RAZVOJNA PSIHOLOGIJA

3. Određivanje prostornih odnosa između pojedinih delova (više, niže, levo, desno).
4. Izdvajanje pomoćnih delova predmeta i utvrđivanje njihovog položaja u prostoru u
odnosu na osnovne delove.
5. Ponovno opažanje predmeta u celini.
Ovo je uopšten sistem operacija koji se može primeniti u analizi najrazličitijih
predmeta - bitno je da se dete pridržava datog redosleda, ističe autor. Kada dete na
govornom planu usvoji redosled radnji onda ono može samostalno da upravlja svojim
opažanjem, jer se tim putem ostvaruje interiorizacija perceptivnog procesa.
Sistematska obuka ubrzava usavršavanje sposobnosti opažanja. Vizuelno-motorna
koordinacija postaje sve preciznija, opažanje postaje sve selektivnije i dete počinje sâmo
da usmerava svoje opažanje koristeći namernu, voljnu pažnju.
Odlike pažnje
Psihičko stanje usredsređenosti naše svesti i aktivnosti na određeni sadržaj nazva se
pažnja.
Strukturalisti povezuju pažnju sa jasnošću predmeta u polju svesti.
Funkcionalisti opisuju pažnju kao proces selekcije elemenata opažajnog polja pre
nego što oni dospeju u polje svesti.
To je "filter" koji se nalazi između senzornog ulaza i struktura u kojima se odvijaju
kognitivni procesi.
Pažnja nije samo aspekt opažajnog procesa, već autonoman proces. Pažnju prate
karakteristične telesne promene. Pojave na koje je pažnja usmerena praćene su većom
jasnoćom doživljaja.
Na pojavu i trajanje pažnje utiču dve grupe činilaca.
Prvu grupu čime osobine draži (veličina, intenzitet, kretanje, istaknutost u opažajnom
polju i sl.) = nenamerna ili spontana pažnja.
Drugu grupu čine unutrašnji faktori (potrebe, interesi, postavljeni zadatak). Pažnja
koja je aktivirana unutrašnjim faktorima obično se naziva namerna ili voljna pažnja.
Osobine pažnje
Obim pažnje se ogleda u broju elemenata koji istovremeno mogu biti u fokusu pažnje
u radnoj memoriji (7 ± 2).
Intenzitet pažnje se ogleda u stepenu usredsređenosti, koncentrisanosti svesti na
određeni sadržaj. Trajanje pažnje je ograničeno i javlja se fluktuacija pažnje, spontano
pomeranje – što omogućava “istraživanje” složenih sklopova draži.
Psihološka saznanja o pažnji imaju brojne praktične primene. U obrazovnom procesu
koriste se za održavanje pažnje razni postupci kojima se podstiče interesovanje za
nastavne sadržaje.
Razvojnu psihologiju posebno interesuje kako dete stiče sposobnost da sâmo
usmerava svoju pažnju i vrši izbor u perceptivnim i drugim aktivnostima.
Na mlađim uzrastima dominira spontana pažnja - sama priroda stimulusa vezuje
dečje opažanje. Odlučujuću ulogu ima novina draži, njen intenzitet, iznenadna promena.
Prirodni odgovor deteta je orijentaciona reakcija koja je usmerena na upoznavanje tih
draži. Sa uzrastom ova forma pažnje postaje složenija i izaziva reakcije koje su usmerene
na potpunije upoznavanje okoline: reakcije orijentacije i istraživanja.
213