RAZVOJNA PSIHOLOGIJA

• ovum (od začeća do kraja druge nedelje);
• embrion (od 2 nedelje do kraja drugog meseca);
• fetus (od drugog meseca do rođenja)
Slika 46: Spirala embrionalnog razvoja (prema: Furlanu, 1981)
Nakon oplođenja i prve deobe nastaju iz dve haploidne, dve diploidne ćelije (sa
duplim brojem hromozoma), što je normalno stanje kod svih telesnih ćelija. Drugi
značajan rezultat je određivanje pola zametka. Spermatozoid, koji nosi X-hromozom, će
odrediti ženski pol zametka (XX). Ako pak nosi Y-hromozom, biće zametak muškog pola
(XY). Oplođena jajna ćelija se zove zigot. U ovoj prvoj fazi zametak zadržava oblik jajeta,
otuda i naziv ovarijalna faza (ovum - jaje). Kod ovuma, koji se iz proširenog dela jajovoda
kreće ka uterusu, najpre dolazi do progeneze - kvalitativne reorganizacije jajne ćelije.
Nakon toga počinje deoba ćelija - blastogeneza. Formiraju se dve grupe ćelija: spoljašnje
- trofoblast (trophos - hranitelj) i unutrašnje - embrioblast (blastos - zametak). Trofoblast,
se razvija u strukture koje će hraniti zametak: posteljicu ili placentu. Kod embrioblasta se,
još u fazi ovuma, diferenciraju blastodermalni zametni listići: ektoderm (spoljašnji list
zametka), endoderm (unutrašnji list zametka) i mezoderm (središnji list zametka). Iz ta tri
dela zatim nastaju organi embriona. Za sve razvojne procese u ovoj fazi koristi se hrana
iz oplođene jajne ćelije. Otuda je u fazi ovuma budući zametak veoma otporan na
teratogene uticaje iz okoline. Krajem druge nedelje od oplodnje dolazi do implantacije -
priraštaja ovuma uz zid uterusa i time počinje embrionalna faza (videti sliku 46).
U embrionalnoj fazi razvoja dolazi do organogeneze - formiraju se delovi tela i
pojedini organi. Iz ektoderma nastaje centarlni nervni sistem, periferni nervni sistem, čulni
epitel ušiju, nosa i očiju, koža sa dlakom i nokti, dojke, hipofiza, potkožne žlezde i zubna
gleđ. Iz mezoderma nastaje vezivno tkivo, hrskavica, kosti, glatki i prugasti mišići, srce,
krvne i moždane žile i ćelije, bubrezi, polni organ i njegovi kanali, opne koje obuhvataju
srce, pluća i trbušni zid, te slezina, žlezde sa unutrašnjim lučenjem, jetra, pljuvačne
žlezde, epitelijske površine mokraćnog mehura, unutrašnje uvo i eustahijeve cevi. Od
endoderma nastaju organi za disanje, jetra, pankreas, srednje crevo, ždrelo, krajnici,
pljuvačne žlezde, timus i štitna žlezda. Krajem osme nedelje posle začeća diferencirani
138