RAZVOJNA PSIHOLOGIJA

ukazala da tada može doći do smetnji u govoru i čitanju. Pritisak na levoruke da se
preorijentišu na desnu ruku dovodi do pojave mucavosti. U pokušaju interpretacije ove
pojave ističe se da u individualnom razvoju nastajanje lateralne dominantnosti i govora
idu uporedo - ako se to "prevežbavanjem" menja javljaju se posledice. Otuda i stav da
izrazitu dominantnost upotrebe leve ruke ne treba "kidati" ni pri polasku u školu;
levorukom detetu treba pomoći pri usvajanju motornih veština u nastavi, na primer, kako
da postavi i koristi pribor i papir pri pisanju.
□ Norme motornog razvoja
Prikazuju karakterističan način razvoja pojedinih funkcija; dobijene su na osnovu posmatranja
većeg broja dece istog uzrasta (= iskustvene norme). Služe za procenu i predikciju razvoja
pojedinca. Norme sadrže podatke kada funkciju dostiže većina (→ 50%), kada skoro sva deca (→
90%) (tabela 12).
Tabela 12: Norme u motornom razvoju - uzrast na kome 50% i 90% dece formira
određenu motornu sposobnost ((prema: Acceto i dr., 1988).
Motorne sposobnosti 50 % 90 %
Sedi bez podloge 6m 4d 8m 13d
Stoji bez oslonca 7m 20d 10m 2d
Hvatanje sa opozicijom palca 9m 3d 13m 24d
Dobro hoda 12m 21d 15m 7d
Kula od dve kocke 13m 25 d 17m 8d
Precrtava krug 37m 8d 47m 8d
Skakuće na jednoj nozi 42m 10d 55m 9d
Hvata bačenu loptu 50m 1d 73m 17d
Do 3. godine dete ima teškoće pri koordinaciji oko-ruka (fine ručne veštine - precrtavanje).
Većinu ručnih veština razvija kroz igru.
Kognitivni razvoj
Razvoj čulne osetljivosti i opažanja
U poslednjim decenijama razvojni psiholozi su značajno napredovali u istraživanju
opažanja na početku ontogeneze. Zahvaljujući tome počinjemo da saznajemo kakva su
opažanja deteta neposredno posle rođenja. Nove metode i savremena istraživačka
tehnika omogućili su da se opažanje analizira na osnovu: elektroretinograma,
elektrookulografije, kornealne refleksije, aktiviranja ili gašenja orijentacione reakcije
(refleksa), promene ritma sisanja, plača ili broja otkucaja srca. Sa nalazima da
novorođenče vidi, čuje, oseća dodir, promene položaja tela - odbačene su pretpostavke
da dete po rođenju nema jasnog opažanja ili da je opaženi svet deteta haos, ali
korigovana su i shvatanja da su osnovne strukturalne specifičnosti opažanja sa rođenjem
date u gotovom vidu.
Funkcionalno osposobljavanje čula teče sa napredovanjem procesa mijelinizacije i
sve većim učešćem korteksa u kontroli i regulaciji senzomotornih procesa. Od 8. meseca
opažanje je kompleksnije, preko svih čula i sa bržom preradom perceptivnih informacija.
Dete privlači perceptivno bogata okolina. Krajem prve godine perceptivne funkcije se
koriste pri rešavanju praktičnih problema. Krajem druge godine razvijeno je složeno
opažanje i dete počinje aktivno da istražuje okolinu.
155