RAZVOJNA PSIHOLOGIJA

Uticaj planskog i redovnog čitanja dečje literature na razvoj govorne kompetentnosti
dece (Marjanovič i sar., 2004) ispitivan je na uzorku sedamdesetoro dece iz vrtića stare
od 4 i 5 godina. Eksperimentalna grupa (N = 35, dva odeljenja) je radila po kurikulumu za
vrtić i uz to u toku dva meseca vaspitačice su deci pročitale 16 dečjih knjiga koje je
posebno izabrala bibliotekarka dečje biblioteke (bajke, pričice, zagonetke, pesme). U
kontrolnoj grupi (N = 35, dva odeljenja) je takođe relizovan kurikulum vrtića, ali ta deca
nisu imala dodatno sistematsko čitanje dečje literature.
Govorna kompetentnost dece autorke su utvrđivale na dva načina, i to sa: (a)
analizom odgovora na standardizovanoj lestvici govornog razvoja, (b) analizom zapisa
detetovog verbalnog ponavljanja odn. pripovedanja priče, nakon što mu je
eksperimentator pročitao Andersonovu bajku Kraljica na zrnu graška.
Nalazi istraživanja pokazuju da su deca eksperimentalne grupe, kako na području
govornog razvoja tako i govornog izražavanja, dostigla značajno više rezultate nego
kontrolna grupa.
Eksperimentalna grupa dostigla je i značajno viši razvojni nivo u pripovedanju priča, u
koje su, u poređenju sa decom kontrolne grupe, unosila više dinamičkih elemenata, više
je bilo strukturno i sintaksički kompleksnih rečenica, npr. vremenskih, uzročnih i
predmetno zavisnih.
Ovi nalazi ukazuju da sistematsko čitanje dečje literature od strane odraslih je jedan
od značajnih načina podsticanja govornog razvoja dece u vrtiću. Može se reći da su dečje
pesme, bajke i priče izvor beskonačnog dečjeg čuđenja, divljenja i kao takve neposredno
utiču kako na razvoj dečje ličnosti tako i na njihov govorni razvoj.
208