RAZVOJNA PSIHOLOGIJA

Na osnovu rezultata posmatranja deca su klasifikovana u tri grupe:
• Grupa A: nesigurno-izbegavajuća vezanost
• Grupa B: sigurna vezanost
• Grupa C: nesigurno-ambivalentna vezanost
Od 106 dece obuhvaćenih istraživanjem, u grupu A svrstano ih je 23 (21,70%), u
grupu B 70 (66,04%) i u grupu C 13 (12,26%). U metaanalizi brojnih kroskulturalnih
istraživanja (N = 1584), koju su izveli holandski psiholozi četvrt veka kasnije, potvrđeni su
ovi nalazi.
Nesigurno-izbegavajuća vezanost (A) je kvalitet ugrožene vezanosti, u kojoj je dete
slične (ne)aktivnosti i kada je sa majkom, samo ili u interakciji sa neznancem. Ne teže ka
uspostavljanju socijalnih kontakta niti sa majkom niti sa nepoznatom osobom. Nije
uznemireno za vreme odvojenosti od majke, kada je sa strancem; pri ponovnim susretom
sa majkom ne pokazuju posebne znakove radosti i često se opiru kontaktu s njom.
Sigurno vezano dete (B) teži interakciji sa majkom i u njenom prisustvu istražuje i igra
se, ostvaren kontak želi da održi i opire se odvajanju. Odvajanje od majke ga pogađa -
plače, teži za njim, u njenoj odsutnosti ne istražuje i ne igra se. Kad se majka vrati,
obraduje se, odmah se smiri i ponovo izražava snažnu težnju za interakcijom s njom i
vraća ranijim aktivnostima.
Nesigurno-ambivalentna vezanost (C) je kvalitet ugrožene vezanosti u kojoj dete
odaje utisak ambivalencije prema majci; može pokazivati opiranje kontaktu sa njom, a
kad uspostavi interakciju traži veliku bliskost. Kad je sa neznancem ili je veoma ljuto ili je
uadljivo pasivno. Pri ponovnim susretima sa majkom ambivalentno je, naizmenično traži
kontakt s njom (fizički, vizuelno, verbalno), dok drugi put je ignoriše.
U novijim istraživanjima provere klasifikacije Ejnsfortove, nalazi ukazuju da je
opravdano da se pored postojeće tri izdvoji i četvrta grupa vezanosti. Autori su je nazvali
grupa D - dezorganizovana ili dezorijentisana vezanost.
Dezorganizovano/dezorijentisana vezanost (D) je kvalitet ugrožene vezanosti u kojoj
dolazi do istovremene aktivacije inkompatibilnih sistema, bez koherentnog načina za
prevazilaženje stresa koji izaziva separacija. Ugroženost dece se pre svega izražava u
njihovom nepredvidljivom i ekstremnom ponašanju, i to kako u prisustvu majke tako u
situacijama, u kojima su sama ili zajedno sa nepoznatom osobom. U ponovnim susretima
sa majkom ponašaju se protivrečno, neočekivano npr. povratak ih uteši a onda iznenada
počnu plakati, ili se npr. igraju a zatim iznenada splasnu u svojoj aktivnosti i traže blizinu
majke sa jasnim depresivnim izrazom na licu.
Rezultati metaanalize većeg broja studija ukazuju da kvalitet detetove vezanosti za
majku ili staraoca u najvećoj meri zavisan od ponašanja te osobe prema detetu, a u
manjoj meri od detetovog temperamenta. Kada su majke imale problema (problemi
ličnosti, kliničke smetnje, mučenje i zloupotrebe), oni su bili povezani sa ugroženim
tipovima vezanosti; problemi dece (razvojno zaostajanje, težak oblik temperamenta) su,
međutim, imali manji efekat na kvalitet vezanosti (van Ijzendoorn, Goldberg, Kroonenberg
i Frenkel, 1993). U tabeli 15 prikazana je povezanost između tipa dečje afektivne
vezanosti i preovlađujućeg ponašanja majke (staraoca).
Unutrašnji radni model
Na osnovu stečenih iskustava u razvojnim fazama afektivne vezanosti dete oblikuje
trajan emocionalni odnos sa majkom (staraocem), koji je izvor sigurnosti, utehe i zaštite
170