RAZVOJNA PSIHOLOGIJA

adne memorije) od ostale dece. Kod njih je na početku školovanja razvijenije
metakognitivno funkcionisanje nego kod nesigurno vezane dece. Mejn (Main, 1973)
ukazuje da je to zbog činjenice što sigurno vezana deca imaju "više epistemološkog
‚prostora’ u kome mogu da preispituju svoje akcije, situacije ili misaone procese, budući
da ti procesi nisu odeljeni". To je jedan od značajnih faktora njiove uspešnosti u školi.
Nalazi ukazuju da porodica, koja adolescentu predstavlja "sigurnu bazu", iz koje
može samostalno da istražuje i isprobava različite životne alternative, podstiče razvoj
adolescentovog identiteta. Roditelji sa sigurnim unutrašnjim modelom vezanosti primaju
proces odvajanja od dece u adolescenciji kao pozitivnu komponentu njehovog razvoja i
obezbeđuju im sigurnost sa svojom dostupnošću, kada im je potrebna.
Stare osobe koji se u svojoj socijalnoj okolini osećaju sigurno, efikasnije se suočavaju sa
raznim teškoćama koje donosi taj životni period.
U opisu empirijskih nalaza o afektivnom vezivanju ukazali smo da su identifikovani
specifični obrasci afektivnog vezivanja u različitim životnim fazama, istraživači su prikazali
i rastuću diferencijaciju tih obrazaca; svi ti nalazi omogućavaju i obavezuju da se
promišlja o njihovim pedagoškim implikacijama.
177