RAZVOJNA PSIHOLOGIJA

Deca D (dezorganizovanog) tipa imaju negativan model i sebe i drugih.
Nalazi istraživanja ukazuju na relativnu doslednost URM sa uzrastom. Međutim,
otkriveno je da model nije uvek stabilan. Do značajnih promena najčešće dolazi: (a) ako
radni modeli sebe i značajnih drugih ne prate razvojne promene (fizičkih, socijalnih i
kognitivnih sposobnosti deteta); (b) kada se životne okolnosti drastično promene (u
smeru poboljšanja ili pogoršanja). Do promene (akomodacije) URM dolazi ako su
iskustva interakcije dosledno drugačija nego što su bila ranije. Nalazi istraživanja
pokazuju da se to dešava kod 25% ispitanika.
URM odrasle osobe
Majka (staraoc) unosi u odnos sa detetom istoriju svojih vlastitih iskustava vezanosti
(URM), koji se odražava kroz specifične forme njenog ponašanja sa detetom. Pitanje
održivosti URM kroz životni vek, odnosno, interesovanje za URM odraslih, otvorilo je i
pitanje njegove operacionalizacije. Na osnovu analize različitih istraživanja
sistematizovane su sledeće kategorije indikatora modela (Collins & Read, 1994):
a) uspomene iz detinjstva,
b) stavovi prema vezivanju,
c) ciljevi i potrebe u odnosu na vezu,
d) strategija delovanja u afektivnoj vezi.
Tabela 16: Opisi indikatora za pojedine tipove vezanosti (Collins & Read, 1994, prema Stefanović-Stanojević,
2006. )
SIGURNA VEZANOST IZBEGAVAJUĐA
AMBIVALENTNA
VEZANOST
VEZANOST
USPOMENE IZ
DETINJSTVA
Roditelji topli i osećajni. Majke hladne i odbojne. Očevi nepravedni.
STAVOVI
PREMA
VEZIVANJU
CILJEVI I
POTREBE U
ODNOSU NA
AFEKTIVNU
VEZU
STRATEGIJE
Visok nivo svesti o sopstvenoj
vrednosti uz malo
nesigurnosti. Doživljaj da
se drugima generalno
dopada, pozitivnih namera.
Drugima se može verovati.
Orijentisan na međuljudske
odnose.
Potreba za intimnim vezama.
Traži ravnotežu u bliskosti
i autonomiju u vezama.
Negativne efekte modulira
na konstruktivan način.
Pokazuje sopstvenu
uznemirenost.
Drugima se ne može verovati
i na njih se ne može osloniti.
Sumnja u iskrenost drugih.
Nedostatak samopouzdanja u
socijalnim odnosima. Nije orijentisan
na međuljudske
odnose.
Potreba da se očuva distanca.
Ograničava intimnost da
bi zadovoljio potrebu za autonomijom.
Veliki značaj pridaje
materijalnom postignuću.
Sa uznemirenošću izlazi na
kraj tako što obuzdava bes.
Minimalizovanje uznemirenosti,
nema intimnih poveravanja.
172
Drugi su komplikovani i
teški za razumevanje.
Ljudi imaju nedovoljnu
kontrolu nad sopstvenim
životom.
Potreba za ekstremnom
intimnošću. Traži niže
nivoe autonomije. Plaši
se odbijanja.
Naglašeno ispoljavanje
uznemirenosti i besa.
Popustljivost, težnja
prihvatanju.
Kolins i Rid ukazuju da URM utiče: na kognitivne procese osobe, usmerava primarnu
i sekundarnu emocionalnu reakciju ličnosti i reakcije u ponašanju - ljudi biraju okruženja
koja odgovaraju njihovim uverenjima o sebi i drugima.