RAZVOJNA PSIHOLOGIJA

RAZVOJ POJMOVA
Proces formiranja pojmova kod dece
Kako se razvijaju pojmovi? Kako svet bebe, kojim dominiraju opažaji, sa uzrastom
postaje pojmovni svet odraslih? Ako pojam predstavlja simboličku zamenu za bitnu
zajedničku karakteristiku svih pojedinačnih slučajeva, ako sa pojmovima dete doseže
suštinu, bit saznatog - onda je zaista izuzetno značajno znati kad i kako se oni formiraju.
Istraživanja ukazuju da je razvoj pojmova jedan unutrašnji proces. Taj proces
eksperimentator pokušava da "iznese napolje", nastojeći da ga pri tome ne poremeti i
izmeni, da bi ga verno opisao i objasnio. Jedan broj istraživanja usmeren je da otkriva i
opisuje etape kroz koje dete prolazi u procesu formiranja pojmova; drugi se bliže bave
otkrivanjem "strategija" koje dete u tom procesu koristi. U teoriji Vigotskog upoznali smo
njegov pristup ispitivanju pojmova (videti u Kulturno-istorijskoj teoriji Vigotskog
"Eksperimentalno ispitivanje razvoja pojmova" i "Spontani i naučni pojmovi"). Ovde će biti
prikazani istraživački pristupi i nalazi Brunera; ispitivanje pojmova postupkom definisanja i
Klausmajerov pristup i nalazi.
Načini ispitivanja pojmova Dž. Brunera
Po Brunerovoj teoriji kognitivni razvoj odvija se u interakciji organizma i sredine i
njegov tok zavisi od karakteristika organizma, što određuje načine i mogućnosti delovanja
i reprezentovanja - "konstruisanja modela realnosti". Oblici interakcije i načini
reprezentovanja su: akcioni, ikonički i simbolički. Oni se javljaju navedenim redosledom
ali ih Bruner ne označava kao stupnjeve; njegov model podrazumeva uzajamno
postojanje i preplitanje sva tri načina interakcije i reprezentovanja. Ovo nije univerzalni
model jer kognitivni razvoj zavisi od date kulture i uslova u kojima se deca razvijaju - da li
su u sredini koja obezbeđuje sistematsko školovanje.
Posebnu pažnju posvećuje izučavanju formiranja pojmova kod dece školskog
uzrasta. Bruner određuje kategorije i pojmove kao oblike kognicije pomoću kojih se čovek
prilagođava sredini. Prateći proces formiranja pojmova proveravao je u kojoj meri se
različiti sistemi reprezentovanja manifestuju u izboru kriterijuma grupisanja i u različitim
nivoima opštosti klase. Brunerova očekivanja su slična nalazima Vigotskog: akcione
reprezentacija ograničava strukturu grupisanja na zajedničku ulogu upoređivanih
predmeta u nekoj akciji, ne postoji stvarni kriterij za klasifikovanje (sinkret); ikonička - na
perceptivnu sličnost i konkretne veze (kompleks); i tek simbolička reprezentacija
pretpostavlja izdvajanje bitnih obeležja i pravo, pojmovno grupisanje.
Ikonički stupanj i perceptivna merila grupisanja dominira do 7. godine. Period od 7 do
9-10. godine označen je kao prelazni. U njemu se dete postepeno oslobađa dominacije
perceptivnog i pomera na funkcionalno grupisanje i grupisanje po nadređenosti. Međutim,
sa porastom težine zadatka česte su regresije na kompleksivno grupisanje. Od 9-10
godine dete se pridržava jedinstvenog kriterijuma grupisanja predmeta: na osnovu
apstrahovanog, relevantnog obeležja; pojam eksplicitno definiše, jasno je određen obim
klase, mogućnost uključivanja novih članova u klasu (ekstenzija klase).
Bruner je u svojim eksperimentima nastojao da proces sticanja pojmova
eksternalizuje ("iznese napolje") da bi mogao da ga posmatra. Njega ne zadovoljava
samo iskaz subjekta; on analizira i način na koji subjekt dolazi do odluke kako da definiše
klasu - interesuje se za strategiju (strukturu odluke, izabrani kriterijski obrazac). Pri
formiranju pojma ne uče se samo svojstva primera i neprimera pojma, već i pravilo koje
121