RAZVOJNA PSIHOLOGIJA

govor. U prilog svome stanovištu Vigotski navodi da se egocentrični govor povećava kada
se dete suoči sa težim zadatkom.
Kritike Pijažeovih postavki o egocentrizmu (dečje percepcije) koje daje Donaldson
već smo naveli (str. 75-77).
Eksperimentalne provere razvoja kauzalnih odnosa kod dece ukazuju da mišljenje
treba izučavati kao proces i ne poistovećivati ga sa dečjom sposobnošću verbalnog
izražavanja. Ako se tako pristupi onda nalaženje pravilnih objašnjenja slede razvojnim
redom: na planu predmetne delatnosti, na planu opažajne datosti pa tek na verbalnom
planu.
♦ OD KONKRETNOG KA APSTRAKTNOM MIŠLJENJU
Valon je ovaj princip razvoja sažeto izrazio rečima "od čina do misli". Sa ovom linijom
razvoja intelekta saglasni su razvojni psiholozi i ženevske i moskovske škole. U
senzomotornom periodu mišljenje je potpuno vezano za neposrednu stvarnost
(manipulisanje objektima). Dakle, unutrašnjim intelektualnim procesima prethodi
spoljašnja, predmetna delatnost. Krajem senzomotornog perioda spoljašnje radnje se
zamenjuju simboličkim - isprobavanjem u vidu interiorizovanih radnji. Međutim,
predmetna delatnost koja protiče u formi spoljašnjih, istraživačkih radnji neće odmah
dovesti do viših nivoa interiorizacije. Podđakov ističe da kod male dece nije odmah
uspostavljen put "od čina do misli" jer se najpre formiraju predstave. Misao o radnji dolazi
na starijem uzrastu. Zaporožec i Minska su potvrdili redosled i vreme razvoja pojedinih
oblika mišljenja: opažajno-praktično, opažajno-predstavno i verbalno mišljenje (v. sliku
36). Davidov ukazuje na uzajamni i povratni uticaj pojedinih oblika mišljenja: pojmovno
mišljenje se razvija iz nižih oblika ali i usmerava praktične radnje na informacije koje vode
uviđanju bitnih odnosa i veza neophodnih za rešenje zadatka.
Prelazni period, sa konkretnog na apstraktno mišljenje, je doba puberteta. Sa
pojavom formalnih operacija javlja se sposobnost korišćenja apstraktnih pojmova. To
dovodi do kvalitativnih promena kako na planu intelektualnog razvoja tako i
funkcionisanju celokupne ličnosti. Princip "od konkretnog ka apstraktnog" prepoznatljiv je
u socijalnom razvoju, sticanju socijalnog iskustva, moralnom suđenju i drugim oblastima
razvoja.
♦ OD USMERENOSTI NA JEDAN ASPEKT STVARNOSTI KA ISTOVREMENOM ZAHVATANJU VIŠE
ASPEKATA
U periodu ranog detinjstva dominira usmerenost na jedan aspekt predmeta, pojave
(centracija) i dete misaono ističe samo kriterijum ili dimenziju na koju je usmereno. To mu
onemogućava da uvidi pravu prirodu pojave jer nije sposobno da se u mislima
"decentrira": stavi na drugo stanovište i uporedi sa prvim. Pijaže je ovu zakonitost utvrdio
u vizuelnoj oblasti (v. primer (ne)konzervacije količine, slika 15). Istraživanja su vršena i u
auditivnoj oblasti. Više istraživača koji su pratili muzički razvoj deteta, na istom uzrastu,
nalazi pojavu centrarcije na samo jedan muzički aspekt: na ritam, melodiju ili tembr - koji
u datom trenutku prevlada.
Vigotski ukazuje na ovu pojavu pri ispitivanju procesa razvoja pojma kod deteta. Ako
istovremeno treba da uzme u obzir više svojstava predmeta dete predškolskog uzrasta
ne može ispravno da klasifikuje predmete. To je razlog što deca ovog uzrasta ne
razumeju mogućnost da jedan predmet može istovremeno pripadati u nekoliko klasa
(višestruka klasifikacija).
Nakon 7. godine dete postepeno prevladava centraciju jer dostiže fazu reverzibilnosti
koja mu omogućava da se stavi i na drugo stanovište ("decentrira"). Reverzibilne
129