RAZVOJNA PSIHOLOGIJA

puta pojedinca, normativne slike deteta, etnopsihologije roditeljstva, socijalizacije polnih
uloga - Kon uspeva da ostvari i preciziranje istraživačkih problema koji "već stoje ili bi
trebalo da stoje u središtu interesovanja naučnika".
Kon upozorava na činjenicu, da nalazi pokazuju, da kad god su deci, u određenom
društvu, počeli da posvećuju mnogo veću ljubav i pažnju - istovremeno su te sredine
počele da im nameću nove, za decu veoma teške, socijalne i kulturne uloge. Savremene
pristupe odlikuje uvažavanje deteta kao samosvesnog, aktivnog subjekta životne
aktivnosti - ali to ne znači da su rešeni stari problemi. Kon postavlja pitanje da li oni vode
prevazilaženju asimetričnog odnosa "odrasli-dete", gde se prvi shvata kao subjekt (učitelj,
rukovodilac), a drugi kao objekt - produkt i rezultat te delatnosti. Da bi se proniknulo u
stvarni proces socijalizacije treba otkriti kako izgleda svet odraslih kroz prizmu dečjih
doživljavanja. Imajući sve ovo u vidu ovaj autor ukazuje: ako naučnici žele da dođu do
novog kruga problema treba da priđu izučavanju detinjstva kao autonomne sociokulturne
realnosti, subkulture koja ima svoj vlastiti jezik, strukturu, funkcije, pa i tradicije (Кон,
1991).
Kratak istorijski pregled nastanka razvojne psihologije
Interesovanje za psihički razvoj deteta može se podeliti na dva perioda: prednaučni i
naučni. I u slučaju razvojne psihologije može biti primenjena Ebinghausova (Ebbinghaus,
1907) ocena: "Psihologija ima dugu prošlost, ali kratku istoriju". Marfi (Marphy, 1963) je
saglasan sa ovim stavom i dodaje da ako psihologiju povežemo sa prvim interesovanjima
za psihički život onda je ona isto toliko stara koliko i civilizacija.
Naučni period razvoja psihologije kao posebne nauke počinje u drugoj polovini XIX
veka kada su u empirijskim istraživanjima problema psihičkog razvoja uvedeni naučni
postupci: sistematsko posmatranje i eksperiment; osnovane prve psihološke laboratorije
(Wundt, 1879) u kojima rade naučnici koji sebe nazivaju psiholozima, i od tada pa do
danas teče impresivan razvoj psihologije kao nauke (slika 1).
Slika 1: Grafički prikaz razvoja psihologije kao nauke
Počeci interesovanja za decu i adolescente vezani su za praktične potrebe gajenja i
vaspitanja mladih. Ovaj period istoričari označavaju kao preliminarni period. Podaci o deci
se zasnivaju na saznanjima iz svakodnevnog života ili na filozofskim spekulacijama.
Period traje od davnina do prvih empirijskih pristupa izučavanju psihičkog razvoja krajem
XVIII veka.
Prva razmatranja problema razvoja i vaspitanja nalaze se u radovima filozofa antičke
Grčke.
11