RAZVOJNA PSIHOLOGIJA

zahtevao da deca svoje razumevanje zadatka posreduju verbalno, u novijim istraživanjima
autori koriste objekte i reči, koji su detetu bili bliskiji i zanimljiviji. Nalazi ukazuju da
trogodišnja deca prave razliku između pravog i zamišljenog. Sama se mogu pretvarati ("ko
bajagi") i takođe znaju, kada se drugi pretvaraju. U teoriji uma igra značajnu ulogu takođe
detetova sposobnost razlikovanja između prividnog i stvarnog. Flavel (Flavell, 1983) nalazi
da trogodišnja deca još ne razumeju da je spoljašnji izgled predmeta odn. njegova pojavnost
samo njegova reprezentacija. Trogodišnje dete kad gleda sneg kaže da je beo, kad sneg
gleda kriz zelene naočari kaže da je zelen. Posle četvrte godine starosti deca razumeju da je
jedna od reprezentacija pogrešna. Od četvrte godine starosti deca razvijaju i
metareprezentacijske sposobnosti razumevanja namera i razumeju uzročnu povezanost
između namere i aktivnosti. Sa razvojem ovih sposobnosti dete nameru povezuje sa
mentalnim stanjem a ne aktivnošću (slika 73).
Slika 73: Primer zadatka za ocenjivanje prepoznavanja namere (prema: Marjanovič i sar.,
2004)
Na pitanje Koja devojčica ide da crta? Koji dečak bi se rado ljuljao? tačno odgovara 13%
trogodišnje , 44% četvorogodišnje, 61% petogodišnje. Nađeno je da uporedo teku razvoj
razumevanja namere i pogrešnog ubeđenja (slika 74).
Slika 74: Zadatak za utvrđivanje sposobnosti razumevanja pogrešnog ubeđenja (prema:
Marjanovič i sar., 2004)
To je Nika.
Nika ima korpu.
Nika ima kliker.
Kliker je stavila u svoju korpu.
Nika ode u šetnju.
Sada se vraća Nika.
Želi da se igra sa svojim klikerom.
Šta misliš gde će tražiti svoj kliker?
185
To je Ana.
Ana ima kutiju.
Ana uzima kliker iz
korpe i stavlja ga u
kutiju.