RAZVOJNA PSIHOLOGIJA
RAZVOJNA PSIHOLOGIJA RAZVOJNA PSIHOLOGIJA
izbegava providni deo, pokazuje strah i počinje da plače kada preko stakla ("provalije") treba da dođe do majke. Deca od godinu dana, koja uz informacije o dubini osećaju i staklo na stolu, prihvataju da preko stakla - ("provalije") pređu do majke, jer procenjuju da neće propasti. Bover je, ponavljajući ovaj ogled, ustanovio da i mlađa deca, koja još ne puze, vide dubinu. Slika 67: Eksperimentalni sto sa "vizuelnom provalijom" (prema: Gibson, 1963) Vizuelno opažanje forme, veličine, položaja u prostoru postepeno se usavršava i povezuje sa "mišićnim čulom", proprioceptivnim, kinestetičkim osetima koji nastaju pri pokretu očiju, glave i ruku. Orijentacija u prostoru povezana je sa diferencijacijom prostornih odnosa sopstvenog tela (desna ruka, leva ruka,...). Veliku ulogu u razvoju opažanja prostornih odnosa igra uključivanje reči u proces opažanja, posebno u opažanju prostornih odnosa među predmetima. U rečnik se uključuju reči: napred, pored, u sredini, između, tu, tamo, ovde, na, pod, nad, ispred, pozadi, ulevo, udesno). Nalazi ukazuju da deca najpre izdvajaju formu na opaženom predmetu a znatno manju ulogu za prepoznavanje igra veličina. Razvoj učenja, pamćenja, govora i mišljenja Do 8. meseca nema složenijih saznajnih procesa, osnovni oblici učenja su klasično i istrumentalno uslovljavanje; krajem prve godine dete počinje da rešava probleme korišćenjem praktične inteligencije, javlja se sposobnost oponašanja (imitacije); razume govor odraslih. U drugoj godini kognitivni razvoj doživljava kvalitativne promene: počinje lingvistička faza razvoja govora, senzomotorna inteligencija ovladava shemom postojanog objekta ali započinje i period razvoja inteligencije koja koristi simbole a pre svega verbalne simbole. U igri uloga deca primenjuju imitaciju, opservaciono učenje a započinje i poistovećivanje sa modelom (osobom sa kojom je dete afektivno vezano). Ivić (1978) zaključuje: "Osobenost mentalne ontogeneze je da postoji simultanost i plodan razvojni spreg između razvoja senzomotorne inteligencije, ranog socijalno-afektivnog razvoja, praktično-situacione komunikacije u toku zajedničkih aktivnosti i semiotičkih 160
sredstava komunikacije koje odrasli kao predstavnik društvene i kulturne zajednice rano uvodi. Brzina i druge osobenosti razvoja simboličke funkcije kod dece mogu biti objašnjene samo takvim spregom različitih činilaca i povezivanjem različitih mentalnih funkcija." Novija saznanja, koja se temelje na upotrebi kompleksnijih istraživačkih tehnika (habituacije/dishabituacije) ukazuju, da su odojčad i mališani mnogo više kompetentni i da se neke njihove sposobnosti razvijaju mnogo pre, nego što je to predviđao Pijaže (videti Pijažeova teorija kognitivnog razvoja). Brzinu habituacije psiholozi uzimaju kao prognostičku meru detetovog razvoja inteligentnosti zbog toga što habituacija na vidne draži uključuje efikasnost procesiranja informacija, pažnju i pamćenje. □ Odojče je pri kraju prve godine sposobno za ponašanje koje nije više dijadno, nego trijadno s obzirom na trougao dete - odrasli - predmet; u interakciji usklađuje pažnju na partnera sa pažnjom na predmet. Pri tome je sposobno da svoju pažnju sa partnerom usmeri na isti predmet. Ta nova sposobnost je zajedno povezana pažnja, koja uključuje niz posebnih socijalnih veština i interakcija. Najpre se razvija (a) zajedno vezana pažnja za isti premet (dete nauči na to proverava pogledom partneru u oči). Zatim (b) dete sledi pažnju (pogled ili kazivanje druge osobe i (c) socijalno dozivanje. Socijalno dozivanje je detetovo pozivanje partnera na reakciju, da bi na taj način dobilo podatak, sa kojim bi moglo da osmisli određenu situaciju. Npr. dete prilazi novom objektu i pogleda partnera da bi od njega dobilo informaciju o kvalitetu objekta i od njegovog pozitivnog / negativnog izraza lica zavisiće dalje dečje ponašanje. □ Krajem prve i početkom druge godine pojavljuje se socijalna imitacija kao ontogenetski prvi oblik kulturnog učenja koje detetu omogućava da razume konvencionalnu upotrebu predmeta i oruđa. Socijalna imitacija je namerno ponavljanje ponašanja druge osobe, pri čemu dete pre svega imitira ponašajnu nameru modela. □ Razvoj intelektualnih sposobnosti u 3. g Dete izvršava tri naloga. Uočava količinu malo - mnogo. Igra "ko bajagi" - često. Igra uloge (vaspitača, prodavca, doktora). Postavlja pitanja: „Šta je ovo?". „Ko je to?, "Kako?". □ Razvoj govora u 3. g Govori o sebi u trećem licu. Završava poslednji slog ili reč stiha poznate pesmice. Razume tri predloga (na, u, pored). Recituje kraće recitacije. Razume pitanja: „Šta leti, pliva... ?". Upotrebljava zamenice i množinu. Koristi zamenicu "ja". Traži da mu se pričaju omiljene priče. Stalno postavlja pitanja: Ko? Šta? Upotrebljava 600 do 800 reči. Emocionalno-socijalni razvoj Sa rođenjem je započeo individualni život deteta koji je nužno utkan u socijalni život koji dete okružuje. Kontakt sa stvarnošću je u celini socijalno posredovan. Dete je prinuđeno da komunicira ali je ta komunikacija afektivna i neverbalna. Dete veoma rano ispoljava znake primarne socijalnosti. Sa 2 meseca pokazuje da ga privlači ljudsko lice, govor, blizina drugih ljudi, telesni dodir; podstiče odrasle na kontakt socijalnim osmehom, plačem, gukanjem, pokretima i signalima i ponašanjem koje pokazuje da shvata značenje reakcija odraslih. Time započinje dvosmerna komunikacija jer i odrasli, posebno majka, reaguju na te signale. □ Socijalni osmeh je osmeh, koji kod odojčeta izaziva opažanje ljudskog lica. Počinje se pojavljivati između četvrte i šeste nedelje starosti. Etološka teorija spontani socijalni osmeh tumači kao urođeni signal, pomoću koga odojče održava ili povećava socijalnu stimulaciju; on takođe ukazuje na početak faze oblikovanja afektivne vezanosti. Za kognitiviste osmeh se pojavljuje tokom 161
- Page 109 and 110: Ekološka teorija Ekologija ljudsko
- Page 111 and 112: dostižu vrhunac nakon godinu dana
- Page 113 and 114: »Čini mi se da američki istraži
- Page 115 and 116: Razvojna teorija humanističke psih
- Page 117 and 118: UČENJE I RAZVOJ Da li se zakonitos
- Page 119 and 120: - upoređivanje mogućnosti razvoja
- Page 121 and 122: RAZVOJ POJMOVA Proces formiranja po
- Page 123 and 124: Nađene su četiri strategije: 1. u
- Page 125 and 126: identiteta, nivo klasifikovanja i f
- Page 127 and 128: ODLIKE RAZVOJA DEČJEG MIŠLJENJA M
- Page 129 and 130: govor. U prilog svome stanovištu V
- Page 131 and 132: posredujuću funkciju. Oba autora u
- Page 133 and 134: PERIODIZACIJA PSIHIČKOG RAZVOJA Pe
- Page 135 and 136: taj uzrast. Većina ljudi određeno
- Page 137 and 138: RANI RAZVOJ U okviru ranog razvoja
- Page 139 and 140: su svi glavni sistemi organa i orga
- Page 141 and 142: olne inervacije fetusa starog od 13
- Page 143 and 144: Novorođenče je prvi sat po rođen
- Page 145 and 146: hodanja ili vožnje bicikla; savrem
- Page 147 and 148: Odlike telesnog razvoja Telesni raz
- Page 149 and 150: Tabela 11: Proporcionalni porast mi
- Page 151 and 152: Razvoj koordinacije i kontrole tela
- Page 153 and 154: Razvoj fine motorike u prvom detinj
- Page 155 and 156: ukazala da tada može doći do smet
- Page 157 and 158: Oseti toplog i hladnog Odmah po ro
- Page 159: udaljenosti od 4 metra. U 4-5 mesec
- Page 163 and 164: Sticanje socijalnog iskustva poveza
- Page 165 and 166: Odlike temperamenta Rezultati istra
- Page 167 and 168: AFEKTIVNA VEZANOST Etološka teorij
- Page 169 and 170: Afektivna vezanost i drugi sistemi
- Page 171 and 172: ez obzira na njeno aktivno prisustv
- Page 173 and 174: Afektivno vezivanje odraslih U posl
- Page 175 and 176: Partnersko afektivno vezivanje Iz d
- Page 177 and 178: adne memorije) od ostale dece. Kod
- Page 179 and 180: RANO DETINJSTVO Za razvoj u periodu
- Page 181 and 182: Preduslovu za rast telesne snage su
- Page 183 and 184: obuke je da se deca usredsređuju n
- Page 185 and 186: zahtevao da deca svoje razumevanje
- Page 187 and 188: u skladu sa njegovom radoznalošću
- Page 189 and 190: Deca ovog uzrasta moraju takođe da
- Page 191 and 192: Od sedme godine, kod školske dece,
- Page 193 and 194: DEČJA IGRA Osobenosti igre kao del
- Page 195 and 196: simboličkoj igri veza između znak
- Page 197 and 198: posmatranje, upoređivanje, samosta
- Page 199 and 200: DEČJI CRTEŽ Crtanje je, kao i igr
- Page 201 and 202: Slika 79: Dete sastvlja ljudsku fig
- Page 203 and 204: Crtež kao dijagnostičko i terapij
- Page 205 and 206: DECA U VRTIĆU Kod nas i u svetu ur
- Page 207 and 208: u jasle doživeli intenzivan stres
- Page 209 and 210: SREDNJE I POZNO DETINSTVO U srednje
izbegava providni deo, pokazuje strah i počinje da plače kada preko stakla ("provalije")<br />
treba da dođe do majke. Deca od godinu dana, koja uz informacije o dubini osećaju i<br />
staklo na stolu, prihvataju da preko stakla - ("provalije") pređu do majke, jer procenjuju da<br />
neće propasti.<br />
Bover je, ponavljajući ovaj ogled, ustanovio da i mlađa deca, koja još ne puze, vide<br />
dubinu.<br />
Slika 67: Eksperimentalni sto sa "vizuelnom provalijom" (prema: Gibson, 1963)<br />
Vizuelno opažanje forme, veličine, položaja u prostoru postepeno se usavršava i<br />
povezuje sa "mišićnim čulom", proprioceptivnim, kinestetičkim osetima koji nastaju pri<br />
pokretu očiju, glave i ruku.<br />
Orijentacija u prostoru povezana je sa diferencijacijom prostornih odnosa<br />
sopstvenog tela (desna ruka, leva ruka,...). Veliku ulogu u razvoju opažanja prostornih<br />
odnosa igra uključivanje reči u proces opažanja, posebno u opažanju prostornih odnosa<br />
među predmetima. U rečnik se uključuju reči: napred, pored, u sredini, između, tu, tamo,<br />
ovde, na, pod, nad, ispred, pozadi, ulevo, udesno).<br />
Nalazi ukazuju da deca najpre izdvajaju formu na opaženom predmetu a znatno<br />
manju ulogu za prepoznavanje igra veličina.<br />
Razvoj učenja, pamćenja, govora i mišljenja<br />
Do 8. meseca nema složenijih saznajnih procesa, osnovni oblici učenja su klasično i<br />
istrumentalno uslovljavanje; krajem prve godine dete počinje da rešava probleme<br />
korišćenjem praktične inteligencije, javlja se sposobnost oponašanja (imitacije); razume<br />
govor odraslih. U drugoj godini kognitivni razvoj doživljava kvalitativne promene: počinje<br />
lingvistička faza razvoja govora, senzomotorna inteligencija ovladava shemom<br />
postojanog objekta ali započinje i period razvoja inteligencije koja koristi simbole a pre<br />
svega verbalne simbole. U igri uloga deca primenjuju imitaciju, opservaciono učenje a<br />
započinje i poistovećivanje sa modelom (osobom sa kojom je dete afektivno vezano).<br />
Ivić (1978) zaključuje: "Osobenost mentalne ontogeneze je da postoji simultanost i<br />
plodan razvojni spreg između razvoja senzomotorne inteligencije, ranog socijalno-afektivnog<br />
razvoja, praktično-situacione komunikacije u toku zajedničkih aktivnosti i semiotičkih<br />
160
Change language