RAZVOJNA PSIHOLOGIJA

za formiranje kompleksa obeležja na osnovu kojih se opaža forma potrebno vreme.
Pored selektivne vizuelne fiksacije, dete koristi predmetnu radnju za upoznavanje forme.
Ruski psiholozi posebno naglašavaju vezu između oka i ruku u razvoju opažanja.
Opažanje izučavaju u kontekstu aktivnosti jer postoji njihova razvojna i funkcionalna
povezanost. Sve do 3-4 godine praktično manipulisanje daje bolje rezultate nego vizuelno
upoznavanje predmeta. Tek od 5. godine vizuelno upoznavanje postaje efikasnije. Kod
dece od 6-7 godina taktilno-motorna komponenta već postaje suvišna za vizuelnu analizu
forme.
U eksperimentima koji su imali za cilj da decu nauče opažanju forme, uočeno je da na
uzrastu 3-4 godine forma još nije izdvojena kao obeležje (znak) predmeta, već je
nerazdvojno povezana sa predmetom. Od 5-7 godina deca počinju da izdvajaju formu
kao jedan od znakova predmeta. To je upravo prelazna etapa od predmetno-praktične
faze u razvoju opažanja na perceptivnu aktivnost u pravom smislu. Karakteristične crte
perceptivnih operacija su njihova podrobnost i sukcesivnost. Otuda se pokreti očiju mogu
koristiti kao indikatori procesa opažanja. Upravo na osnovu analize snimaka očiju
ustanovljeno je da se razlikuju perceptivne operacije upoznavanja forme i prepoznavanja
forme.
Pokreti očiju mogu koristiti kao indikatori procesa opažanja. Upravo na osnovu analize
snimaka očiju ustanovljeno je da se razlikuju perceptivne operacije upoznavanja forme i
prepoznavanja forme.
Na osnovu informacija o pokretu očiju praćen je razvoj vizuelnog opažanja forme. Deca
od tri godine ne ispituju predmet, fiksacije su duge i retke; u 4-5 godini započinje aktivnost
istraživanja forme; u 6-7 godini oči kratkim fiksacijama sistematski modeluju formu figure
sa svim njenim osobenostima, što kasnije daje nepogrešivo prepoznavanje. Pri ispitivanju da
li je kod dece razvijena sposobnost aktivnog perceptivnog pretraživanja i analize objekta vrši
se snimanje pokreta očiju u toku rešavanja testovnih zadataka (videti sliku 71).
Slika 71: Da li su prozori na kućama isti ili različiti (Vurpillot, 1968, prema: Marjanovič i
sar., 2004)
U istraživanje su uključena deca od 4-8 godina. Mlađa dece nisu imala nikakvog plana
za rešavanje zadatka, često su upoređivala prozore na različitim mestima i slučajnim
redosledom. Starija dece su koristila sistematsku kontrola (od gore i levo - desno, leva kuća -
desna kuća) i onda, kada su ustanovila prvu razliku među prozorima, zaključila, da se kuće
razlikuju. Ovaj ogled je istovremeno ilustracija za korišćenje pažnje pri opažanju. Mlađa deca
koriste nenamernu pažnju a starija deca sve više koriste namernu pažnju.
Upravo i proces obuke, kako da se senzorno učenje usavrši, usredsređen je na
savlađivanje sistema operacija kojima se istražuje figura (Zinčenko, 1967). Rezultat
182