RAZVOJNA PSIHOLOGIJA

deca shvataju motive ponašanja drugih? Da li na ponašanje utiču postojane crte ličnosti
i/ili nastala situacija?
Petogodišnjaci najveći značaj pridaju situaciji. Nalazi ukazuju da sve do puberteta nije
dovoljno formirano razumevanje psihološke strukture ličnosti.
Drugovi i druženje
Od pete do sedme godine drug je onaj sa kojim se dete igra, češće viđa, koji blizu
stanuje, iz istog je razreda, sa kojim deli slatkiše; veze lako nastaju i lako se prekidaju.
Odnos prema autoritetu
Nalazi ukazuju da deca mlađeg uzrasta uglavnom nisu svesna uloge autoriteta. Zatim
dolazi stadijum potčinjavanja autoritetu. Na starijem uzrastu javlja se kompleksnije
razmišljanje o autoritetu i dobrovoljnom sarađivanju.
Na uzrastu od 4 godine deca ne razlikuju naređenja kao instrukcije koje dolaze spolja.
Saveti starijih i njihove sopstvene želje se podudaraju.
Počev od 5-6 godine deca smatraju da ličnost koja se služi autoritetom ima nesporno
pravo (nadmoćnost po položaju, fizička snaga).
Razvoj polnog identiteta
Pravo poimanje polnih razlika započinje sa 5-6 godina. Zapaženo je da deca veoma
rano znaju o socijalnim očekivanjima u odnosu na određeni pol. Sa tri godine deca već
biraju "prigodne" igre i igračke; sa 4-5 godina razlikuju tipične poslove muškaraca i žena.
Devojčice preferiraju posao negovateljice ili učiteljice, a dečaci policajaca ili pilota.
Formiraju se stavovi o polnim stereotipijama:
• muškarac treba da bude krupniji, bučniji, nezavisniji, pametniji;
• žene: sitnije, tiše, vaspitanije, poslušnije, saosećajnije.
Međutim, suštinsko shvatanje muških i ženskih crta dolazi tek kasnije.
Razvoj emocija
U četvrtoj godini pojavljuju se emocije stida, zavisti, ponosa i prva estetska osećanja.
Prepoznaje svoje emocije ljubavi, sreće, besa, razočarenja. Nalazi ukazuju da deca u
periodu ranog detinjstva imaju više strahova nego odojčad i mališani, a takođe više nego
deca u periodu srednjeg detinjstva. Neka deca u ovom periodu imaju omiljeni predmet.
Omiljeni predmet je predmet (npr. igračka, odeća), koji detetu nudi osećaj sigurnosti, kad
je samo, i za vreme spavanja ga redovno uzima kod sebe u postelju.
Predškolska deca imaju teškoća sa razumevanjem postojanja istovremenih emocija
takođe u slučaju, kad ih sama doživljavaju. Šestogodišnjak na pitanje, da li je neko
istovremeno veseo i žalostan, često odgovara da to nije moguće (kažu da je neko ili
veseo ili žalostan).
Razvoj govora i sposobnosti predstavljanja u ranom detinjstvu detetu omogućavaju
oblikovanje novih strategija za kontrolu nad emocijama, koje doživljavaju. Deca u 4-5
godini razumeju da ako se pojedinac priseća proteklih događaja da pri tome doživljava s
njima povezane emocije. Šestogodišnjak takođe objašnjava, da će pojedinac, koji se
priseća veselog događaja, time doživeti pozitivne emocije, međutim, ako je bio negativan
događaj, koji izaziva negativne emocije, radije ga treba što pre zaboraviti.
188