RAZVOJNA PSIHOLOGIJA

Neeksperimentalne metode
Razvojna psihologija koristi veliki broj neeksperimentalnih i eksperimentalnih
postupaka za posmatranje, merenje i registrovanje pojava psihičkog razvoja u prirodnoj
situaciji, međutim, samo neeksperimentalno istraživanje izučava psihičke pojave koje se
spontano javljaju u prirodnom kontekstu.
Prednost neeksperimentalnih istraživanja je što se odvijaju u ekološki validnoj
situaciji, uključuju prirodni kontekst u kome se ispitanici razvijaju, pa i nalazi, principi i
norme koje otkrivaju, ne trpe prigovor da li zaista važe u svakodnevnim životnim
situacijama. Međutim, psiholozi ukazuju i na brojne probleme koje treba rešiti pri praćenju
pojava razvoja koje se spontano odvijaju.
Teškoće koje ovaj način ispitivanja postavlja pred istraživače najviše su vezane za
problem da se ovlada multidimenzionalnom prirodom promenljivih vrednosti koje se
odnose na ispitanike i kontekst u kome se posmatra njihov razvoj i ponašanje. To je
razlog što psiholozi više vole da ispitanike uvode u problem situacije i uklapaju ih u
unapred pripremljene, kontrolisane uslove. Rajt (Wright, 1969) navodi da su radovi o
problemima razvoja, nastali korišćenjem posmatranja pojava u prirodnim situacijama, u
strukturi uzorka istraživačkih radova objavljenih u prvih sedam decenija XX veka
zastupljeni samo sa 8%.
Introspekcija
Proučavanje psihičkih pojava započelo je upravo ovom metodom,
samoposmatranjem sopstvenih psihičkih doživljaja. Introspekcija je specifična metoda
psihologije i nju druge nauke ne mogu koristiti. Njome direktno možemo zahvatiti svoje
unutrašnje doživljaje: misli, želje, emocije i druga stanja svesti. Na početku razvoja
naučne psihologije mnogi naučnici su introspekciju smatrali ne samo glavnom već i
jedinom metodom kojom možemo doći do podataka o psihičkom životu. Međutim, kasnije
su razvijeni i usavršeni postupci posmatranja spoljašnjih manifestacija ponašanja preko
kojih se doznaje o psihičkim fenomenima.
Metoda introspekcije imala je, naročito u psiholozima bihejvioristima, protivnike koji je
osporavaju tvrdeći da ona, pošto se oslanja na subjektivna iskustva, ne može dati naučne
podatke o psihičkom životu. Međutim, savremena psihologija je zadržala ovu metodu
zbog njenih vrednosti. Introspekcija je često nezamenljiva - bez nje ne bismo mogli
doznati kako se odvijaju mnogi psihički procesi, kao što su procesi mišljenja, snovi, i dr.
Mnoge tehnike psihološkog istraživanja zasnovane su, delimično ili potpuno, na
introspektivnim podacima. Odgovori u testovima, upitnicima, skalama procene,
projektivnim tehnikama, zasnovani su na samoposmatranju.
Istraživači su svesni i ograničenja za korišćenje introspekcije. Njeni podaci mogu biti
nepotpuni i netačni. Najčešći razlozi za to su:
• Ispitanici ne poznaju dovoljno sami sebe, pa i kad se trude da odgovore što tačnije i
potpunije o svojim doživljajima ne uspevaju sasvim u tome.
• Često nisu svesni uzroka svojih postupaka jer se uz neke doživljaje aktiviraju
mehanizmi odbrane ličnosti, koji tome doprinose.
• Postoji niz psihičkih doživljaja, kao što su brojne emocije, koje se pri introspekciji
kvalitativno menjaju ili izmiču samoopažanju. Ako se o njima saopštava unazad,
retrospekcijom, podaci po sećanju mogu biti nepotpuni.
20