RAZVOJNA PSIHOLOGIJA

• Ispitanici mogu namerno da daju "socijalno poželjne" ili netačne izveštaje, u želji da
nešto o sebi ulepšaju ili prećute.
Nemoguće je direktno kontrolisati i verifikovati introspektivne izveštaje. Međutim,
podatke introspekcije moguće je indirektno proveravati. To se čini uvođenjem
eksperimentalnog ispitivanja ili sistematskog posmatranja za prikupljanje podataka o
istom fenomenu. U eksperimentalnoj situaciji ista pojava se izaziva kod više subjekata
koji samostalno opisuju svoje doživljaje, što daje proverljivije podatke, jer se na osnovu
saglasnosti više introspektivnih izveštaja izvode zaključci. Kad god je to moguće treba
koristiti i introspekciju i sistematsko posmatranje, o istim fenomenima, jer se tako dobijaju
najpotpuniji i najpouzdaniji podaci.
U razvojnoj psihologiji introspekcija se ne koristi ili veoma retko koristi sve do školskog
uzrasta dece. Osnovni razlog za to je u razvojnim karakteristikama, najpre u nemogućnosti deteta
da opaža samo sebe ali i da uspešno komunicira sa ispitivačem i da verbalno izrazi svoje doživljaje.
U srednjem detinjstvu, čiji se početak poklapa sa polaskom deteta u školu, i jezička zrelost i razvoj
ličnosti omogućavaju primenu introspekcije i tada se češće koriste introspektivni izveštaji u
postupcima kojima se ispituju razvojne karakteristike. Tada razvijena verbalna komunikacija i
uspešno uspostavljanje interpersonalnih odnosa omogućavaju primenu intervjua i drugih tehnika
psihološkog istraživanja koje se zasnivaju na samoopažanju.
U istraživanju problema psihičkog razvoja novorođenčeta, odojčeta i ranog detinjstva koristi se
objektivno opažanje ponašanja.
Proučavanje razvoja putem opažanja
Neposredna opservacija razvojnih fenomena u prirodnoj situaciji i beleženje onoga
što se vidi, čuje... bila je zastupljenija u periodu osnivanja razvojne psihologije.
Nesistematsko posmatranje
U prednaučnom periodu su mahom korišćene metode koje se značajnije ne razlikuju
od posmatranja na koje se oslanjamo u svakodnevnom životu, sem što su bile usmerene
na posmatranje i beleženje pojava koje su nekim svojim odlikama privukle pažnju
posmatrača.
Prvi empirijski radovi o dečjem psihičkom razvoju su bili u formi biografskih studija i
anegdotskog opisivanja.
Anegdotsko opisivanje je među najstarijim i njime su registrovani istaknuti događaji iz
razvoja deteta, koji su se "nametnuli" prigodnom posmatranju. Osnovni mu je nedostatak
što nema selektivne usmerenosti, opisuje događaje koji se iznenada pojavljuju i dešavaju
različitoj deci, nema dovoljno relevantnih podataka o uslovima u kojima se pojava
odigrala.
Biografske studije su sledeći oblik prigodnog posmatranja. Starije biografske studije
sadrže empirijske podatke koji takođe nemaju pravu naučnu vrednost, ali su doprineli
porastu interesovanja za naučno istraživanje dečjeg razvoja i uočile mnoge probleme
razvoja koje će postati predmet sistematskog istraživanja i proveravanja.
Novije biografske studije su uglavnom otklonile te nedostatke, odlikuju se selektivnijim
izborom problema posmatranja, unošenjem elemenata sistematskog posmatranja i
eksperimenta, odvajanjem opisa od tumačenja, vode ih psiholozi koji su pripremljeni za
primenu ove metode - pa ih mnogi autori razvrstavaju u jedan od oblika sistematskog
posmatranja.
21