RAZVOJNA PSIHOLOGIJA

ODLIKE RAZVOJA DEČJEG MIŠLJENJA
Mišljenje je mentalna simbolička aktivnost kojom posredno saznajemo o stvarnosti
uviđanjem i otkrivanjem odnosa i veza potrebnih da se savlada aktuelna situacija -
adaptivni zadatak. Posebno je značajno svojstvo mišljenja njegova mogućnost otkrivanja
onih potrebnih veza i odnosa koji: (1) nisu dati u opažajima i (2) nisu deo prošlog
iskustva, kojih nema u dugoročnom pamćenju.
Međutim, ova sposobnost i osnovne forme mišljenja: apstrahovanje, poimanje,
zaključivanje, suđenje, zamišljanje, anticipacija ili zamišljanje unapred - postepeno se
formira i usavršava od rođenja do odraslog doba.
Iz teorija psihičkog razvoja videli smo da se istraživači ne slažu kako i zašto nastaju
razvojne promene u mišljenju - koji su mehanizmi razvojnih promena i koji su im uzroci.
Biheviorističke teorije i razvoj mišljenja tumače kao kvantitativan proces u kome sve
promene nastaju pod uticajem specifičnog iskustva - učenja, u datim sredinskim
uslovima. Otuda po ovom shvatanju nema kvalitativnih razlika između dečjeg mišljenja i
mišljenja odraslih.
Po kognitivnim teorijama razvoj mišljenja je proces koji se sastoji iz niza kvalitativnih
promena: od elementarnih oblika mišljenja do viših razvojnih stadijuma koji se završavaju
dostizanjem pojmovnog - apstraktnog mišljenja. (Videti o stadijumima razvoja mišljenja u
Pijažeovoj kognitivnoj teoriji i Kulturno-istorijskoj teoriji Vigotskog u ovoj knjizi).
Prvi misaoni procesi javljaju se krajem prve godine sa početnim manifestacijama
senzomotorne inteligencije. To je opažajno-praktično mišljenje koje je neposredno
povezano sa predmetnim radnjama - senzomotorno mišljenje. Valon (Valon, 1985)
takođe naglašava da su začeci misaonih akata u dečjoj akciji i da linija razvoja intelekta
vodi "od čina do misli".
Između dečjeg mišljenja i mišljenja odraslih postoje kvalitativne razlike u pogledu
sadržaja, strukture i načina funkcionisanja. Nalazi istraživača daju uvid u prirodu promena
koje se događaju u toku intelektualnog razvoja iz kojih možemo da zaključimo da se
mišljenje razvija:
♦ OD VEZANOSTI ZA NEPOSREDNO ISKUSTVO KA ZAMENI STVARNOSTI SIMBOLIČKIM
PREDSTAVNICIMA SVE VEĆE APSTRAKTNOSTI
Prema Pijažeovoj teoriji u toku čitave prve godine kognitivni razvoj se sastoji u
koordinisanju jednostavnih motornih akata sa perceptivnim podacima. Do 10 meseca za
dete realno postoji samo ono što je u njegovom vidnom polju. Senzomotorno povezivanje
u početku je slučajno; krajem prve godine javlja se razlikovanje između cilja i sredstva ali
dete "konstruiše sredstvo" koordinacijom motornih radnji sa opažajima i ta vezanost za
neposredno dato iskustvo odlikuje kognitivni razvoj na početku druge godine. Oko 18.
meseca dete postaje sposobno da pronađe nova sredstva interiorizovanim
kombinacijama pa umesto aktivnog isprobavanja koristi elementarne simboličke zamene
(motorne simbole) kojima reprezentuje transformacije spoljašnjih objekata. Kada se
gestovnoj i glasovnoj signalizaciji predmeta i radnji pridruži korišćenje simbola, onda
akcija prelazi na unutrašnji plan: dete razmišlja pre radnje (interna reprezentacija). Prema
Pijažeu prvo nastaju motorni simboli, zatim dečji "privatni znakovi" kojima označava
aktivnosti i objekte i na kraju dete usvaja i koristi dogovorene znake sredine: reči i
pojmove.
Vigotski ovu odliku razvoja mišljenja objašnjava procesom interiorizacije: dete najpre
uči spoljašnje, konkretne akcije a zatim ih interiorizuje - zamenjuje simboličkim
127