RAZVOJNA PSIHOLOGIJA

pristupamo im u različitim istorijskim trenucima (npr. nakon svakih deset godina
prikupljamo podatke kod četrdesetogodišnjaka). Ovim pristupom se verifikuje da li na
određenu zavisnu varijablu deluju generacijske razlike i/ili vreme merenja, činioci, koji
možda otežavaju ili izopačuju starosna upoređivanja u uzdužnim i poprečnim studijama.
Najbolje rezultate istraživanja daje kombinovana primena transverzalnog i
longitudinalnog postupka koju u istraživanjima razvojne psihologije nazivamo
sekvencijalnim pristupom. Ako u studiji preovlađuju komponente uzdužnog istraživanja,
govorimo o uzdužnosekvencijalnom pristupu, i obratno, ako preovlađuje poprečni, imamo
poprečnosekvencijalni pristup prikupljanja podataka. Izraz sekvencijalan se odnosi na
sekvence uzoraka (dve ili više starosnih grupa), čije promene razvoja u studiji prate
(jedanput ili više puta). Prednosti: uzrasna poređenja nisu ograničena na jednu generaciju
i jedno vremensko merenje, koje zahvata kako poprečni tako i uzdužni i takođe uzrasni
pristup. Zbog toga su podaci validniji, iako je postupak prikupljanja podataka istovremeno
kompleksan i traži mnogo vremena.
Sa poprečnosekvencijalnim pristupom različite uzrasne uzorke uključujemo u
ispitivanje bar dva puta čime se izbegava učinak vežbe i reagovanja subjekata što su u
naučnoj studiji, koji se pojavljuju u uzdužnim studijama, bar delimično se odvaja
generacijski učinak i učinak vremena merenja od učinka uzrasta.
U uzdužnosekvencionom pristupu prati se razvoj bar dve različite generacije
ispitanika. Grupe različito starih ispitanika proučavamo više puta istovremeno
(komponenta poprečnog pristupa) čime se dobija nadzor nad učinkom vremena merenja i
veća mogućnost za utvrđivanje uticaja starosti i generacijskih razlika na proučavano
svojstvo. Ako upoređujemo grupe ljudi koje su jednako stare, a rođene u različito vreme,
možemo u uzdužnosekvencionalnoj studiji da utvrdimo da li možemo da isključimo uticaj
generacijskih razlika i vremena merenja.
Mikrogenetskim pristupom u istraživanju se podaci prikupljaju, kod uzoraka
jednako starih ispitanika, od trenutka kada npr. ispitanici započnu učenje neke
veštine do trenutka kada njome ovladaju. Na taj način možemo ustanoviti procese,
koji dovode do promena u ponašanju, u relativno kratkom vremenskom periodu. Ovaj
pristup se naročito upotrebljava pri proučavanju saznajnog razvoja na prelazima između
pojedinih stadijuma. Međutim, sa njim je teško i sporo proučavati spontane promene u
razvoju.
Podela metoda
Prema načinu organizovanja istraživanja imamo metode eksperimentalnog i
neeksperimentalnog istraživanja. Istraživanje psihičkih pojava može da se vrši u
prirodnim i laboratorijskim uslovima. U prirodnim uslovima organizuju se oba načina
istraživanja - neeksperimentalni i eksperimentalni. Laboratorijski uslovi se uglavnom
koriste za eksperimentalna istraživanja.
Prema predmetu istraživanja metode delimo na objektivne - ekstrospekcije, koje
izučavaju objektivne podatke: fiziološka zbivanja u organizmu i spolja vidljiva ponašanja -
dobijene putem opažanja ili pomoću praćenja različitim tehničkim uređajima; subjektivne -
introspekcije, one kojima doznajemo o neposrednom, ličnom doživljavanju koje prati
javljanje i tok aktuelnih saznajnih, emocionalnih i motivacionih pojava. O nekim pojavama
psihičkog života podaci se mogu dobiti samo putem samoposmatranja - introspektivnih
izveštaja.
19