RAZVOJNA PSIHOLOGIJA

Organi disanja i kardiovaskularni organi na ovom uzrastu su još daleko od konačnog
formiranja, ali su dostigli nivo razvoja da funkcionišu kao relativno stabilni sistemi. Izuzev
pinealne žlezde, većina endokrinih žlezda do polaska u školu ne dostiže pun nivo
diferencijacije (slika 54). U procesu prilagođavanja prvaka na školske obaveze menja se i
dinamika rada nekih žlezda. Andropova i Koljcova (1986) navode da kod prvaka, kao
odgovor na povećane napore, dvostruko raste nivo izlučivanja "osnovnog metaboliteta
serotonina" a primećuje se i aktivacija "simpatoadrenalonog sistema".
Od svih fizioloških pokazatelja gotovosti deteta za polazak u školu najvažniji su
podaci o stepenu razvija i zrelosti mozga. Podaci o procesima mijelinizacije (slika 53)
pokazuju da pojedine oblasti mozga imaju različitu brzinu i vreme dostizanja funkcionalne
zrelosti. Od nivoa razvijenosti viših delova korteksa, posebno asocijativnih veza, zavisi u
kom obimu je ostvarljiva koordinacija različitih kortikalnih zona; od stepena te interakcije
zavise svi psihički procesi: kognitivni, emocionalni i konativni.
Za utvrđivanje funkcionalne zrelosti mozga jedna od pouzdanih mera je elektroencefalogram
(EEG). Kod odraslog u fazi mirovanja dominira alfa-ritam koji je pokazatelj koherentnih integrativnih
procesa unutar i između hemisfera. U toku individualnog razvoja koherentnost alfa-ritma se
ostvaruje postepeno (do 18 g), a utvrđeni paralelizam toga razvoja sa funkcionalnim sazrevanjem
čeonog dela korteksa ukazuje da ga i regulišu te više kortikalne strukture. Istovremeno sa
sazrevanjem alfa-ritma povećava se uticaj viših struktura korteksa na subkortikalne centre. To utiče
da procesi ekscitacije (razdraženja) i inhibicije (kočenja) postaju sve uravnoteženiji; na
predškolskom uzrastu dominantniji su prvi procesi. To dovodi do jačanja autonomnih voljnih
ponašanja i bolje kontrole emocija.
To dovodi i do promena u socijalnoj interakciji: druženju, shvatanju autoriteta,
kvalitativnih promena u kognitivnim procesima i razvoju moralnosti. Na uzrastu 7g EEG
pokazuje relativnu zrelost alfa-ritma, što je pouzdan znak gotovosti CNS prvaka za
uspešan prijem i preradu informacija.
Kod većine prvaka formirani su mehanizmi koji omogućavaju organizovanje sistema
pažnje i opažanja, sa mogućnošću njihove voljne kontrole u zavisnosti od shvatanja
značaja zadatka koji se obavlja. Značajno raste uloga verbalnog mišljenja. Međutim, kod
dece sa nižim nivoom funkcionalne zrelosti korteksa manja je stabilnost pažnje, javlja se
zaštitna ekscitacija koja se ispoljava u motornom nemiru i skretanju dečje pažnje sa
aktivnosti nastave.
Andropova i Koljcova (1986) ukazuju da u režimu radnog dana prvaka negativne
reakcije izaziva statičko opterećenje, daleko više od intelektualnog i dinamičkog
opterećenja. Koji raspored radnih obaveza doprinosi poboljšanju intelektualne radne
sposobnosti prvaka i ne remeti njegov razvoj i zdravstveno stanje?
Nalazi ruskih psihologa ukazuju da se kod prvaka ne pojavljuje prekomeran zamor
ako u toku radnog dana u školi imaju tri časa po 30 minuta i dva odmora po 20 minuta, od
kojih se jedan obavezno koristi za pokretne igre a drugi za užinu.
Kognitivni razvoj
U odgovoru na pitanje šta je saznanje Masen i sar. (1984) kažu: "Taj pojam je dosta
širok. Odnosi se na one vidove intelektualne aktivnosti koji su vezani za sticanje znanja,
njihovu organizaciju, preradu i korišćenje".
Šta su pak saznajni procesi? Oni označavaju sve procese putem kojih saznajemo
svet i nas same, procese putem kojih postajemo svesni sveta oko nas i u nama. Osnovni
saznajni procesi su: opažanje (percepcija), pažnja, učenje, pamćenje, imaginacija, govor,
mišljenje, rešavanje problema. Čisto leksički gledano možemo reći da reč kognicija znači
saznanje. Izraz kognicija možemo prevesti sa naša dva izraza: saznavanje i saznanje.
211