom razvoju
Kod školske dece najčešće se javljaju slučajevi oštećenog vida ili sluha, koji čine oko
10% od svih vidova ometenosti u razvoju. Jedan od prvih zadataka učitelja je da
identifikuje takvu decu, jer će tek tada biti u mogućnosti da preduzima odgovarajuće mere
pomoći.
Dete sa smetnjama vida može se prepoznati preko sledećih simptoma:
• pri čitanju ili pisanju zauzima položaj koji je preblizu ili predaleko od knjige ili sveske
(normalno rastojanje od očiju je 20 sm);
• pri čitanju pokriva jedno oko, žmirka, trlja oči;
• takvo dete se često žali na glavobolje i vrtoglavice.
Poremećaji sluha se prepoznaju preko sledećih znakova:
• dete netačno čuje pitanje;
214