RAZVOJNA PSIHOLOGIJA

Teorija bihejviorizma
Votson, Skiner i njihovi sledbenici uvažavaju faktor nasleđa ali posebno naglašavaju
ulogu sredine i procesa učenja. Langer (1982) ukazuje da je to model pasivnog čoveka
jer "čovek izrasta u ono što od njega načini okolina". Bihejvioristi se bave onim
ponašanjima koja se mogu objasniti S → R šemom, ponašanjima koja su rezultat
aktivirajućih podsticaja. Oni ignorišu unutrašnji saznajni plan ponašanja. Otuda i osnovna
pretpostavka ove teorije je "da je čovekovo ponašanje ujedno i njegova psihološka
suština".
Biheviorističko shvatanje psihičkog razvoja ne prihvata stadijalnost razvoja, već na
razvoj gleda kao na kontinuirani proces, koji se sa uzrastom odvija brže ili sporije, ali bez
kvalitativnih prelaza. Za bihejvioriste u središtu naučnog interesovanja treba da bude
proces učenja, jer po ovom shvatanju čovek je uglavnom ono što je stekao procesom
učenja. Učenje znači relativno trajne promene u ponašanju, koje su rezultat iskustva,
opažanja i vežbe. Klasično uslovljavanje je učene pri kome neutralna draž uzrokuje
refleksnu reakciju, jer je bila povezana sa bezuslovnom draži. Neutralna draž tako
postaje uslovna draž. Operantno uslovljavanje je oblik učenja, pri kome je bitno
potkrepljivanje ponašanja, što znači, da je operantno ponašanje pod uticajem svojih
posledica. Potkrepljivanje nije vezano samo za željena pozitivna ponašanja, nego
uvećavanje verovatnosti svakog ponašanja koje vodi do pozitivnih posledica, a ne samo
onog ponašanja koje odrasli ocenjuju kao primereno. Diskriminativno učenje je vrsta
učenja pri kome deca svoje ponašanje prilagođavaju dražima, koje signaliziraju priliku za
potkrepljenje ili opasnost kažnjavanja.
Ova teorija razvoja bavi se rastom, postignućem, koji se mogu pripisati početnim
(dražima, pokretačima) i drugostepenim uzrocima (nagrada, kazna). Rast je složaj
jednostavnih procesa koje su pokrenuli delotvorni uzroci. A da bi se otkrili ti uzroci koriste
se laboratorijski i prirodni eksperimenti; u prvom se variranjem nezavisne promenljive
otkrivaju uzroci, u drugom se pomoću korelacione, faktorske analize otkrivaju uzroci i
stepen njihovog delovanja.
Vaspitno-obrazovne implikacije
Istraživanja bihejviorista su nesumnjivo dovela do boljeg razumevanja procesa
učenja, a u nekim svojim modelima doprineli su unapređivanju obrazovne prakse. Tako
Skiner razvija programirano učenje koristeći teoriju potkrepljenja, Blum daje taksonomiju
vaspitno-obrazovnih ciljeva uz operacionalizaciju dostizanja; Blumov model nastave
"Mastery learning" kompenzira razlike u sposobnostima, učenjem do ovladavanja
obezbeđuje uspeh većini; bihejvioristi nisu za selekciju i represiju, međutim, umesto
kompenzacijskih programa treba izbeći faktor deprivacije - obezbediti optimalno
angažovanje deteta primereno mogućoj komunikaciji (Bruner).
114