RAZVOJNA PSIHOLOGIJA

Nađene su četiri strategije:
1. usmeravanje na jedno svojstvo, konzervativno fokusiranje;
2. usmeravanje na više atributa, poigravanje svojstvima fokusa;
3. sukcesivno ispitivanje, isprobavanje samo jedne hipoteze;
4. simultano ispitivanje kartica je najteže jer zahteva procenu svih mogućnosti,
donošenje prave odluke šta proveravati, izdvajanje bitnih a eliminisanje nebitnih atributa -
dok se ne "reši problem"; zbog složenosti i težine retko se koristi.
Brunerov saradnik Olson je našao da se deca različitog uzrasta (3, 5, 7 i 9 godina)
razlikuju u strategijama. Najmlađi (3 g) koriste strategiju traganja (pokušavanja);
petogodišnjaci koriste strategiju uzajamnog sparivanja; sedmogodišnjaci vrše selekciju
informacija, što zahteva sposobnost sastavljanja mape informacija, lociranje informacija i
korišćenje informacija.
Primer za "konzervativno fokusiranje":
1. Tri crvena krsta, dva okvira + fokus kartica.
2. Dva crvena krsta, dva okvira + 1. izbor: eliminisati "broj figura" kao bitan atribut.
3. Tri zelena krsta, dva okvira - 2. izbor: ostaviti "crveno" kao bitan atribut.
4. Tri crvena kruga, dva okvira - 3. izbor: ostaviti "krst" kao bitan atribut.
5. Tri crvena krsta, jedan okvir
Pojam: crveni krstovi.
+ 4. izbor: eliminisati "broj okvira" kao bitan atribut.
Ispitivanje pojmova postupkom definisanja
Postupak definisanja primenjen je u Bine-Simonovoj skali. U skali iz 1908. i 1911.
zadaci definisanja se nalaze u šestoj (definicije upotrebe) i devetoj godini (definicije višeg
reda). U NBS (Novoj beogradskoj reviziji Bine-Simonove skala, 1976) subtestovi definicija
se nalaze u petoj i devetoj godini. Ivić i sar. (1976) nalaze da na prvom uzrastu deca
najviše daju definicije upotrebe a na drugom opisne definicije i logičke definicije.
U predškolskom uzrastu autori nalaze nekoliko oblika definisanja. Na uzrastu treće
godine još je Vigotski ukazao da je reč kod deteta u funkciji pokazivanja na određeni
predmet, i zato on ove pojmove shvata kao "verbalni gest pokazivanja" deteta. Ove
nalaze potvrđuje Ljublinska (1965) koja takođe u trećoj godini nalazi pokazne ili
ostenzivne definicije; u petoj godini preovlađuje upotrebna, funkcionalna definicija dok pri
kraju predškolskog uzrasta deca daju i opisne definicije.
Primenjujući postupak definisanja Miočinović (1972) na uzrastu drugog razreda
osnovne škole (8-9 godina) nalazi: definicije upotrebe (15, 2%), opisne definicije (3. 5%),
nepotpune logičke definicije (7. 7%) i logičke definicije (4. 4%).
Vigotski (1996, str. 87) ukazuje na istraživanja čiji nalazi pokazuju da sa uzrastom
opada definisanje pojmova pomoću cilja i funkcije a raste definisanje pomoću logičkih
veza (slika 45).
Postupkom definisanja izdvojeni su sledeći oblici definisanja:
• pokazna, ostenzivna definicija (treća godina);
• definicija upotrebe (peta godina);
• opisna definicija (šesta/sedma godina);
• logička definicija (osma/devete godina i nadalje).
123