RAZVOJNA PSIHOLOGIJA

AFEKTIVNA VEZANOST
Etološka teorija smatra da je afektivna vezanost sistem stvoren prirodnom
selekcijom da bi se osigurali bezbednost i opstanak deteta. Bolbi ukazuje:
♥ da je afektivna vezanost kod dece – nužna za opstanak;
♥ da je filogeneza decu opremila karakteristikama (signalima: socijalni osmeh, plač i
ponašanjima: nenutritivno sisanje, privijanje, praćenje) koje osiguravaju brigu od strane
odraslih i opstanak;
♥ da je filogeneza odrasle osobe opremila osjetljivošću za te detetove karakteristike i
signale, ponašanjima brige i negovanja, kojima na njih reaguju.
Unutrašnja dinamika sistema afektivnog vezivanja je slična dinamici homeostatskog
kontrolnog sistema u kojem se postavljeni cilj održava konstantnim kontrolisanjem
endogenih i egzogenih signala. U slučaju afektivnog vezivanja, postavljeni cilj je fizička ili
psihička blizina staratelja. Kada dete oseti da je osoba za koju je vezano u blizini i puna
razumevanja, oseća se bezbedno, sigurno i samopouzdano, a ponaša najčešće
istraživački. Kada, međutim, dete oseti pretnju odnosu ili sebi (bolest, strah, rastanak),
zabrinuto je ili uplašeno i traži pažnju i podršku od primarnog staraoca. U zavisnosti od
ozbiljnosti pretnje, ponašanja afektivnog vezivanja mogu se rangovati od običnog
vizuelnog traženja do intenzivnog ispoljavanja i energične aktivnosti (npr. plakanje,
uporno privijanje) (Hazan & Shaver, 1987).
Džon Bolbi je prvi koji precizno opisuje i definiše afektivno vezivanje i vezanost
(attachment) dajući nova teorijska rešenja koja se suštinski razlikuju od, do tada,
dominantnih shvatanja u psihoanalizi i teoriji socijalnog učenja.
Frojdovo stanovište je bilo da se odnos s majkom razvija kroz situaciju dojenja koja
uključuje zadovoljenje nagona. Pod ovim odnosom - koji je nazvao anaklitičkim - Frojd ne
podrazumeva oslanjanje osobe na osobu, već oslanjanje nagona gladi na seksualni
nagon - zbog čega Frojdovu teoriju svrstavaju u „teorije sekundarnog nagona".
Pozicija teorije socijalnog učenja je da je vezivanje deteta za majku sekundarna
pojava, koja se zasniva na tome što majka zadovoljava detetove brojne primarne potrebe.
Majka i kada ne daje primarno potkrepljenje, kao sekundarni potkrepljivač, podstiče dečji
razvoj, pa i fenomen vezivanja.
Džon Bolbi je prvi uočio krupne nesaglasnosti psihoanalize i socijalne teorije, u
učenju o afektivnom vezivanju, sa činjenicama utvrđenim u proučavanju dece i odraslih
ljudi (dok je Harlou /1959, 1961/ slično učinio kod mladunčadi rezus majmuna - videti više
u Etološka teorija).
Kakav je razvojni tok afektivne vezanosti deteta za majku, koji činioci utiču na nju i
kakve su njene posledice po razvoj?
Afektivnu vezanost čini sistem ponašanja koji se definiše kao traženje i održavanje
blizine sa drugom jedinkom. Kao glavne komponente tog ponašanja Bolbi navodi:
- plač,
- socijalni osmeh,
- nenutritivno sisanje,
- privijanje,
- praćenje,
- dozivanje.
167