RAZVOJNA PSIHOLOGIJA

Dok trogodišnja deca polaze od stvarne situacije i prosuđuju u skladu s njom (da će Nika
tražiti kliker u kutiji), četvorogodišnja deca odgovaraju pravilno (da će Nika tražiti kliker u
korpi) polazeći od toga da ona nezna da je kliker premešten. Prikazani zadatak uključuje
ubeđenje prvog reda (prva osoba zna šta druga osoba misli); ubeđenje drugog reda je
složenije (prva osoba treba da zna šta druga osoba misli o trećoj osobi), jer zahteva viši nivo
reprezentacije.
Tabela 23 prikazuje kako autori koji su istraživali ovu oblast (Wellman & Perner) prikazuju
razvojni tok teorije uma.
Tabela 23: Poređenje razvojnih stupnjeva
Wellman Perner
1. Psihologija želja (starost 2 g) 1. Sitauciona teorija ponašanja (starost od 18
meseci i više)
2. Psihologija ubeđenja, želja (starost 3 g)
3. Ubeđenja kao interpretacija i reprezentacija
(starost od 4 do 6 g)
Emocionalno-socijalni razvoj u ranom detinjstvu
2. Reprezentaciona teorija uma (starost od 4
odn. 5 godina i više)
Dete u 4 godini ima kontrolu izlučivanja i steklo je navike higijene. Samostalno se
priprema za spavanje. Sa vršnjacima je sve češće u kooperativnoj igri i počinje da
prihvata jednostavna pravila igre. U petoj godini može sâmo da ide u toalet. U igri se
radije druže sa osobama istog pola. Može samo da postavi sto za sebe. Koristi kompletan
pribor za jelo; počinje samo da kupuje u prodavnici. Može da odlaže zadovoljenje
potreba. U 6-7 godini poštuje pravila igre sa vršnjacima. U stanju je da se postavi i u
ulogu druge osobe i razume njeno stanovište. Pokazuje zaštitnički stav prema mlađoj
deci. Sposobnost pravilnog prepoznavanja i razumevanja emocija drugih ima značajnu
ulogu u socijalnim odnosima pojedinca. Pretežno je rezultat učenja, jer uključuje znanje o
značaju različitih situacija, gestova, vlastitih emocionalnih reakcija itd., koje dobijamo sa
iskustvom. Bira omiljenog druga i ide samo kod njega kući. Kvalitet vršnjačkih odnosa kod
dece u ovom periodu je pozitivno povezan sa ekstravertnošću, omiljenošću dece među
vršnjacima i emocionalnom stabilnošću.
Razvoj komunikacije u ranom detinjstvu
Komunikacija i interakcija su nužan uslov dečjeg razvoja. Komunikacija je interakcija
putem znakova: neverbalnih (izraza lica, pogleda, mimike, pantomime, gestova) i verbalnih.
Komunikacija se takođe razvija i menja i ima razne oblike. U prvom detinjstvu razvile su se
afektivna i gestovna komunikacija; u ranom detinjstvu dominiraju saznajna i socijalna
komunikacija.
Saznajnu komunikaciju - pokreće dečja potreba za saznavanjem ali i potreba za
uvažavanjem od odraslih i njihovom pohvalom; njenu dominaciju označava pojavljivanje
velikog broja dečjih pitanja. Dete je veoma radoznalo i tu svoju želju za znanjem može
zadovoljiti u komunikaciji sa odraslim. Odrasli se sada pojavljuje pred detetom u svojstvu
"erudite sposobnog da razreši sve nedoumice deteta, da dâ nužne podatke, da obezbedi
neophodne informacije" (Lisina, 1986). Dete traži odgovor i sluša objašnjenja ako su ona
186