RAZVOJNA PSIHOLOGIJA

sredstava komunikacije koje odrasli kao predstavnik društvene i kulturne zajednice rano
uvodi. Brzina i druge osobenosti razvoja simboličke funkcije kod dece mogu biti objašnjene
samo takvim spregom različitih činilaca i povezivanjem različitih mentalnih funkcija."
Novija saznanja, koja se temelje na upotrebi kompleksnijih istraživačkih tehnika
(habituacije/dishabituacije) ukazuju, da su odojčad i mališani mnogo više kompetentni i da se
neke njihove sposobnosti razvijaju mnogo pre, nego što je to predviđao Pijaže (videti
Pijažeova teorija kognitivnog razvoja). Brzinu habituacije psiholozi uzimaju kao prognostičku
meru detetovog razvoja inteligentnosti zbog toga što habituacija na vidne draži uključuje
efikasnost procesiranja informacija, pažnju i pamćenje.
□ Odojče je pri kraju prve godine sposobno za ponašanje koje nije više dijadno, nego trijadno s
obzirom na trougao dete - odrasli - predmet; u interakciji usklađuje pažnju na partnera sa pažnjom na
predmet. Pri tome je sposobno da svoju pažnju sa partnerom usmeri na isti predmet. Ta nova
sposobnost je zajedno povezana pažnja, koja uključuje niz posebnih socijalnih veština i interakcija.
Najpre se razvija (a) zajedno vezana pažnja za isti premet (dete nauči na to proverava pogledom
partneru u oči). Zatim (b) dete sledi pažnju (pogled ili kazivanje druge osobe i (c) socijalno dozivanje.
Socijalno dozivanje je detetovo pozivanje partnera na reakciju, da bi na taj način dobilo podatak, sa
kojim bi moglo da osmisli određenu situaciju. Npr. dete prilazi novom objektu i pogleda partnera da bi
od njega dobilo informaciju o kvalitetu objekta i od njegovog pozitivnog / negativnog izraza lica zavisiće
dalje dečje ponašanje.
□ Krajem prve i početkom druge godine pojavljuje se socijalna imitacija kao ontogenetski prvi oblik
kulturnog učenja koje detetu omogućava da razume konvencionalnu upotrebu predmeta i oruđa.
Socijalna imitacija je namerno ponavljanje ponašanja druge osobe, pri čemu dete pre svega imitira
ponašajnu nameru modela.
□ Razvoj intelektualnih sposobnosti u 3. g
Dete izvršava tri naloga. Uočava količinu malo - mnogo. Igra "ko bajagi" - često. Igra uloge
(vaspitača, prodavca, doktora). Postavlja pitanja: „Šta je ovo?". „Ko je to?, "Kako?".
□ Razvoj govora u 3. g
Govori o sebi u trećem licu. Završava poslednji slog ili reč stiha poznate pesmice. Razume tri
predloga (na, u, pored). Recituje kraće recitacije. Razume pitanja: „Šta leti, pliva... ?". Upotrebljava
zamenice i množinu. Koristi zamenicu "ja". Traži da mu se pričaju omiljene priče. Stalno postavlja
pitanja: Ko? Šta? Upotrebljava 600 do 800 reči.
Emocionalno-socijalni razvoj
Sa rođenjem je započeo individualni život deteta koji je nužno utkan u socijalni život
koji dete okružuje. Kontakt sa stvarnošću je u celini socijalno posredovan. Dete je
prinuđeno da komunicira ali je ta komunikacija afektivna i neverbalna.
Dete veoma rano ispoljava znake primarne socijalnosti. Sa 2 meseca pokazuje da ga
privlači ljudsko lice, govor, blizina drugih ljudi, telesni dodir; podstiče odrasle na kontakt
socijalnim osmehom, plačem, gukanjem, pokretima i signalima i ponašanjem koje
pokazuje da shvata značenje reakcija odraslih. Time započinje dvosmerna komunikacija
jer i odrasli, posebno majka, reaguju na te signale.
□ Socijalni osmeh je osmeh, koji kod odojčeta izaziva opažanje ljudskog lica. Počinje se
pojavljivati između četvrte i šeste nedelje starosti. Etološka teorija spontani socijalni osmeh tumači
kao urođeni signal, pomoću koga odojče održava ili povećava socijalnu stimulaciju; on takođe
ukazuje na početak faze oblikovanja afektivne vezanosti. Za kognitiviste osmeh se pojavljuje tokom
161