RAZVOJNA PSIHOLOGIJA

hodanja ili vožnje bicikla; savremeni nalazi ukazuju da refleks hodanja pomaže
prilagođavanje fetusa na okolinu i omogućava mu obrtanje u uterusu;
• vratni tonični refleks - (od 7. meseca gestacijske starosti do 3. ili 4. meseca.) ako
detetu koje leži poleđuške okrenemo glavu udesno podbradak se podiže, desna ruka
ispruža a leva savija; vratni tonični refleks omogućuje bebi da savlada problem praćenja i
koordinacije glave, pogleda i ruke; ovaj refleks opisao je Gezel ukazujući da će ovaj
asimetričan sklop pokreta preći u simetričan oko šesnaeste nedelje.
Većina opisanih refleksa je karakteristična samo za period novorođenčeta, nakon
toga oni postepeno nestaju i gube u prvih šest meseci odojčeta.
Neki drugi refleksi se sa razvojem zadržavaju, jer imaju i dalje funkciju prilagođavanja
(npr. kijanje pri nadražaju nosnih puteva, zevanje radi potrebe za dodatnim kiseonikom,
kašljanje, širenje zenica u tami).
Novorođenčad sa povećanim rizikom
Među novorođenčad sa povećanim rizikom ubrajamo nedonoščad i decu rođenu sa
10% nižom težinom i visinom od prosečne.
Nedonošče je naziv za fetalnu bebu - novorođenče koje je pre vremena rođeno (od
sedam meseci). Napredak u medicinskoj tehnologiji u zadnjim decenijama doveo je do
preživljavanja i veoma nezrelih nedonoščadi. U uslovima posebne nege ona nastavljaju
da se razvijaju, i to nešto bržim tempom nego da su ostala u uterusu. Nakon dva meseca
posle rođenja nedonošče će biti nešto zrelije od vršnjaka po začeću koji je tek rođen
posle normalnog, devetomesečnog razvoja u uterusu. Da li nedonošče može da pristigne
u razvoju vršnjaka rođenog na vreme, za kojim je značajno zaostajalo? Nalazi pokazuju
da nedonošče postepeno pristiže u razvoju i ove vršnjake i nakon izvesnog vremena
većina njih se ni u fizičkom ni u psihičkom pogledu ne razlikuje od donešene
novorođenčadi. Za psihički razvoj nedonoščeta povoljnije je normalno ophođenje roditelja
- bez prezaštićivanja.
Deca rođena sa podprosečnom težinom i visinom predstavljaju čest problem u
periodu posle rođenja i nose povećani rizik za razvoj i na kasnijim uzrastima. Kada su u
savremenim studijama ispitanici bile odrasli iz rizične i normalne grupe novorođenčadi,
kod prve grupe je nađena veća učestalost gojaznosti, šećerne bolesti i kardiovaskularnih
oboljenja u odraslom dobu (Barker & Fall, 1993).
145