RAZVOJNA PSIHOLOGIJA

obuke je da se deca usredsređuju na ona obeležja koja daju najveću informaciju; u toj
fazi se ostvaruje veća interiorizacija perceptivnog procesa i formira unutrašnji model
figure. Ova obeležja kasnije opažena, u procesu prepoznavanja, aktuelizuju unutrašnji
model i dovode do trenutnog uviđanja svojstva predmeta koji se opaža. To znači da
usavršena forma opažanja nastaje kao rezultat dužeg uticaja praktičnog iskustva i učenja.
U saznajnoj aktivnosti deca preuzimaju socijalnu kulturu, senzorno iskustvo sredine:
govorne foneme, sisteme muzičkih zvukova, geometrijske oblike... i sve ih označavaju
pomoću jezika.
Proces socijalizacije deteta od početka je svesno usmeravan, pa i proces opažanja treba
posmatrati kao socijalno usmerenu i socijalno posredovanu aktivnost. U toku školovanja
dalje se razvijaju sposobnosti opažanja.
Razvoj pamćenja
Dete od 3-4 godine ponavlja četiri broja ili rečenice od šest reči; od 5 godina ponavlja niz
od pet brojeva ili rečenicu od osam reči. U četvrtoj godini prepoznaje osobu i posle rastanka
od godinu dana.
Na uzrastu 4-5 godine počinje razvoj namernog zapamćivanja i sećanja. Ali dete
najpre shvati cilj da nešto treba da zapamti pa tek postepeno otkriva operacije
zapamćivanja. Dete u igrovnoj aktivnosti otkriva da ne može nečega da se seti što mu je
tada potrebno; to utiče na formiranje operacija voljnog zapamćivanja. Prvi pokušaji su
vezani za prosto ponavljanje onoga što želi da upamti. U 6. godini javlja se početna
logička analiza i osmišljavanje onoga što treba da se upamti. Tada dolazi do povećanja
obima pamćenja. Međutim, sve do sedme godine uspešnije je spontano nego voljno
pamćenje. U 7. godini namerno pamćenje i sećanje imaju svoj cilj i razvijenije tehnike
zapamćivanja; na tom uzrastu vodeću ulogu ima govor radi uspostavljanja smisaonih
veza (v. tabelu 21).
Tabela 21: Porast efikasnosti zapamćivanja konkretnog i verbalnog materijala (Kornienko,
1955 prema: Endovicka, 1967)
Uzrast M reprodukovanih
predmeta
M reprodukovanih imena
poznatih predmeta
183
M reprodukovanih imena
nepoznatih predmeta
3-4 3. 9 1. 8 0. 0
4-5 4. 4 3. 6 0. 3
5-6 5. 1 4. 6 0. 6
6-7 5. 6 4. 8 1. 8
Od 6-7 godine zapaža se porast razvoja verbalno-logičkog pamćenja, semantičkog
pamćenja i razvija sposobnost sistematizacije, uz korišćenje smisaonih i kauzalnih veza
pri klasifikaciji predmeta i pojava.
U poređenju sa prvim detinjstvom pamćenje deca u ranom detinjstvu odlikuje:
♦ veći kapacitet radne memorije (tabela 22) i veća brzina u preradi informacija;
♦ bolje izgrađene strategije pamćenja, deca ih koriste više i češće, njihova upotreba je
efikasnija i fleksibilnija;
♦ razvoj metakognicije - starija deca bolje razumeju, kako pamćenje deluje, i mogu to
ponašanje da upotrebe za izbor strategija pamćenja, smisaonije upotrebe izvore i slično;
♦ više znanja o sadržajima, jasnije znanje o vrstama sadržaja, koje moraju da
zapamte.