RAZVOJNA PSIHOLOGIJA

Deca ovog uzrasta moraju takođe da nauče, gde i kada je primereno svoje emocije
izražavati. Detetovo razumevanje socijalnih pravila emocionalnog izražavanja protiče u dva
razvojna stupnja. U 3-4 godini ono što roditelji ne odobravaju prikriva, ali još ne pravi razliku
između prave i pokazane emocije. U 5-6 godini počinju da prave razliku između
doživljavanja i izražavanja emocija, što im omogućava, da se u određenim situacijama
zaštite pred ljutnjom ili podsmehom druge dece ili odraslih.
Na ovom uzrastu pojavljuje se dečje prosocijalno ponašanje. Sa pojavljivanjem
prosocijalnog ponašanja kod dece se pozitivno povezuje sposobnost zauzimanja stanovišta
drugoga, koja sa detetovim razvojem raste i uključuje razumevanje emocija i emocionalnog
reagovanja drugoga i razumevanje njegovih misli, motiva i namera (empatija).
Pored prosocijalnog ponašanja kod dece ovog uzrasta javlja se i agresivno ponašanje.
Razlikujemo verbalnu i telesnu (fizičku) agresivnost. U pogledu namere agresivnog
ponašanja razlikujemo instrumentalnu agresivnost, čija je namera pridobijanje predmeta,
privilegije ili prostora, i neprijateljsku agresivnost, čija je namera naneti štetu osobi ili
predmetu.
Odlike razvoja temperamenta u ranom detinjstvu
Sve komponente temperamenta koje smo opisali kod mališana, očuvane su takođe u
periodu ranog detinjstva. U ovom periodu povećava se prilagodljivost i istrajnost, a u
padu su negativna raspoloženja i nivoi aktivnosti deteta.
Na osnovu nalaza longitudinalne studije od treće godine do rane odraslosti (Caspi i
sar., 2000 prema: Marjanovič i sar., 2004) klasifikovali su decu u pet homogenih tipova
temperamenta:
(1) Dobro prilagođen - brzo prilagođavanje na nove i neobične situacije, nepoznate
ljude, prijateljski su, samosvesni, omiljeni, dobro kontrolišu svoje emocije i ponašanje.
(2) Tip temperamenta sa slabom kontrolom: impulsivana, rastresena, neistrajna,
emocionalno labilna i nemirna deca.
(3) Zatvoreni tip temperamenta: preterana kontrola, uzdržani, neinicijativni, plašljivi,
pasivni.
(4) Samosvesni tip temperamenta: brza prilagodljivost novim stvarima i situacijama,
impulzivan, ima istraživački stil i želju za učenjem novoga, ali slabije kontrole emocija i
ponašanja nego kod prvog tipa temperamenta.
(5) Uzdržani tip temperamenta: kombinacija osobina dobro prilagođenog i zatvorenog
tipa temperamenta - uzdržani u socijalnim kontaktima i pri suočavanju sa novim
situacijama.
U poređenju sa nalazima kod mališana u prvom detinjstvu dobro prilagođeni (40%) su
slični lako vaspitljivom tipu temperamenta; deca sa slabom kontrolom (10%) podsećaju
na mališane teškog temperamenta; zatvoreni (8%) su slični mališanima sa sporom
temperamentom.
Autori naglašavaju da je upoznavanje osobina temperamenta kod dece značajno
zbog toga što kvalitet i intenzitet izraženosti pojedinih karakteristika temperamenta u
ranom detinjstvu utiče na karakteristike detetovih socijalnih odnosa sa roditeljima,
srodnicima i vršnjacima. Nađeno je da deca različitog temperamenta takođe različito
tumače iste situacije i na njih različito reaguju. Pored toga određene crte temperamenta
(pažnja, istrajnost i rastresenost) povezane su i sa opštim saznajnim delovanjem i
189