RAZVOJNA PSIHOLOGIJA

Afektivna vezanost i drugi sistemi ponašanja
Vezanost i zavisnost. Psihoanalitičari i autori teorije socijalnog učenja ova dva pojma
su smatrali sinoninima. Bolbi pravi razliku između vezanosti i zavisnosti. Novorođenče i
odojče su zavisni od majke dok još nisu afektivno vezani. Nasuprot tome dete u periodu
prvog detinjstva je snažno afektivno vezano a više nije zavisno od majke. Zatim, videli
smo da vezanost označava sistem ponašanja, dok zavisnost ima funkcionalno značenje.
Na starijim uzrastima povoljno je kada se ukazuje da npr. u porodici postoji afektivna
vezanost, dok zavisnost tada ima negativnu vrednosnu konotaciju.
Vezanost i seksualnost. Frojd je smatrao da su vezanost i seksualnost tesno
povezani. Međutim, prema Bolbiju i ova dva sistema se konceptualno razlikuju. (a)
Vezanost se razvija na ranom uzrastu i odmah je izražena u punom intenzitetu, dok je u
odraslom dobu ona aktivna na nešto nižem stepenu. Nasuprot tome, seksualnost se i
kasnije razvija i kasnije dostiže pun intenzitet. (b) Ova dva sistema se razlikuju po
objektima kojima su usmereni. (c) Treći razlog povezan je sa prvim - senzitivni sitemi za
vezanost (od prve godine) i seksualnost (od rane adolescencije) su uzrasno
različiti/odvojeni.
Vezanost i istraživačko ponašanje. Ako je dete uspostavilo sigurnu vezanost ona će
biti baza sigurnosti koja uvodi dete u intenzivno istraživačko ponašanje; ako vezanost nije
sigurna istraživačko ponašanje je srazmerno tome oslabljeno.
Vezanost i strah. Primeri ponašnja dece u nepoznatim i opasnim situacijama, i nalazi
Harlovljevig ogleda, ukazuju da uspostavljanje bliskosti sa majkom za koju je dete
(mldunče šipanza) afektivno vezano predstavlja snažan izvor smirenja i oporavka od
straha.
Polazeći od ovakvog određenja sistema avektivne vezanosti deteta Bolbi i njenu
funkciju vidi kao: izvor sigurnosti, utehe i zaštite.
Kvalitet vezanosti
Za ocenu afektivne vezanosti korišćena je metoda M. Ejnsvort (Ainsworth, 1978).
Eksperimenat se sastoji iz osam epizoda koje traju po tri minuta (tabela 14). Sistematski
su posmatrane reakcije deteta u neočekivanim situacijama. Kao ključne epizode javljaju
se četvrta (dete je sa neznancem) i šesta (dete je samo). Kao pokazatelj dečje
privrženosti uzimaju se reakcije deteta posle odlaska majke i ponašanje posle njenog
vraćanja.
Tabela 14: Epizode ogleda Ejnsvortove
R b Epizode Prisutni u prostoriji
1. Eksperimentator predstavlja majci i detetu sobu sa igračkama
i napusti prostoriju.
Majka, dete i nepoznati
2. Majka sedi u sobi sa igračkama, dete se igra. Majka i dete
3. Majci i detetu pridružuje se nepoznati Majka, dete i nepoznati
4. Majka izlazi iz sobe Dete i nepoznati
5. Majka se vraća u sobu, nepoznati izlazi Majka i dete
6. Majka izlazi Samo dete
7. Nepoznati se vraća Dete i nepoznati
8. Majka se vraća, nepoznati odlazi Majka i dete
169