RAZVOJNA PSIHOLOGIJA

Sticanje socijalnog iskustva povezano je sa kognitivnim razvojem. Masen smatra da i
razvoj socijalnog mišljenja ima svoje stadije; osnovne tendencije toga razvoja su:
• od spoljašnjih svojstava osobe do razmišljanja o vrednostima ličnosti i uzrocima
njenog ponašanja;
• od uprošćenog do kompleksnog shvatanja povoda; od jednog svojstva do šireg
poimanja svih povoda;
• od jednosmernog ka elastičnom mišljenju;
• od konkretnog ka apstraktnom mišljenju;
• od nepovezanog i nedoslednog ka strukturiranom i svrhovitom mišljenju.
Deca razlikuju ljude od fizičke okoline. Osnovna svojstva za to razlikovanje je što se
ljudi sami kreću i ispoljavaju osećanja. Trogodišnje dete odgovara da tvrdnja "devojčica je
ogorčena" ima smisla a "vrata su ogorčena" - nema smisla.
Poimanje odnosa sa drugima i tuđe tačke gledanja stiče se u komunikaciji.
Najraniji znaci empatije kod dece nađeni su u drugoj godini. Veruje se da sličnost
osoba ili položaja pomaže u saživljavanju (isti pol, uzrast). Empatija se vaspitanjem,
tumačenjem osećanja drugih, može podsticati. Deca koja ne umeju da se postave na
gledište drugih imaju problema u komunikaciji. Nalazi ukazuju da sistematska obuka i u
drugim socijalnim veštinama pomaže uspešnijem uspostavljanju međuodnosa.
Empatija ili uživljavanje je stavljanje u poziciju druge osobe i zahvaljujući tome razumevanje
osećanja i potreba druge osobe, kao i mogućnosti predviđanja šta će drugi uraditi u pojedinim
situacijama. Empatija, dakle, sadrži: emocionalno, kognitivno i konativno uživljavanje. Otuda je
razvoj sposobnosti uživljavanja bitan uslov socijalnog i ukupnog razvoja ličnosti deteta.
Razvoj polnog identiteta
Polni identitet se najranije javlja na uzrastu od 1;6 do 3;0 godine, ali uz znanje o
polnoj pripadnosti ostaje nejasno, ograničeno poimanje polnih razlika od strane deteta.
Ono još ne shvata da je pol postojan, da ga ne određuju spoljna obeležja (odelo) ili vrsta
posla kojim se neko bavi. U ispitivanju su deci pokazivane gole muške i ženske lutke.
Mala deca su smatrala da ženska figura postaje dečak kad je obuku u muško odelo i,
obratno, da muška figura postaje devojčica kad joj obuku haljinu. Pravo poimanje polnih
razlika započinje sa 5-6 godina.
Razvoj ličnosti u prvom detinjstvu
U prvoj godini, oko 8. meseca, dete počinje da izlazi iz stanja neizdiferenciranosti "ja"
i fizičke okoline i drugih ljudi. Najpre izdvaja "ne-ja" - predmete okoline i druge osobe.
Zatim sledi saznanje o svom telu - "fizičko JA", koje je prvi vid samosaznanja stečenog u
periodu puzanja i "susreta" sa čvrstim okolnim predmetima. Saznajni razvoj u drugoj
godini, obraćanje detetu ličnim imenom, prepoznavanje svoga lika u ogledalu, odnos i
promene u ponašanju drugih prema detetu ("socijalno ogledalo") - razvija dečju
samosvest i dovodi do početnog razvoja ličnog identiteta - "psihičkog JA". U trećoj godini
osećanje ličnog identiteta se uvećava i dovodi do težnje ka samostalnosti - krize treće
godine, koja se odvija na liniji reorganizacije socijalne interakcije između ličnosti deteta i
osoba koje ga okružuju. Jaka svesnost sebe, težnja za zadovoljavanjem vlastitih potreba,
sa druge strane podstiču razvoj raznih emocionalno-socijalnih veština, kao što su
empatija, prosocijalno ponašanje i igra imitiranja.
U poslednjim decenijama istraživači su razvili tzv. pristup slobodnih opisa za
proučavanje individualnih razlika između dece. Opise daju referentne osobe (roditelji,
163