preuzmite ovdje - EPCG

Elektroprivreda
List Elektroprivrede Crne Gore AD Nikšić
GODINA: XXXII BROJ 324 NIKŠIĆ 30. NOVEMBAR 2010. ISSN 1805136
NIZOM SVEČANOSTI
OBILJEŽEN JUBILEJ
100 GODINA
ELEKTROPRIVREDE
Novembar 2010 List Elektroprivreda 1

nekad...
Komandna tabla prve električne centrale u Crnoj Gori
2 List Elektroprivreda Novembar 2010

...sad
Detalj iz nove automatske komandne sale TE Pljevlja
Novembar 2010 List Elektroprivreda 3

SRĐAN KOVAČEVIĆ, PREDSJEDNIK ODBORA DIREKTORA EPCG:
Sa Cetinja u novi vijek razvoja
INTERVJU: ENRIKO MALERBA, IZVRŠNI DIREKTOR EPCG
Poslovnim promjenama
do savremene kompanije
SERĐO BARBANTI, AMBASADOR ITALIJE U CRNOJ GORI
4 List Elektroprivreda Novembar 2010
Strana 6
Energija danas veoma bitna
Strana 20
ZORAN OSTOJIĆ, PREDSJEDNIK SINDIKALNE , ORGANIZACIJE ZAPOSLENIH EPCG:
U planu brojne
i značajne aktivnosti Strana 32
ELEKTROPRIVREDA PODRŽALA BROJNE DOBROTVORNE AKTIVNBOSTI:
Humanost za
rođendan Kompanije
Strana 46
VI II SPORT SKI SU SRE TI RAD NI KA EPCG UL CINJ 2010.
Bez po ra že nih
Strana 34
Strana 7

MIR KO KI LI BAR DA, DI REK TOR FC PRO IZ VOD NJA
Naj bo lja pro iz vod na
go di na u isto ri ji
Strana 23
PAOLO KARKONE, DIREKTOR DIREKCIJE ZA LJUDSKE RESURSE
Novi posao - Job posting
Stra trana 33
USPJE ŠAN VI ŠE DE CE NIJ SKI RAD I AK TIV NO UČE ŠĆE U IZ GRAD NJI EL. ENER GET SKIH OBJE KA TA
Gra di li zna njem i sr cem
CENTRALNA PROSLAVA U CNP-U 22. DECEMBRA
Strana 29
Nastupa orkestar La Verdi
Strana 22
BIVŠI RADNICI EPCG O JU BI LE JU KOM PA NI JE I STO GO DI ŠNJI CI ELEK TRI KE U CR NOJ GO RI
Po no sni jer su bi li
dio zna čaj ne fir me
Strana 45
NOVA KNJIGA SONJE POPOVIĆ
Po e zi ja me lan ho li je i sna ge
Strana 44
ELEKTROPRIVREDA
CRNE GORE
Predsjednik Odbora direktora
Srđan Kovačević
Izvršni direktor
Enriko Malerba
DIREKCIJA ZA ODNOSE
SA JAVNOŠĆU
Direktor
Rajko Šebek
Glavni i odgovorni urednik
Miodrag drag Vuković V
Redakcijski odbor bor:
Miroslav Vukčević, ć
Sreten Gojković,
Miroslava Pejović,
Žarko Ćetković,
Ivana na Radulović Gatolin
i Gospava Go Golubović
Redakcija: Redakci
Ivan Zorić, Zor
Olivera Vulanović,
Vula
Biljana Mitrović
Kompjuterska obrada da:
Vidoje Zeković vić
List Elektroprivrede Crne Gore AD Nikšić
Elektroprivreda t p i
GODINA: XXXII BROJ 324 NIKŠIĆ 30. NOVEMBAR 2010. ISSN 1805136
NIZOM SVEČANOSTI
OBILJEŽEN JUBILEJ
100 GODINA
ELEKTROPRIVREDE
Novembar 2010 List Elektroprivreda 1
Adresa redakcije:
Ulica Vuka Karadžića 2
Nikšić
Telefoni:
040/204-130, 214-252
Fax: 040/214-252
E - mail: listepcg@t-com.me
Web site: www.epcg.co.me
Štampa: OBOD - Cetinje
Tiraž: 1500
Izdavač: Elektroprivreda
Crne Gore AD Nikšić
Novembar 2010 List Elektroprivreda 5

Obraćanje
SRĐAN KOVAČEVIĆ, PREDSJEDNIK ODBORA DIREKTORA EPCG:
Sa Cetinja u novi vijek razvoja
E
lek tro pri vre da Cr ne Go re
od u vi jek je pra ti la po tre be
cr no gor skog dru štva i bi la
Si stem su gra di le i ope ra tiv no op slu živa
le ge ne ra ci je vri jed nih ne i ma ra i viso
ko struč nih rad ni ka. Ovom pri li kom
no si lac raz vo ja elek tro e ner ge ti ke u
ne ću po mi nja ti po je din ce ko ji su svoj
ze mlji - ka zao je pred sjed nik Od bo-
ži vot ni i rad ni vi jek ugra di li u raz voj
ra di rek to ra EPCG Sr đan Ko va če vić
ener ge ti ke u Cr noj Go ri, jer su svi oni
obra ća ju ći se broj nim zva ni ca ma
pre po zna ti i po me nu ti u Mo no gra fi ji
na sve ča no sti na Ce ti nju po vo dom
na šeg ju bi le ja. Že lim, ipak, da u ime
obi lje ža va nja 100 go di na po sto ja nja
Elek ek tro pri vre de CCr
ne Go re odam jav-
Kom pa ni je. On je pod sje tio dda
je
no pri zna nje i za hval nost svi ma, a po-
EPCG PCG ot po če la raz voj ni put 19 1910.
seb no oni ma ko je je vri je e me od ni je lo
go o di ne, ka da je u okvi ru pro gla še nja
u vječ nost ili ži vot ne okol no sti i one o mo-
Cr ne Go re za kra lje vi nu, u pri je sto-
gu ći le da su da nas sa na ma. Od 1976. 1
ni i ci iz gra đe na, a po tom i pu šte na n u
go di ne Elek tro pri vre da Cr ne Go re je
rad ad pr va elek trič na cen tra la. Svje- S
ob je di nja va la cr no gor ski elek tro e ner- n
tlom om »pri jat j nim m za zdra vl vlje i oči«,
get getski i si stem. 2009. go di ne
se, u skla du d
ka ko su ta da go voril vo ri li CCr
no gor ci,
sa di rek ti va ma Evrop ske
uni je, iz dva a ja
osvi je tlje ne su u cetinjske ce tinj ske ulice uli ce, dvor-
Pre nos ko k ji po o sta je po se seb no ak ci o na ar-
ske re zi den ci je, e, am ba sade sa de i grad ska
sko o dru štvo i otva ra se tr žži
šte elek trič ne n
do ma ćin stva.
ener gi je što što, sa mo po se bbi,
zna či no o vi
- Oku pi li smo se upra vo ov dje dj na
po slov ni am bi jent, de mmo
no po li za ci c ju
Ce ti nju jer r je ov dje, pri je jed nog vi jeka,
za po če e to stva ra nje cr no gor skog
Srđan Kovačević
i po ja vu kon ku ren ci je. U sep tem m bru
2009. go di ne Kom pa ni ja je do ka kapi
taelek
tro e ner er get skog si ste ma i oda odav de
li zo va na, a u ak cij sku struk tu u ru Elek-
že li mo da za ko ra či mo u no vi, na red ni vi jek tra ja nja i raz vo ja. Isto- tro pri ri vre de Cr ne Go re ula zi re no mi ra na ita li jan ska kom k pa ni ja
vre me no obi lje ža va mo i 50 go di na po sto ja nja i uspje šnog ra da Hi-
A2A sa 43,7% vla sni štva i ti me sti če sta tus stra te teškog
part ne ra
dro e lek tra ne »Pe ru ći ca«. Či ni se da ni ova vre men ska po dd du dar nost ko ji je pre u zeo iz vr šni me nadž ment u na red nih 5 go di na. Pri je
ni je slu čaj na, jer je ri ječ o vi tal nom i naj sta ri jem ve li kom objek tu sto go di na Elek tro pri vre da je za po če la svoj raz voj ni put uz po-
na šeg elek tro e ner get skog si ste ma – re kao je Ko va če vić.
moć tr šćan skog ka pi ta la, a sa da je ak ci o nar sko dru štvo pri va ti zo-
Od ta da, na sta vio je da lje Ko va če vić, Elek tro pri vre da Cr ne va no mi lan skim ka pi ta lom. Da kle, na po čet ku i na kra ju vi je ka
Go re je pro šla mno ge or ga ni za ci o ne pro mje ne, od Cr no gor skog sa na ma su sjed nom i po mno go če mu bli skom Ita li jom – re kao
pred u ze ća za elek tri ku pre ko Elek trič nog pred u ze ća Cr ne Go re, je po tom pred sjed nik Od bo ra di rek to ra EPCG.
Pred u ze ća za iz grad nju cen tra la, da le ko vo da i tra fo sta ni ca, Elek- - Upr kos ne po volj nim okol no sti ma, ušli smo u fa zu pro fi tatro
Cr ne Go re, Hi dro e ner get skog si ste ma »Gor nja Ze ta«, Za jedbil nog po slo va nja. Pri pre ma mo in ve sti ci je za va lo ri za ci ju elekni
ce elek tro pri vred nih pred u ze ća, rad ne or ga ni za ci je, slo že ne ortro e ner get skih re sur sa, ka ko bi smo eli mi ni sa li sve iz ra že ni ji energa
ni za ci je udru že nog ra da i jav nog elek tro pri vred nog pred u ze ća, get ski de fi cit, uve ća li bru to na ci o nal ni do ho dak i otvo ri li no va
do da na šnjeg ak ci o nar skog dru štva vri jed nog mi li jar du eura u rad na mje sta. Po ve zu je mo se sa su sjed nim i evrop skim si ste mi ma
ko me dr ža va Cr na Go ra ima 55% vla sni štva.
i uklju ču je mo u ener get sko tr ži šte – na sta vio je Ko va če vić obra-
- Od pr vih prav nih pret hod ni ka do da nas Elek tro pri vre da je ća nje broj nim zva ni ca ma na pla tou is pred zgra de Elek tro di stri-
bi la no si lac raz vo ja elek tro e ner ge ti ke u Cr noj Go ri kroz va lo ribu ci je i mu ze ja EPCG na Ce ti nju. On je na gla sio da će usko ro
za ci ju nje nih bo ga tih pri rod nih re sur sa. I tu ulo gu, kao i oba ve zu EPCG bi ti i zna ča jan privredni subjekt za region, ali i za zemlje
elek tri fi ka ci je i ser vi si ra nja cr no gor ske pri vre de i do ma ćin sta va Evropske unije.
do sa da je uspje šno oba vlja la, pri je sve ga, za hva lju ju ći kon ti nu- - Elek tro pri vre da Cr ne Go re je u svom na stan ku i do sa dai
ra nom ra stu pro iz vod nje i iz grad nji od go va ra ju će pre no sne i dišnjem raz vo ju pra ti la po tre be cr no gor skog dru štva. Sa ak ci ostri
bu tiv ne mre že. Re zul ta ti nje nog raz vo ja su im po zant ni. Pr vi nar skim dru štvom cr no gor ski elek tro pre no sni si stem usko ro će
pro iz vo djač elek trič ne ener gi je, cen tra la či ji po če tak ra da da nas po sta ti zna ča jan tran zit ni ko ri dor i sa bir ni ca bal kan ske ener gi je,
obi lje ža va mo ima la je sna gu od sa mo 110 KW. Da nas si stem na mi je nje ne za iz voz u ze mlje Evrop ske uni je i da lje. Za na ma je
ras po la že sa 868 MW i de se ti ne hi lja da ki lo me ta ra da le ko vo da vi jek po sto ja nja, ali i ja sna vi zi ja da ljeg raz vo ja i ra da za de ce ni je
raz li či tog na pon skog ni voa sa pra te ćom tra fo-opre mom i raz- ko je su pred na ma – za klju čio je Sr đan Ko va če vić na kra ju svog
vod nim po stro je nji ma. Si ste mom se upra vlja pre ko mo der nih, obra ća nja.
me đu sob no i sa okru že njem po ve za nih dis pe čer skih cen ta ra.
M.V.
6 List Elektroprivreda Novembar 2010

ENRIKO MALERBA, IZVRŠNI DIREKTOR EPCG
Poslovnim promjenama
do savremene kompanije
Uče šće na ten de ru za Mora
ču ni je for mal no, već vas
mo gu ubi je di ti da uče stvuje
mo da bi smo po bi je di li
na nje mu i ra di će mo sve
da do bi je mo ovaj pro jekat.
No vi raz voj i pro mjena
mo de la po slo va nja mora
se ba zi ra ti pri je sve ga
na za po sle ni ma. Tra di ci ja
je, kad go vo ri mo o bi znisu,
ja ko bit na i zna čaj na
za sva ku kom pa ni ju. EPCG
ula skom A2A kao part nera,
pred sta vlja važan model
za Cr nu Go ru
List EPCG: Ka ko Vi, kao pr vi čovjek
iz vr šnog me nadž men ta EPCG
do ži vlja va te pro sla vu sto go di šnji ce
po sto ja nja elek tro e ner ge ti ke u Crnoj
Go ri, a ti me i Kom pa ni je na čijem
ste če lu?
Ja sam ja ko za do vo ljan što sam došao
u EPCG baš u ovo vri je me, da slavim
za jed no sa osta li ma ovaj zna ča jan
ju bi lej, 100 go di na po sto ja nja EPCG.
Ubi je đen sam da je ova kom pa ni ja, koja
sla vi 100 go di na po sto ja nja, jed na
od naj sta ri jih i naj zna čaj ni jih fi r mi u
Cr noj Go ri, što zna či da je Kom pa ni ja
ko ja ima du bo ku i zna čaj nu tra di ci ju, a
tra di ci ja je kad go vo ri mo o bi zni su ja ko
bit na i zna čaj na za sva ku kom pa ni ju. Iz
tog raz lo ga sam ja ko po no san da vo dim
kom pa ni ju kao što je EPCG, baš zbog
to ga što se EPCG vo di kao ja ko tra dici
o nal na kom pa ni ja ne sa mo u Cr noj
Go ri, ne go i u Evro pi. Kao što sam već
re kao ja ko bit no je ima ti do bru tra di ciju,
jer to zna či da smo svih ovih go di-
na, kao Kom pa ni ja, pro ži vje li i sa vla da li
sva ko ja ka is ku stva i po te ško će i si gur no
smo to ura di li na naj bo lji mo gu ći na čin.
O ovo me naj bo lje svje do či us pje šan rad
Kom pa ni je i po sli je 100 go di na, a sve
to su omo gu ći li lju di ko ji ra de i ko ji su
ra di li u EPCG. Ko ri stim ovu pri li ku
da se za hva lim svim rad ni ci ma, biv šim
rad ni ci ma, sa da za po sle nim lju di ma i
in že nje ri ma. Pro iz vod nja, di stri bu ci ja i
pro da ja ener gi je je ja ko kom plek san po-
Intervju
sao u EPCG-u.
Ja mi slim da da na šnja struč nost, pozna
va nje pro ce sa ra da i spo sob no sti ko je
ima mo u EPCG je su u su šti ni pro iz vod
i plod ono ga što se u su šti ni do ga đa lo
svih ovih go di na tran zi ci je. Jed na vr lo
va žna či nje ni ca u ovom du gom is ku stvu
EPCG je, po me ni, u pre no še nju zna nja
ko je se raz vi ja lo iz ge ne ra ci je u ge ne raci
ju. Sto ga sma tram da kom pa ni ja sa tako
du gom i ja ko zna čaj nom tra di ci jom
Novembar 2010 List Elektroprivreda 7

Intervju
kao što je EPCG mo že gle da ti sa ve likim
po vje re njem i vje rom u sa da šnjost,
a još vi še u bu duć nost. Ako je EPCG
za ovih sto go di na uspje la da uspje šno
vo di i una pri je di svoj po sao do da na dana
šnjeg, to nam po ma že da za bu du će
bor be smo još sprem ni ji i da nas ni šta
ne mo že iz ne na di ti.
Vr lo je jsa no, sa dru ge stra ne, i da
se EPCG ne mo že za u sta vi ti sa mo na
tra di ci ji već do ži vlja va ne vje ro vat ne izazo
ve upra vo u ovom tre nut ku, ko ji će
do ve sti do još po zi tiv ni jih pro mje na i
uspje ha.
List EPCG: Kao pred stav nik Kompa
ni je A2A do šli ste u Cr nu Go ru.
Ka ko gle da te na ak tu el ne eko nom ske
to ko ve u Cr noj Go ri i ka kvi će oni po
Va šem mi šlje nju bi ti u na red nom peri
o du?
Cr na Go ra se u ovom tre nut ku ja ko
br zo raz vi ja, idu ći ta ko sve br žim, boljim
i po u zda ni jim pu tem ka Evrop skoj
Uni ji. Taj sve iz vje sni ji ula zak u Evrop-
sku Uni ju nas, na neki
na čin, tje ra da primje
ni mo ne ke no ve
for me i mo de le ko ji
mi je nja ju, mo di fi -
ku ju struk tu ru ra da
na spe ci fi čan na čin,
ko je mo di fi ku ju da
ta ko ka žem, po stoje
ći na čin po slo va nja
Cr ne Go re. Tr ži šte
Cr ne Go re se svakim
da nom sve br že
i br že raz vi ja i otva ra
ka Evro pi i to nam da je pro sto ra i moguć
no sti za no ve bi zni se, da je mo gućnost
kom pa ni ja ma Cr ne Go re da uđu
i poč nu po slo va ti sa sve ve ćim i va žnijim
evrop skim kom pa ni ja ma, ali s druge
stra ne se po ja vlju je i iz vje stan ri zik.
Sma tram da je to u ne ku ru ku ri zič no,
jer će ući sve ve ći broj in ter na ci o nal nih
kom pa ni ja u Cr nu Go ru, ta ko da će ta
kon ku rent nost po ra sti. Zbog to ga je od
EPCG i tra žen ve li ki na por da do ne kle
pro mi je ni svo ju tra di ci ju i da se ma lo
mo di fi ku je i gur ne pre ma in ter na ci onal
nom na či nu po slo va nja, adap ti ra,
ba zi ra na kon ku rent no sti, a ne vi še na
mo no po lu, ko ji je osta tak pret hod nog
si ste ma po slo va nja. Mi slim da je ovo
8 List Elektroprivreda Novembar 2010
lo gi ka po ko joj A2A mo ra ući, od nosno
već ula zi u EPCG i u Cr nu Go ru.
Sto ga je cilj, ko ji u ovom tre nut ku kao
EPCG ima mo, stva ra nje no vog na či na
ope ra ti ve, tj. po slo va nja u Kom pa ni ji
i op ti mi zi ra nje tj. po pra vlja nje ak tu elnog
sta nja. S dru ge stra ne že lio bi da se
obo ga ti ta tra di cija
no vim or ga nizo
va nim na či nom
po slo va nja. Ta ko
bi stvo ri li kom pani
ju, ko ja iz tra dici
je uz je dan moder
ni zo van na čin
po slo va nja po staje
in ter na ci o nalna
kom pa ni ja, ali
sva ka ko uz za dr žava
nje cr no gor ske
tra di ci je, a ko ja će
kao ta kva bi ti u sta nju da bu de do bar
kom pe ti tor (kon ku rent) osta lim kompa
ni ja ma.
Pro mje na mo de la po slova
nja mo ra se ba zi ra ti
pri je sve ga na za po sleni
ma i na nji ho voj što
če šćoj uklju če no sti, moti
va ci ji i že lji da po zi tivno
uče stvu ju na no vom
pro jek tu
List EPCG: Na če mu će se ba zi ra ti
pro mje na mo de la po slo va nja?
Mi slim da se ovaj no vi raz voj i promje
na mo de la po slo va nja mo ra ba zi ra ti
pri je sve ga na za po sle ni ma i na nji hovoj
što če šćoj uklju če no sti, mo ti va ci ji i
že lji da po zi tiv no uče stvu ju na no vom
pro jek tu. Pro mje ne ko je EPCG u ovom
tre nut ku apli ci ra ni je su sa mo or ga ni zaci
o ne. Or ga ni za ci o ne pro mje ne ko je se
de ša va ju u ovom tre nut ku usmje re ne
su na efi ka sni ji na čin po slo va nja. Kao
što svi vje ro vat no zna te bord di rek to-
ra EPCG već je odo brio stva ra nje nove
struk tu re ti ma EPCG, i ta od lu ka
nas je u stva ri do ve la, do kre i ra nja novih
di rek ci ja i smjer ni ca
za na red ne po te ze. Jedan
od pr vih po te za su
pro mje ne u or ga ni za ci ji
Di rek ci je EPCG i to u
dje lo vi ma za od no se sa
jav no šću i in ter noj komu
ni ka ci ji i prav noj službi.
Ovi sek to ri će bi ti
kao sim bol po čet ka tih
pr vih pro mje na. To će
da kle bi ti pr vi sek to ri u
kom pa ni ji ko ji će po če ti
taj no vi pre o kret u vo đenju
kom pa ni je, bi će primje
ri pr vih mo di fi ka ci ja,
mo der ni zo va nja, pri mjene
no vog, mo der ni jeg
na či na po slo va nja. Za to smo i ofor mi li
po se ban sek tor HR tj. Hu man ri sorts
(Ljud ski re sur si). Ra ni je su se za po sle ni
osla nja li na prav ni sek tor, na jed nog refe
ren ta iz prav nog sek to ra. Da nas je to
već je dan kom ple tan tim Di rek ci je, jedan
sek tor ko ji će di rekt no me ni od gova
ra ti, a od go vor nost je pre ne se na i na
no vog me na dže ra, ko ji je do šao iz Ita lije,
a ko ji ima za da tak da po bolj ša, promi
je ni i kon so li du je ukup nu ka drov sku
si tu a ci ju u Kom pa ni ji. To pred sta vlja
ne što mno go po zi ti ni je po za po sle ne u
EPCG, jer im je jed na oso ba pot pu no
po sve će na i je dan će se me na džer ba vi ti
sa mo nji ma, što do sa da ni je bio slu čaj.
Kao što sam i ra ni je re kao, mi ne samo
da sma tra mo ja ko bit nim ove no ve
pro mje ne već sma tra mo još bit ni jim te
mo di fi ka ci je, ko je će se de si ti u na či nu
pri stu pa pre ma za po sle nim. Tu že li mo
da ula že mo i sma tra mo da je to je dan
od naj bit ni jih re sur sa Kom pa ni je.
List EPCG: Ka kvi će bi ti da lji
kon kret ni po te zi ve za ni za pro ble mati
ku ko ju ste već do brim di je lom poja
sni li?
Sve ovo ra di mo zbog to ga što že li mo
da za po sle ni, da lju di, se vi še ne go ikad
oslo ne na svo ju od go vor nost i že ljom da
se oni, kao pr vo po pra ve i iz u če za nat
što bo lje. Že li mo da in ve sti ra ju u sa me
se be i u jed noj mo der noj kom pa ni ji prihva
te od go vor nost za svoj rad. U no vim

mo der nim kom pa ni ja ma ima sve ma nje
tih pra vi la i pro ce du ra na ko je se mo ramo
osla nja ti, ne go se for si ra per so nal na
od go vor nost. Sve vi še i sve če šće mi slim
da je ja ko neo p hod no ići ka struk tu ri
i or ga ni za ci ji jed ne kom pa ni je, gdje na
sva kom ni vou, čak i u naj o pe ra tiv ni-
EPCG se mo ra, i na dam
se da će se pre tvo ri ti u
kom pa ni ju gdje će svaki
član na što bo lji na čin
is ka za ti svo je mi šlje nje.
To je for mu la za si gu ran
put ka na pret ku
jem, naj ni žem po sto je oso be ko je ima ju
pro sto ra da pre u zmu od go vor nost.
U pro šlo sti EPCG su od go vor nosti
bi le na slo nje ne sa mo na od re đe ni
top me nadž ment, na naj bit ni je lič no sti
EPCG. Da nas se EPCG mo ra tran sformi
sa ti u kom pa ni ju gdje no ve od lu ke
mo ra do no si ti ci je li me nadž ment. Mo ja
mi si ja je baš ta, da svi vi še uče stvu je mo
u po slu. Ima mo po tre bu za in te li gen cijom
i uče stvo va njem sva kog čla na na še
kom pa ni je, da bi se po bolj ša li i da bi što
bo lje od go vo ri li ve li kim iza zo vi ma ko ji
nas če ka ju u bu duć no sti.
EPCG se mo ra, i na dam se da će se
pre tvo ri ti u kom pa ni ju, gdje će sva ki
član na što bo lji na čin is ka za ti svo je mišlje
nje. To je for mu la za si gu ran put ka
na pret ku.
List EPCG: Ko li ki je zna čaj ulaska
Kom pa ni je A2A u EPCG?
EPCG ula skom A2A kao part ne ra,
pred sta vlja mo del ja ko bi tan za Cr nu
Go ru. Ako EPCG bu de u sta nju, kao
što se na da mo, da po stig ne sve ci lje ve
ko je smo de fi ni sa li to će zna či ti sva kako
da u Cr noj Go ri po sto ji pro stor i za
dru ge in ter na ci o nal ne kom pa ni je. Ovo
je pro ba, ko ja će do ka za ti da li je struktu
ra Cr ne Go re sprem na da do če ka i
raz vi je po zi tiv ne in ter na ci o nal ne in vesti
ci je.
Na dam se za i sta i mi slim da će mo je
do sa da šnje is ku stvo u EPCG slu ži ti kao
pri mjer no vim mo de li ma i no vim in ter-
na ci o nal nim na či nima
po slo va nja.
Zna mo da mnoge
kom pa ni je u Nikši
ću, kao i u Cr noj
Go ri do ži vlja va ju
ja ko ve li ku kri zu u
ovom tre nut ku, ali
mi smo si gur ni da
put do po bje đi va nja
ove kri ze ni je vi še
na na čin gdje će mo
se mi oslo ni ti na pomoć
dr ža ve, već će
na ša ulo ga bi ti ta da
pri vu če mo stra ne inve
sti to re.
List EPCG: Koji
su to, po Va ma,
ci lje vi EPCG u nared
nom pe ri o du?
EPCG ima kao
cilj da po bolj ša svoje
ak tiv no sti, ko je
se mo ra ju sva ka ko
re a li zo va ti i ri je ši ti
u na red nih pet godi
na. Ovi ci lje vi su:
po bolj ša nje ope ra tiv no sti, po slo va nja
i na či na vo đe nja Kom pa ni je, po rast
pro iz vod nje ener gi je osla nja ju ći se na
po sto je će elek tra ne Plje vlja, Pe ru ći cu i
Pi vu, po kla nja ju ći sva ka ko vi še pa žnje
na za šti tu ži vot ne sre di ne, od no sno
na što ni ži ni vo emi si je štet nih ga so va
i pra ši ne. Dru ga tač ka po bolj ša nja će
bi ti dra stič no sma nje nje gu bi ta ka na
mre ži. Zbog ovo ga će mo zna čaj no da
in ve sti ra mo u di stri bu tiv nu mre žu, jer
je ne pri hva tlji vo da jed na kom pa ni ja
kao što je na ša, do da na šnjeg da na ima
pre ko 20 od sto gu bi ta ka na mre ži.
Tre ća tač ka će bi ti ona ko ja se odno
si na fi nal ne kli jen te, bi lo da se ra di
o pri vat ni ci ma, do ma ćin stvi ma ili veli
kim kom pa ni ja ma. Da kle po bolj ša ti
ser vis uslu ge sma nju ju ći ne sa mo gubit
ke ne go i is klju či va nje stru je i slično.
To zna či uvo đe nje mno go mo derni
jih si ste ma, ko ji će nam po mo ći da
na što bo lji na čin, ja sni ji i tač ni ji, da
kon tro li še mo utro šak stru je da ljin skim
nad zo rom, a sva ka ko i da po bolj ša mo
na pla tu. Sve ove po zi tiv ne pro mje ne će
do ve sti do po bolj ša nja eko nom sko-fi -
Intervju
nan sij skog re zul ta ta EPCG, a to je i cilj
svih ovih pro mje na ko je ima mo na mjeru
da ura di mo.
List EPCG: Re ci te nam Vaš stav o
iz grad nji hi dro e lek tra na na Mo ra či.
Kao što svi zna mo EPCG uče stvu je
i već je „sa vla da la“ pr vu fa zu pret kvali
fi ka ci ja u ten de ru za iz grad nju hi droe
lek tra na na Mo ra či. Iz bor je bio da
uče stvu je sa part ne rom kao što je A2A i
ja sno je da ra di mo sku pa da bi osmi slili
i pred lo ži li je dan do bar pro je kat, ko ji
će mno go zna či ti ne sa mo za EPCG i
A2A, već i za ci je lu Cr nu Go ru. Na damo
se sva ka ko po zi ti va nom re zul ta tu
u smi slu pro iz vod nje no ve, ob no vlji ve
ener gi je. Na rav no da na ša par ti ci pa ci ja,
na še uče stvo va nje na ten de ru za Mo raču
ni je for mal no, već vas mo gu ubi je diti
da uče stvu je mo da bi smo po bi je di li
na nje mu i ra di će mo sve da do bi je mo
ovaj pro je kat. Naš cilj je da, u su šti ni,
Pi vi, Pe ru ći ci i hi dro cen tra la ma na Ze ti
do da mo još jed nu ve li ku cen tra lu kao
što je Mo ra ča, ko ja će do dat no da pomog
ne raz vo ju Kom pa ni je.
Mi o drag Vu ko vić
Novembar 2010 List Elektroprivreda 9

Proslava jubileja
NA CE TI NJU 19.AV GU STA ODR ŽA NA PR VA U NI ZU SVE ČA NO STI PO VO DOM
100 GO DI NA PO STO JA NJA ELEK TRO PRI VRE DE
Od ma le cen tra le
do ve li ke kom pa ni je
O
vo go di šnji Dan Dru štva,
19. av gust, sve ča no je obilje
žen na Ce ti nju u kru gu
uprav ne zgra de. To je ujed no bi la i prva
u ni zu sve ča no sti po vo dom pro sla ve
zna čaj nog ju bi le ja Elek tro pri vre de Cr ne
Go re, sto go di šnji ce po sto ja nja. Na i me,
19.av gu sta 1910.go di ne kralj Ni ko la na
Ce ti nju je ozva ni čio po če tak ra da pr ve
elek trič ne cen tra le u Cr noj Go ri.
Sve ča no sti na Ce ti nju pri su stvo vali
su mi ni star eko no mi je u Vla di Cr ne
Go re Bran ko Vu jo vić, pot pred sjed nik
Vla de Vu ji ca La zo vić, ve ći na biv ših
di rek to ra Kom pa ni je, di rek to ri funk cio
nal nih cje li na EPCG, pred stav ni ci lokal
ne vla sti i osta le broj ne zva ni ce.
U pre li je pom am bi jen tu u krugu
mu ze ja EPCG na Ce ti nju pri sut ni su se
mo gli upo zna ti sa naj zna čaj ni jim de talji
ma i či nje ni ca ma iz raz voja ener ge ti ke
10 List Elektroprivreda Novembar 2010
na na šim pro sto ri ma.
Pr vi go vor nik na sve ča no sti bio je
pred sjed nik Od bo ra di rek to ra EPCG
Sr đan Ko va če vić, ko ji je u svom obraća
nju pod sje tio pri sut ne na zna čaj ovog
ju bi le ja, go vo rio o raz vo ju ener ge ti ke na
pro sto ru Cr ne Go re u pro te klih sto ti nu
go di na, ali i uka zao na zna čaj ne pla no ve
na še dr ža ve ve za no za da lji raz voj i unapre
đe nje ener get skog sek to ra.
(Obra ća nje pred sjed ni ka Od bora
di rek to ra EPCG Sr đa na Ko va če vi ća
pre nijeli smo u cje lo sti na predhodnim
stranicama našeg lista)
Mi ni star eko no mi je Bran ko Vu jović
imao je čast da na krat ko,u Mu ze ju
EPCG po kre ne pr vi agre gat, od no sno
elek trič nu cen tra lu ko ju je pri je sto ti nu
go di na kralj Ni ko la zva nič no pu stio u
rad. Cen tra la, sna ge od sa mo 110 kilo
va ta, na odu še vlje nje svih pri sut nih,
po no vo je za bru ja la i pod sje ti la na počet
ke pro iz vod nje elek trič ne ener gi je na
na šim pro sto ri ma. Po re đe nja ra di, dana
šnji si stem EPCG ima sna gu od 868
me ga va ta.
Po vo dom ovog zna čaj nog ju bi le ja
štam pa na je i mo no gra fi ja „100 go dina
cr no gor ske Elek tro pri vre de”, ko ju
je ura dio tim na če lu sa prof.dr Živkom
An dri ja še vi ćem, ko ji je u svom
obra ća nju ka zao da je ovo ju bi lej ne
sa mo EPCG, ne go i ci je log cr no gorskog
dru štva.
Čestitajući Elek tro pri vre di ovaj ve liki
ju bi lej, on je našoj Kompaniji požlio
da u dru gom vi je ku svo ga po sto ja nja, u
ko ji upravo ula zi, na sta vi i una pri je di
zna čaj nu tra di ci ju ko ju Elek tro pri vre da
Cr ne Go re ba šti ni.
- Me ni i mo jim ko le ga ma ko ji smo
ra di li na mo no gra fi ji za i sta je ve li ka čast

što nam je omo gu će no da kroz ba vljenje
pro šlo šću cr no gor ske Elek tro pri vrede
bu de mo dio ovog ve li kog ju bi le ja,
ko ji, ci je nim, ni je sa mo ju bi lej Elek tropri
vre de Cr ne Go re, već je i ju bi lej crno
gor skog dru štva i Cr ne Go re u cje li ni
– na gla sio je An dri ja še vić.
- Pi sa ti sto go di šnju po vi jest jed ne
pri vred ne gra ne, jed ne in sti tu ci je, pa
ako ho će te i jed ne po ro di ce za ma šan
je i ni ma lo lak i jed no sta van po sao.
Me đu tim, me ni i mo jim ko le ga ma ovaj
po sao je pri či nio mno go za do volj stva i
do nio mno go no vih sa zna nja ko je smo
u ovoj mo no gra fi ji po di je li li sa svi ma
va ma ko ji je bu de te či ta li i sreć ni smo
zbog to ga što smo is pri ča li jed nu pri ču
o ve li kom kre ta nju i na pre do va nju Crne
Go re i cr no gor skog dru štva iz ep skog
svi je ta u svi jet mo der no sti i ci vi li za cijskog
raz vo ja.
Za hva lan sam Elek tro pri vre di Cr ne
go re što nam je omo gu ći la da spo znamo
dio te ve li ke cr no gor ske pri če. Nadam
se da će ova mo no gra fi ja ko ri sno
po slu ži ti svi ma ko ji že le da spo zna ju
jed nu od naj ve ćih isto rij skih pri ča Cr ne
Go re dva de se tog vi je ka, pri ča o nje noj
mo der ni za ci ji i pri bli ža va nju to ko vi ma
sa vre me nog svi je ta – ka zao je prof.dr.
Živ ko An dri ja še vić.
U mu ze ju EPCG na Ce ti nju, gdje se
na la zi pr va elek trič na cen tra la, otvo re na
je i iz lo žba isto rij skih do ku me na ta i foto
gra fi ja „100 go di na elek tri ke”, a prika
zan je do ku men tar ni fi lm o raz vo ju
Elek tro pri vre de u Cr noj Go ri.
Pri sut ni ma se obra tio i re di telj doku
me tar nog fi l ma Goj ko Ka stra to vić,
ko ji je če sti tao ovaj zna čaj ni ju bi lej
svim pre ga o ci ma, trud be ni ci ma i ru kovod
stvu ove zna čaj ne pri vred ne gra ne u
Cr noj Go ri.
- Ve li ki trud, ve li ki na por na re ali
za ci ji sjaj nih vi zi o nar skih ide ja uloži
li su lju di i ko lek ti vi i ko lek ti vi ovog
bri ljant nog i za nas iz u zet no zna čaj nog
pred u ze ća. Po seb na čast mi je uka za na
da ura di mo jed nu div nu hro ni ku pu ta
i raz vo ja ove pri vred ne gra ne i da is kori
sti mo sve do ku men te ko ji su po sto ja li
o njoj. Mi ih ima mo od rad nih ak ci ja,
grad nje ra znih elek tra na, po čev od onih
naj ma njih, do da na šnjih gi ga na ta, uložen
je ve li ki trud, ali i sa ču va na ozbilj na
do ku men ta ci ja – re kao je Ka stra to vić i
do dao:
Agregat iz vremena kralja Nikole nakratko opet bio u pogonu
- Hva la Elek tro pri vre di ko ja mi
je uka za la čast da na pra vi mo jed nu
ozbilj nu i pr vu hro ni ku ko ja bi mlađim
po ko lje nji ma edu ka tiv no dje lova
la da vi de i sa gle da ju put i raz voj
ove sjaj ne i za nas vr lo zna čaj ne grane.
Pri ku plja li smo ma te ri jal iz ra znih
fi lm skih žur na la ko ji su pra ti li iz grad-
Zgrada Muzeja EPCG na Cetinju
Proslava jubileja
nju ovih obje ka ta i u tri te le vi zij ske
epi zo de na pra vi li ma lu hro ni ku. Moglo
je bi ti još vi še epi zo da, ali bi li smo
ogra ni če ni da se sve to na pra vi u tri
epi zo de, a od njih fi lm od tri de set minu
ta, da kle da se iza be ru sa mo najzna
čaj ni ji de ta lji.
M.Vu ko vić
Novembar 2010 List Elektroprivreda 11

Proslava jubileja
PEDESET GODINA RA DA HE „PE RU ĆI CA“
„Pe ru ći ca“ - naj sta ri ja,
ali i naj spremnija
elek tra na u Cr noj Go ri
Zlatnim nizom proizvodnih dostignuća HE Perućica se
svrstava na jedno od vodećih mjesta među privrednim
subjektima Crne Gore, a u toku izgradnje je predstavljala
lokomotivu privrednog razvoja i ujedno bila i ostala
temelj i siguran oslonac crnogorskog elektroenergetskog
sistema
N
a kon sve ča no sti po vo dom
ve li kog ju bi le ja – sto go dina
elek tro e ner ge ti ke Cr ne
Go re, ko ja je odr ža na na Dan EPCG,
19. av gu sta na Ce ti nju, na Gla vi Zete
sve ča no je 3. sep tem bra obi lje že no i
50 go di na od iz grad nje Hi dro e lek tra ne
„Pe ru ći ca“.
Po red pred stav ni ka Vla de Cr ne Gore
na če lu sa Bran kom Vu jo vi ćem,
mi ni strom za eko no mi ju, te op šti na
Nik šić i Da ni lov grad, kao i pred stavni
ka elek tra na iz okru že nja, za tim člano
va po slo vod stva Dru štva i di rek to ra
funk ci o nal nih cje li na i HE „Pi va“ i TE
12 List Elektroprivreda Novembar 2010
„Plje vlja“, ali i di je la rad ni ka HE „Peru
ći ca“, sve ča no sti su pri su stvo va li poje
di ni biv ši rad ni ci „Pe ru ći ce“ i ve te ra ni
EPCG.
PR VO RA ZRED NA
ULO GA PR VE VE LI KE HE
U svom obra ća nju pri sut ni ma Sr đan
Ko va če vić, pred sjed nik Od bo ra di rekto
ra EPCG, u pr vom re du je pod vu kao
zna čaj HE „Pe ru ći ca“ za Elek tro pri vredu
Cr ne Go re, jer da nas ni je mo gu će
raz mi šlja ti o ener ge ti ci Cr ne Go re bez
„Pe ru ći ce“, o ko joj bi se mo glo du go
pri ča ti.
- Već ne ko li ko go di na una zad pokre
nu li smo či tav niz ak tiv no sti da ovu
elek tra nu na pra vi mo još bo ljom, ta ko
je da nas re vi ta li zo van go to vo sva ki agregat
u njoj, a nje na sna ga je do sti gla 300
me ga va ta, dok ve li kim i in ten ziv nim
gra đe vin skim ra do vi ma na do vod nom
si ste mu oče ku je mo da prak tič no sa čuva
mo sva ku kap vo de. Na dam se da ćemo
vr lo br zo mo ći da se po hva li mo sa
mno go ve ćom sna gom i pro iz vod njom
HE „Pe ru ći ca“, ka zao je Ko va če vić.
Go vo re ći na sve ča no sti, En ri ko
Ma ler ba, iz vr šni di rek tor EPCG, je nagla
sio da je „Pe ru ći ca“, iako naj sta ri ja,
i da lje naj spo sob ni ja elek tra na u Cr noj
Go ri. Ova HE, ka ko iz gle da, i ne osje ća
svo jih 50 go di na ne pre kid nog ra da.
- Uko li ko po sje du je te bo ga ta is kustva
i tra di ci ju, mo že te ja sni je po smatra
ti sa da šnjost, a na bu duć nost gle dati
na ve o ma po zi ti van na čin, re kao je
Ma ler ba, iz ra ziv ši po tom za do volj stvo
zbog, ka ko je ka zao, rad ne spo sob no sti

Elek tro pri vre de - kom pa ni je sa ve li kim
is ku stvom i bo ga tom tra di ci jom, što
pred sta vlja je dan od nje nih naj va žni jih
krak te ri sti ka.
Za hva liv ši se na pre ga la štvu svim
rad ni ci ma i svi ma oni ma ko ji su u prote
klih 100 go di na do pri ni je li uspje hu
EPCG, u ovom tre nut ku jed ne od najva
žni jih kom pa ni ja u Cr noj Go ri, on
je, uz du bo ko uvje re nje da lju di predsta
vlja ju naj va žni ji re surs sva ke kompa
ni je, is ta kao da su tra di ci ja i is ku stvo
Elek tro pri vre de dva naj va žni ja aspek ta
ko ja nam omo gu ću ju da gle da mo u buduć
nost, a sa da šnjost je pu na mo gućno
sti. I u sa da šnjo sti, i u bu duć no sti
EPCG će mo ći da na pre du je u od no su
na pro šlost.
Kao što je po zna to, EPCG je u bliskoj
pro šlo sti obez bi je di la uslo ve za još
ve ći na pre dak, a no vi part ner iz Ita li je će
još vi še po bolj ša ti njen rad. Po Ma lerbi
noj ocje ni, sa da šnjost Elek tro pri vre de
ka rak te ri še či nje ni ca da će ona no vi kapi
tal ulo ži ti u svoj raz voj, a kom pa ni ja
A2A je njen ko o pe ra tiv ni, a ne sa mo fi -
nan sij ski part ner, što go vo ri da su lju di
va žan fak tor za Kom pa ni ju či ju će buduć
nost ka rak te ri sa ti na sto ja nje da se
po bolj ša nje na tre nut na si tu a ci ja.
- Za jed no sa svo jim sa rad ni ci ma iz
me nadž men ta EPCG, ko ji je ve o ma
spo so ban, in ten ziv no ra di mo da postig
ne mo od re đe ne ci lje ve. U tom smislu
sna žno će mo in ve sti ra ti u tri raz liči
ta obla sti, ob ja snio je Ma ler ba. Pr vi,
po nje mu, pred sta vlja ju lju di, u smi slu
pro fe si o nal no sti i spo sob no sti upra vljanja
po slo vi ma. Dru go pod ruč je je tehno
lo gi ja, u ko ju se ula že, a s tim u ve zi,
i da lje će se ula ga ti u po ve ća nje efi kasno
sti EPCG, ka ko bi elek tro e ner getski
si stem bio efi ka sni ji i sna žni ji. Tre će
pod ruč je se od no si na slu žbu po tro ša ča,
gdje će se in ten ziv no ra di na ukla njanju
gre ša ka i is pa da u na pa ja nju električ
nom ener gi jom.
- Vje ru jem da će mo svi za jed no biti
u mo guć no sti da do stig ne mo ove
ci lje ve i da iz da na u dan bu de mo što
efi ka sni ji, is ta kao je Ma ler ba na gla sivši
da Elek tro pri vre da mo ra po sta ti još
efi ka sni ja ka ko bi bi la u mo guć no sti da
se su o či sa no vim iza zo vi ma, a po seb no
da ra di na po bolj ša nju sta nja u ko me se
na la zi, jer tr ži šte zah ti je va otvo re nost i
kom pe tiv nost. Sa mo ta ko se mo že dopri
ni je ti ve ćoj efi ka sno sti EPCG i odluč
ni je kre nu ti u is pi si va nje no ve strani
ce nje noj u isto ri ji.
NEMJERLJIV ZNAČAJ ZA RAZVOJ
ENERGETIKE U CRNOJ GORI
O zna ča ju ove elek tra ne za Cr nu Go ru
i njen elek tro e ner get ski si stem, sa osvrtom
na pre đe ni po lu vje kov ni put i im-
Šćepan Šundić
pre siv ne pro iz vod ne re zul ta te, kao i na
pla no ve raz vo ja ko ji se već ostva ru ju, ili
ko ji pred sto je, go vo rio je Šće pan Šundić,
di rek tor HE „Pe ru ći ca“.
On je is ta kao da je hi dro e ner get ski
si stem HE „Pe ru ći ca“, sa naj sta ri jom
cr no gor skom ve li kom elek tra nom, tehnič
ki vr lo kom plek san i za htje van, iako
se na pr vi po gled ne bi mo gao ste ći takav
uti sak.
Na i me, sa ma či nje ni ca da je to sistem
ve ći nom iz gra đen na karst nom
te re nu, a elek tra na sa vi so kim pa dom
vo de, iz u zet no je ote ža va la nje go vu izgrad
nju, što umno go me opterećuje i
kom pli ku je nje go vo odr ža va nje. Mnogo
je zna nja i na po ra bi lo po treb no
gra di te lji ma si ste ma da sa vla da ju sve
pro ble me i pre pre ke na ko je su na i la zi li
to kom iz grad nje. Isto ta ko mno go umije
će i tru da tre ba ulo ži ti da se si stem
odr ža va ka ko bi od go vo rio za htje vi ma
ko ji se pred njim po sta vlja ju, pri je sve-
Proslava jubileja
ga ra di odr ža va nja gra đe vin skih obje kata
i opre me elek tra ne.
Iz grad nja HE „Pe ru ći ca“ ima la je,
po Šun di ću, ne mjer ljiv zna čaj za raz voj
ener ge ti ke u Cr noj Go ri. Iz grad njom I
i II fa ze ove elek tra ne stvo ri li su se uslovi
za br ži raz voj Cr ne Go re, ta ko da je
nje na iz grad nja, u stva ri, bi la pre kret nica
Cr ne Go re od ve li ke pri vred ne neraz
vi je no sti do pri vred nog si ste ma ko ji
je tre bao da do ži vi pu nu eks pan zi ju.
Po sli je za vr šet ka II fa ze, pa sve do
iz grad nje Kom bi na ta alu mi ju ma u
Pod go ri ci 1972. go di ne, Cr na Go ra je,
za hva lju ju ći upra vo „Pe ru ći ci“, ras pola
ga la zna čaj nim vi ško vi ma elek trič ne
ener gi je, či jom pro da jom su ostva ri va ni
zna čaj ni fi nan sij ski efek ti.
Za vr šet kom III fa ze 1977. go di ne,
po stig nu ta je sa da šnja in sta li sa na sna ga
HE „Pe ru ći ca“ od 307 MW.
U svim fa za ma iz grad nje ovog hidro
e ner get skog si ste ma, ali i u ka snijem
pe ri o du nje go vog odr ža va nja, bi lo
je, ka ko je na gla sio Šun dić, su bli mi sano
svo zna nje i pa met ta da šnje dr žave.
Sve naj ve će fi r me to ga vre me na, od
ko jih zna tan dio i da nas po sto ji i ba vi
istim ili slič nim po slo vi ma kao ta da, od
onih ko je su se ba vi le is tra žnim ra do vima,
iz ra dom stu di ja, pro jek to a va njem i
kon sal tin gom, za tim gra đe vin skim rado
vi ma, is po ru kom ta kve vr ste opre me
i iz vo đe njem mon ta žnih ra do va, na šle
svo je mje sto u iz grad nji si ste ma HE
„Pe ru ći ca“.
- Ma da je u nje nom ra du bi lo i teških
pe ri o da, i u naj te žim vre me ni ma,
ko ja su za na ma, za hva lju ju ći kva li tetnim
lju di ma sa ko ji ma je „Pe ru ći ca“ raspo
la ga la i sa da ras po la že, uspje li smo da
ovla da mo zna nji ma ko ja su u naj ve ćoj
mje ri bi la pri vi le gi ja dru gih, pa smo i u
naj te žim uslo vi ma za rad elek tra ne ipak
uspje li da odr ži mo teh nič ku is prav nost
i po gon sku sprem nost po stro je nja, koja
je obez bje đi va la vi so ke (pa čak i rekord
ne) pro iz vod ne re zul ta te. Ta kva
ospo so blje nost ka dra HE „Pe ru ći ca“ da
iz vr ša va naj kom pli ko va ni je teh nič ke i
teh no lo ške za hva te u esplo a ta ci ji i održa
va nju, je dan je od naj ve ćih uspje ha i
do stig nu ća ove elek tra ne u nje nom posto
ja nju, ka zao je Šun dić.
Da kom po nen ta raz vo ja, o ko joj
Novembar 2010 List Elektroprivreda 13

Proslava jubileja
se in ten ziv no raz mi šlja lo, i po red svih
ne da ća ma te ri jal ne pri ro de, ni je bi la
za ne ma re na, go vo ri po da tak da su još
u dru goj po lo vi ni de ve de se tih go di na
pro šlog vi je ka za po če ti ra do vi na re ali
za ci ji I fa ze Pro jek ta re kon struk ci je i
mo der ni za ci je, ko ji su na sta vlje ni 2001.
go di ne. Ra do vi ob u hva će ni ugo vo rom
ko ji je sklo pljen sa slo ve nač kom fi rmom
„Ru dis“ za re kon struk ci ju i moder
ni za ci ju hi dro ma šin ske opre me če tiri
agre ga ta sna ge od po 40 MW i dva
kuć na agre ga ta od po 1 MW, kao i sa
fi r mom Vo ith Si e mens za re kon strukci
ju i mo der ni za ci ju elek tro opre me
na ve de nih agre ga ta, ali i im ple men ta ciju
pro ce snog i teh nič kog si ste ma upravlja
nja elek tra ne, uglav nom su za vr še ni,
osim im ple men ta ci je TSU, ko ja još ni je
okon ča na.
Re kon struk ci ja i sa na ci ja gra đe vinskih
ra do va ob u hva će na ugo vo rom iz
2008. go di ne sa slo ve nač kim „Pri morjem“
u za vr šnoj su fa zi, a pa ra lel no sa
ovim ak tiv no sti ma, iz vr še na je re konstruk
ci ja i mo der ni za ci ja ili za mje na
vi še vi tal nih po go na „Pe ru ći ce“, pa se,
ka ko je ka zao Šun dić, mo že re ći da je
ova HE po stro je nje ko je u naj ve ćoj
mje ri mo že da od go vo ri svim za htjevi
ma sa vre me nog elek tro e ner get skog
objek ta ovog ti pa.
Učesnici proslave na Glavi Zete
14 List Elektroprivreda Novembar 2010
Za re a li za ci ju svih ovih ak tiv no sti
ulo že no je pre ko 25 mi li o na €.
NAJAVLJENI NOVI PROJEKTI
Me đu tim, u si ste mu HE „Pe ru ći ca“ u
to ku je ili se pla ni ra re a li za ci ja još neko
li ko ve ćih pro je ka ta.
U tom smi slu, po red sa na ci je in-
jek ci o nih za vje sa aku mu la ci ja Kru pac
i Sla no, te uvo đe nja teh no lo ških voda
Že lje za re Nik šić u do vod ni si stem
elek tra ne i nji ho vo ko ri šće nje za pro izvod
nju elek trič ne ener gi je, kao i pre vođe
nja vi ška vo da ri je ke Ze te u aku mula
ci ju Kru pac i nje go vo po ve zi va nje sa
Sla nim, va žno je is ta ći ugrad nju agrega
ta broj 8 i re a li za ci ju II fa ze Pro grama
re kon struk ci je i mo der ni za ci je HE
„Pe ru ći ca“.
Pre ma pre li mi nar nim pro cje na ma,
re a li za ci ja na ve de nih pro je ka ta ko šta će
pre ko 60 mi li o na €.
Ma da su za jed nič ki efek ti svih pome
nu tih ak tiv no sti, ka ko onih za vr šenih,
ta ko i onih ko je se pla ni ra ju, ipak
vi še stru ki, naj va žni je u to me, po Šundi
će voj ocje ni, sva ka ko je obez bje đe nje
si gur no sti, uz isto vre me no po ve ća nje
sprem no sti i po u zda no sti ra da elek trane,
kao i omo gu ća va nje no vog eks ploa
ta ci o nog vi je ka i stva ra nje mo guć no sti
za pru ža nje si stem skih uslu ga, za tim
po ve ća nje pro pu sne mo ći do vod nih orga
na, sma nje nje gu bit ka vo de u nji ma
i op ti mal ni je ko ri šće nje vo da Nik šićkog
po lja, ali i mo guć nost uklju či va nja
elek tra ne u TSU i po ve ća nje pro iz vodnje
elek trič ne ener gi je za naj ma nje 15
od sto u od no su na sa da šnju pro iz vodnju.
- Svo jim zlat nim ni zom pro iz vo dih
do stig nu ća HE „Pe ru ći ca“ se svr sta va
na jed no od vo de ćih mje sta me đu privred
nim su bjek ti ma Cr ne Go re, a u
to ku iz grad nje je pred sta vlja la lo ko moti
vu pri vred nog raz vo ja i ujed no bi la i
osta la te melj i si gu ran oslo nac cr no gorskog
elek tro e ner get skog si ste ma, re kao
je Šun dić ko ji je za tim in for mi sao o zavid
nim pro iz vod nim re zul ta ti ma ostvare
nim u pro te klih 50 go di na.
Za hva lju ju ći spo ju pri rod nog am bijen
ta u ko jem su smje šte na po stro je nja
ovog si ste ma, ali i iz u zet nim za la ga njima
i na po ri ma svih za po sle nih ko ji su
svoj rad ni vi jek utka li u njen rad, HE
„Pe ru ći ca“ je, od pu šta nja u po gon do
kra ja 2009. go di ne, pro iz ve la pre ko 42
mi li jar de i 70 mi li o na kWh elek trične
ener gi je ili pro sječ no 841,5 mi li ona
kWh go di šnje. Na ža lost, mno gi od
onih ko ji su za slu žni za ova kve pro izvod
ne re zul ta te vi še ni je su me đe ži vima,
pa je ovo pri li ka da im oda mo prizna
nje i za hval nost.
PREMAŠEN GODIŠNJI PLAN
Od po čet ka ove go di ne do re dov nog
go di šnjeg re mon ta, ko ji je već okon čan,
pro iz ve de no je do dat nih 987.606.632
kWh elek trič ne ener gi je, što pred sta vlja
3,2 od sto vi še od go di šnjeg pla na. Ovo
je da le ko naj ve ća do re mont na pro izvod
nja HE „Pe ru ći ca“ u nje noj isto riji,
a po stig nu ta je, na gla sio je Šun dić,
za hva lju ju ći ne sa mo pra vil no ras po ređe
noj hi dro lo gi ji, već pre vas hod no izu
zet noj po gon skoj sprem no sti, za ko ju
su is klju či vo za slu žni za po sle ni u njoj,
ko ji su svo jim ra dom i zna njem dopri
ni je li da po u zda nost agre ga ta bu de
sto po stot na, ili vr lo bli zu te gra ni ce. U
ovo go di šnjem pro iz vod nom re zul ta tu u
zna čaj noj mje ri po če li su da se va lo ri zuju
efek ti pro je ka ta ko ji su re a li zo va ni u
pro te klih ne ko li ko go di na, a o ko ji ma
je pret hod no bi lo ri je či.

U sa sta vu HE „Pe ru ći ca“ na la zi se i
se dam ma lih HE sa 11 agre ga ta ukup ne
sna ge od ne što pre ko 9 MW, ko je svo-
jom go di šnjom pro iz vod njom od oko
20 mi li o na kWh pred sta vlja ju dra gocje
ne iz vo re u vre me nu sve ve će po tra-
DRA GO CJE NO IS KU STVO RAD NI KA VE TE RA NA
M
e đu broj nim uče sni ci ma sve ča no sti na Gla vi Ze te sre li smo i tro ji cu rad ni ka
ve te ra na - Bran ka Pe ri ši ća, Mi la di na Žu ni ća i Mi lo ra da Jo va no vi ća, ko ji su
či tav, ili sko ro či tav rad ni vi jek pro ve li u EPCG. Kao pred stav ni ci jed ne od pr vih gene
ra ci ja ko ja se na kon Dru gog svjet skog ra ta ško lo va la za elek tro pri vred nu dje latnost,
svo je ka ri je re su za po če li baš u pe ri o du iz grad nje on da šnjeg ju go slo ven skog
elek tro pri vred nog gi gan ta – HE „Pe ru ći ca“. Iako do bra no za šli u go di ne, nji ho vo
sje ća nje na to do ba još uvi jek je svje že i tim dra go cje ni je.
Branko Perišić, Milorad Jovanović i Miladin Žunić
Naj sta ri ji me đu nji ma Bran ko Pe ri šić bio je, na sve ča no sti na Gla vi Ze te, je di ni
ži vi pred stav nik iz vo đa ča ra do va na iz grad nji na še pr ve ve li ke hi dro e lek tra ne
Kao mla di elek tro mon ter za gre bač ke fi r me „Ra de Kon čar“ ko ja je uče stvo va la u
iz grad nji „Pe ru ći ce“, ovaj ro đe ni Dal ma ti nac iz Dr ni ša ob reo se 1956. go di ne u Cr noj
Go ri. Ma da ni je pla ni rao, on je, na na go vor dr Lju bi še La za ra i u do go vo ru sa An tom
Mar ko vi ćem, di rek to rom „R. Kon ča ra“, ali i zbog že nid be, ipak ostao u Cr noj Go ri, da
uče stvu je u iz grad nji i sta sa va nju nje nog elek tro e ner get skog si ste ma.
Na kon ugrad nje pe tog agre ga ta u HE „Pe ru ći ca“ 1960. go di ne, pre la zi u Ti tograd.
U TS 220/110/35 kV Ti to grad 1 u Za go ri ču, gdje će pro ve sti 3,5 de ce ni je, doče
kao je 1996. go di ne pen zi ju.
Sa pu no ža ra u raz go vo ru iz nio nam je mno go za ni mlji vih de ta lja iz svo je boga
te rad ne i ži vot ne bi o gra fi je, is pu nje ne ra dom i pre ga la štvom i ne ras ki di vo ve zanom
za po go ne i po stro je nja Elek tro pri vre de.
Mi la din Žu nić je kao mlad struč njak do šao 1953. go di ne u HE „Gla va Ze te“, i bio
nad zor ni or gan. Ubr zo je po sta vljen za di rek to ra, a spa ja njem „Gla va Ze te“ sa HE
„Slap Ze te“ osno va no je za jed nič ko pred u ze će, či ji je pr vi di rek tor bio upra vo on.
U HE „Pe ru ći ca“, u raz do blju 1960 – 1964, ra dio je kao nad zor ni or gan na mon ta ži
opre me, a od 1964. go di ne do pen zi o ni sa nja bio je u ED šef pro iz vod nje svih sedam
ma lih HE.
- Svi rad ni ci u „Gla vi Ze te“ i „Sla pu“ mo ra li su ići na prak su u HE „Ri je ka Cr no je vića“,
gdje su se ob u ča va li za rad u po go nu. Ta da je bi lo uobi ča je no da su se rad ni ci
uz mon ta žu opre me ospo so blja va li i osta ja li da ra de u HE, pri ča Žu nić.
Po za vr šet ku Sred nje po mor ske ško le (bro do stro jar ski smjer) u Ko to ru, ko ja je
tra ja la pet go di na, 1960. go di ne, iako to ni je pla ni rao, za po slio se Mi lo rad Jo va nović
u HE „Slap Ze te“, gdje će pro ve sti či tav svoj rad ni vi jek. U me đu vre me nu imao je
sve ga je dan „iz let“, ka da je, sve ga go di nu da na, bio di rek tor HE „Gla va Ze te“.
Ka da je do šao u „Slap“ u po stro je nju su bi la sa mo tri teh ni ča ra, a pri je pu šta nja
u po gon ove elek tra ne, dio nje nih rad ni ka se ob u ča vao u HE Ri je ka Mu šo vi ća“.
Proslava jubileja
žnje za elek trič nom ener gi jom. Dvi je
od MHE, Gla va Ze te i Slap Ze te, ubudu
će će ra di ti u sa sta vu no vog elek tro ener
get skog su bjek ta Ze ta Ener dži.
Pri je go di nu da na us po sta vljen je
part ner ski od nos iz me đu EPCG i reno
mi ra ne ita li jan ske fi r me A2A, što će,
po Šun di će vim ri je či ma, da ti no vi ve liki
za mah za po sti za nje još bo ljih pro izvod
nih re zul ta ta ove elek tra ne u na rednim
go di na ma.
Po ri je či ma nje nog di rek to ra, to kom
svih go di na svog po sto ja nja HE „Pe rući
ca“ je ima la iz u ze tan do pri nos za razvoj
kra ja u ko me se na la zi, ka ko op šti ne
Nik šić, ta ko i Cr ne Go re u cje li ni. Ona
je umno go me do pri no si la po ve ća nju život
nog stan dar da na ni vou sta ti sti ke, a
na ro či to ži vot nog stan dar da lju di iz kraja
u ko me se na la zi, gdje sko ro ni je bi lo
po ro di ce iz ko je ne ko ni je bio an ga žo van
u to ku nje ne iz grad nje, a za tim i u toku
nje nog ra da, i na taj na čin uži vo sve
po god no sti ko je su iz to ga pro iz i la zi le.
Da nas ova HE bro ji 276 rad ni ka.
Ne tre ba za ne ma ri ti ni njen edu kativ
ni zna čaj, jer je „Pe ru ći ca“ bi la ve li ka
ško la za svo je za po sle ne. Mno gi stručnja
ci i rad ni ci do la zi li su u nju, ra di li,
uči li i afi r mi sa li se.
Ne sa mo u go di ni ju bi le ja va žno je ista
ći i nje nu dru štve nu ulo gu, ko ja je svih
ovih go di na bi la ne mjer lji va. Ne ma broja
hu ma ni tar nim i dru gim dru štve nim
ak ci ja ma u ko ji ma je ova HE uče stvova
la, zbog če ga je bi la i osta la po pu lar na
i omi lje na u naj ši rim slo je vi ma na ro da.
Ti me je, po Šun di će vom mi šlje nju, u
naj ve ćoj mje ri oprav da la svo ju ulo gu u
raz vo ju cr no gor skog dru štva u cje li ni.
- Jed nom ri ječ ju, HE „Pe ru ći ca“ je
za sve svo je biv še i sa da šnje rad ni ke, za
sve uče sni ke u iz grad nji, is po ru či o ce
opre me i sve one ko ji su na bi lo ko ji
na čin bi li an ga žo va ni ili ra di li u njoj i
za nju, za Elek tro pri vre du, za Cr nu Goru,
za sve njih ona je bi la jed na ve li ka
re fe ren ca. Na na ma sa da šnjim, ali i budu
ćim za po sle ni ma, na svi ma oni ma od
či jeg ra da, bar u naj ma njoj mje ri, za vi si
rad HE „Pe ru ći ca“, da ni šta ne uči nimo
što bi i za ni jan su uti ca lo i do ve lo
u pi ta nje nje nu go di na ma i de ce ni ja ma
sti ca nu re pu ta ci ju, za klju čio je Šun dić.
I.Z.
Novembar 2010 List Elektroprivreda 15

Proslava jubileja
I U PLU ŽI NA MA ODR ŽA NA SVEČANOST PO VO DOM STO GO DI ŠNJI CE PO STO JA NJA
ELEK TRO E NER GE TI KE U CR NOJ GO RI
Zna ča jan do pri nos HE Pi va
U
iz u zet no li je poj at mos fe ri plu žin skog ho te la Pi va
odr ža na je jed na u ni zu sve ča no sti po vo dom prosla
ve zna čaj nog ju bi le ja, sto go di šnji ce po sto ja nja
elek tro e ner ge ti ke u Cr noj Go ri. Sve ča no sti je pri su stvo va lo
ru ko vod stvo EPCG na če lu sa pred sjed ni kom Od bo ra di rekto
ra Sr đa nom Ko va če vi ćem i iz vr šnim di rek to rom En ri kom
Prva ekipa za izgradnju HE Piva koja je počela sa radom 1965. godine
Ma ler bom, pred stav ni ci svih funk ci o nal nih cje li na Kom pani
je, broj ni biv ši i sa da šnji rad ni ci HE Pi va, pred stav ni ci lokal
ne upra ve i pri vred nih pred u ze ća op šti ne Plu ži ne, kao i
dru ge broj ne zva ni ce.
Pri sut ni ma se na po čet ku sve ča no sti obra tio iz vr šni di rektor
En ri ko Ma ler ba, ko ji je ka zao da mu je po seb na čast što
je pri su tan na pro sla vi u Plu ži na ma, u dru štvu sa ak tu el nim
rad ni ci ma i pen zi o ne ri ma EPCG,a po vo dom jed nog ve o ma
zna čaj nog ju bi le ja ka kav je sto go di šnji ca Kom pa ni je.
- Upo znat sam sa ra dom HE Pi va ov dje u Plu ži na ma, radom
ko ji tra je već 30 - 40 go di na. Si gu ran sam da je Elek tropri
vre da Cr ne Go re ima la ve o ma do bre od no se sa lo kal nim
vla sti ma i lo kal nim nad le žnim or ga ni ma u Plu ži na ma i da
je do pri ni je la raz vo ju ovog di je la Cr ne Go re. Ja vi dim ov dje
mno go lju di ko ji su pro ve li svoj rad ni vi jek u EPCG, ali sam
si gu ran i že lim da vam ka žem da Elek tro pri vre da Cr ne Go re
ne ma sa mo re le vant nu pro šlost i isto ri ju, da je to kom pa ni ja
16 List Elektroprivreda Novembar 2010
sa 100 go di na is ku stva i isto to li ko tra di ci je, već sam ubi jeđen
da će bu duć nost Kom pa ni je bi ti još bo lja - is ta kao je
Ma ler ba.
- Naš cilj je da po bolj ša mo efi ka snost i uspje šnost Elektro
pri vre de Cr ne Go re, jer kao EPCG že li mo da pred sta vimo
ne sa mo je dan va žan dio i kom po nen tu te pri če o Cr noj
Go ri, već že li mo da ima mo va žnu
ulo gu na ovim pro sto ri ma u sa dašnjo
sti, kao i bu duć no sti. Kao što
zna te, Elek tro pri vre da Cr ne Go re
je i pro šle go di ne na pra vi la je dan
ka pi tal ni ko rak do biv ši part ne ra,
kom pa ni ju A2A i za sa da kompa
ni ja A2A ra di na ute me lje nju i
una pre đe nju po zi ci je Elek tro privre
de Cr ne Go re. To je do bra prili
ka da da mo mo guć nost EPCG
da po ja ča i da bu de efi ka sni ja kako
u sa da šnjo sti, ta ko i u bu dućno
sti – do dao je iz vr šni di rek tor
EPCG.
On je is ko ri stio ovu pri li ku
da pri sut nim zva ni ca ma i no vi nari
ma pred sta vi lju de iza bra ne od
stra ne ita li jan skog me nadžmen ta
upo sle ne u EPCG. Pri sut ni ma se
po tom obra tio Ma si mo Sa la fi -
nan sij ski di rek tor Kom pa ni je.
- Imao sam pri li ku da bo ravim
u Plu ži na ma ne ko li ko pu ta
i bo ra ve ći ov dje ot krio sam je dan
za i sta di van dio dr ža ve Cr ne Go re
i ve o ma in te re sant nu elek tra nu, na rav no i upo znao broj ne
lju de i ko le ge. Gle dao sam do ku me tar ni fi lm po sve ćen isto rija
tu EPCG i po sma trao sam lju de ko ji su pri je vi še de ce ni ja
go di na ra di li na iz grad nji i ove hi dro e lek tra ne. Za i sta mi slim
da su sreć ni, jer su osta vi li za so bom ve o ma bo ga to na sleđe
ov dje. Da kle ima mo na sle đe ko je mo ra mo ču va ti, pa zi ti
i vo lje ti. Elek tro pri vre da Cr ne Go re, je sa op štin skom za jedni
com Plu ži ne, ima la broj na ner je še na pi ta nja. Na dam se da
će i u bli skoj bu duć no sti do ći do obo stra no pri hva tlji vog dogo
vo ra - ka zao je Ma si mo Sa la.
Pri sut ne je po zdra vio i Pa o lo Kar ko ne iz re so ra za ljud ske
re sur se EPCG.
- Ja sam se tek ne dav no pri klju čio Kom pa ni ji, ta ko da ja
sa da po ku ša vam da shva tim re al nost u ci je loj EPCG, na ravno
i pri li ka u ko ji ma ću da ra dim. Imao sam da nas sa sta nak
sa upra vom HE Pi va, ko ji je bio ve o ma uspje šan i na dam se
da ću opet ima ti pri li ku da se po sje tim ovo mje sto i po raz go-

va ram sa va ma vi še o ak tu el nim te ma ma ve za nim za rad ove
hi dro e lek tra ne – re kao je Kar ko ne.
Di rek tor HE Pi va Dra gan Či zmo vić je u svom obra ća nju
ka zao da mu je ve li ka čast i za do volj stvo da u ime ko lek ti va
HE „Pi va“ i u svo je lič no ime po zdra vi pri sut ne na sve ča no sti
po vo dom vi je ka po sto ja nja Elek tro pri vre de Cr ne Go re.
- Kao di rek tor HE „Pi va“, ipak, osje ćam po seb nu oba vezu
da po zdra vim pen zi o ni sa ne rad ni ke, kao i svo je pret hodni
ke ko ji su naj bo lje go di ne svog ži vo ta ugra di li u te me lje i
raz voj ove Hi dro e lek tra ne ra de ći od go vor no i sa mo pre gorno.
Do zvo li će te da, uz iz u ze tan pi je tet, odam i pu no pošto
va nje oni ma ko ji, na ža lost, vi še ni je su sa na ma - re kao je
Či zmo vić.
On se po tom ukrat ko, osvr nuo na zna čaj i ulo gu HE
„Pi va“ u elek tro e ner get skom si ste mu Cr ne Go re, kao energet
skog objek ta re spek ta bil nih ka rak te ri sti ka, tra di ci o nal no
po u zda nog i sta bil nog pro iz vo đa ča elek trič ne ener gi je. HE
Pi va po du go roč nom po slov no-teh nič kom ugo vo ru ra di kao
vr šna hi dro e lek tra na u okvi ru Elek tro pri vre de Sr bi je, a Crnoj
Go ri obez bje đu je vi še od mi li jar du ki lo vat sa ti elek trič ne
ener gi je go di šnje, što je tre ći na pro iz ve de ne ener gi je u na šoj
ze mlji, od no sno vi še od če tvr ti ne po tre ba cr no gor skih gra đana
i pri vre de.
- Hi dro e lek tra na „Pi va“, iz gra đe na u uskom ka njo nu istoi
me ne ri je ke, zva nič no je pu šte na u rad 13. ju la 1976. godi
ne. Pred sta vlja istin ski tri jumf struč no sti, zna nja, kva li te ta
i mo ra la lju di i kom pa ni ja ko ji su je pro jek to va li i gra di li.
Tri agre ga ta ukup ne sna ge 342 MW, do sa da su, uz iz u zet no
vi sok ste pen po gon ske sprem no sti, pro iz ve la vi še od 26 mi lijar
di KWh elek trič ne ener gi je što do volj no go vo ri o ka kvom
se ener get skom objek tu ra di. Sva ka ko, za pa že ni pro iz vod ni
re zul ta ti i vi so ka po gon ska sprem nost po stro je nja, ve li kim
di je lom, re zul tat su struč no sti i za la ga na za po sle nih ko ji su, i
po red te ških uslo va ra da u ka njo nu, po seb no u zim skim prili
ka ma, uvi jek uspi je va li da odr že pro ces pro iz vod nje re dovnim
- ka zao je da lje Či zmo vić.
- HE „Pi va“ kao naj zna čaj ni ji pri vred ni su bje kat u Plu žina
ma, uvi jek je da va la zna ča jan im puls raz vo ju piv skog kraja.
O to me svje do če i de se ti ne ki lo me ta ra as fal ti ra nih pu te va
i dru ga in fra struk tu ra u ata ru ove op šti ne, a po seb no mi je
dra go što će mo sa lo kal nom upra vom ubr zo pot pi sa ti Ugovor
o is pu nja va nju pre o sta lih oba ve za po osno vu iz grad nje
elek tra ne i re a li zo va ti ga u na red ne če ti ri go di ne – do dao je
Či zmo vić.
Či zmo vić je u na stav ku svog obra ća nja go vo rio o pro jek tu
re kon struk ci je i mo der ni za ci je hi dro e lek tra ne. Ovaj zna ča jan
pro je kat ušao je u svo ju dru gu fa zu pri je dvi je go di ne.
- Za te po tre be smo od nje mač ke KfW ban ke obez bije
di li 17 mi li o na eura kre dit nih i do na tor skih sred sta va,
a sve u ci lju po ve ća nja po gon ske sprem no sti i si gur no sti
ra da elek tra ne te po ve ća nja sna ge agre ga ta. Ta ko će mo i u
na red nom pe ri o du bi ti u mo guć no sti, da uz do bru hi drolo
gi ju, oba ra mo pro iz vod ne re kor de, upra vo kao i ove jubi
lar ne 2010. go di ne do kra ja ko je će mo, sa svim si gur no,
obo ri ti go di šnji pro iz vod ni re kord od mi li jar du i 44 mi lio
na KWh elek trič ne ener gi je, po sta vljen dav ne 1979.go di-
ne. Re kord nu mje seč nu pro iz vod nju od 183.695 mi li o na
KWh ostva ri li smo pro šlog ja nu a ra, što nam je omo gu ći lo
da već u pr voj po lo vi ni 2010. bu de mo na ni vou go di šnjeg
pla na od 762 mi li o na kWh elek trič ne ener gi je – za klju čio
je na kra ju Či zmo vić.
Ovom pri li kom u pro sto ri ja ma ho te la Pi va u Plu ži na ma
otvo re na je i iz lo žba isto rij skih do ku me na ta i fo to gra fi ja „100
go di na elek tri ke” po sve će na sto go di šnjem raz vo ju elek tro ener
ge ti ke na pro sto ri ma Cr ne Go re.
RAD NI CI O PRO SLA VI U PLU ŽI NA MA:
Sve tla na Pje ščić:
- Ve li ki je ovo ju bi lej jed ne fi r me,
ko ja je uvi jek bi la po zna ta i pri zna ta,
a mi smo u HE Pi va da li zna ča jan dopri
nos ti me što smo pro iz ve li pre ko 26
mi li jar di ki lo vat sa ti elek trič ne ener gi je.
Na da mo se da će mo ove go di ne ostva riti
re kord nu go di šnju pro iz vod nju, a rekord
nu mje seč nu pro iz vod nju ostva ri li
smo već u ja nu a ru ove go di ne.
Sre to Or lan dić:
- Ra dio sam 35 go di na u Elek tro privre
di. Bio sam pr vi is tra ži vač od mar ta
1966. go di ne pa do 1978. go di ne, a posle
sam ra dio na dru gim objek ti ma.
Kao in že njer ove elek tra ne bio sam
član naj vi ših struč nih fo ru ma Ju go sla vije,
uče snik svih sim po zi ju ma i kon gre sa
ve za nih za mo ju stru ku. Osje ćam ve liku
za hval nost pre ma lju di ma ko ji su se
sje ti li me ne, ko ji me uva ža va ju i ko ji su me po zva li da da nas
bu dem ov dje na ovoj za i sta zna čaj noj pro sla vi.
Ja sam vo dio sve is tra žne i in jek tiv ne ra do ve na HE
Pi va od osni va nja do pu štva nja u po gon. Po sle to ga kao
in že njer Sek to ra za raz voj i raz voj ne in ve sti ci je vo dio sam
sve is tra žne ra do ve na is tra ži va nju HE na Mo ra či, Ko marni
ci i osta lim vo do to ci ma Cr ne Go re. Bio sam i stal ni član
struč nog sa vje ta, struč ni kon sul tant na iz grad nji TE Pljevlja,
to kom ci je log pe ri o da nje ne iz grad nje. Bio sam spored
ni in že njer, ali sam bio je di ni in že njer struč ni kon sultant
u HE Pi va.
Đo ko Ma lo vić:
- Vo zio sam auto bus 32 go di ne uz
ka njon Pi ve. Sta rim pu tem, po sni je gu i
le du. Sje ćam se 1976. go di ne, po če ta ka
ov dje u HE Pi va. Oti šao sam u pen zi ju
pri je dvi je go di ne da ni je sam imao ni
jed ne žr tve svo to vri je me. Pre vo zio sam
lju de, ko le ge, do bre mom ke, rad ni ke,
di rek to re, u suk ne nim ga ća ma i suk nenim
ča ra pa ma, ali sam bio za do vo ljan
što sam ži vot pro veo baš ov dje.
Proslava jubileja
Novembar 2010 List Elektroprivreda 17

Proslava jubileja
Ni ko la Ku ljić, dipl.građ.inž, šef
Slu žbe gra đe vin sko-ge o lo ških po slo va:
- Mi u Pi vi, a i svi rad ni ci za po sleni
u Elek tro pri vre di do bro smo svjesni
zna ča ja ovog ju bi le ja od ne procje
nji ve va žno sti, 100 go di na raz vo ja
ener ge ti ke u Cr noj Go ri. HE Pi va kao
je dan od osnov nih pro iz vod nih objeka
ta u sa sta vu Elek tro pri vre de, da va la
je i da je svoj ve li ki do pri nos pri vred nom i dru štve nom razvo
ju u Cr noj Go ri.
Ja bih že lio da se za hva lim svim pri sut ni ma go sti ma i
na šim rad ni ci ma i pen zi o ne ri ma na da na šnjem pri su stvu
i na is ka zi va nju po što va nja pre ma ovom ve li kom da tu mu
Cr ne Go re, ali i da jed no stav no uka žem na to da će i dana
šnji mla đi na ra šta ji kao i bu du ći uti ca ti i uči ni ti sve što
je u nji ho voj mo ći da da ju do pri nos da ljem raz vo ju energe
ti ke u Cr noj Go ri.
Ra do van Bo šnjak:
- Ra dio sam u Elek tro pri vre di od
1975 – 1985. Pi va je zna čaj na i va žna,
u si ste mu Elek tro pri vre de jed na od najzna
čaj ni jih elek tra na. Elek tra na ko ja je
oprav da la svo je po sto ja nje i po ka za la da
je za i sta tre ba lo gra di ti tu elek tra nu i da
je mo žda šte ta što ne ma još ta kvih HE.
Jer u to vri je me, pa mo žda i ra ni je i kasni
je, vje ro vat no se mo glo gra di ti lak še
ne go sad. To bi pu no zna či lo za Cr nu Go ru. Bi lo je sred sta va
i mo guć no sti da se to ura di.
A da nas ov dje evo vi di te is ku pi lo se sta ro dru štvo. Tre ba lo
bi mo žda i če šće da se sa sta je mo, da ob na vlja mo one sta re dogo
dov šti ne, sa sta ja li šta. Vjer uj te mi da mno ge lju de ni je sam
po znao iz tog pe ri o da i vre me na, jer sta ra se, pro la zi vri je me.
Dra gan Jo vo vić. šef Slu žbe elek tro po slo va:
- HE Pi va ima zna ča jan udio u
ener get skom smi slu jer je je dan od
ključ nih obje ka ta u Cr noj Go ri za
pro iz vod nju elek trič ne ener gi je. Radni
ci HE Pi va su do pri ni je li po gon skoj
sprem no sti elek tra ne i za do volj stvo
im je da nas što uče stvu ju u jed nom
ju bi le ju ka kav je pro sla va sto go di šnjice
elek tri ke u Cr noj Go ri.
Dra gu tin Kne že vić, pen zi o ner:
- Ra dio sam u elek tro ra di o ni ci HE
Pi va kao elek tri čar. Po čeo sam 1976,
kad je elek tra na po če la da ra di i či tav
rad ni vi jek pro veo u njoj. Kao in va lid
sam oti šao u pen zi ju pri je tri go di ne.
Moj do ži vljaj po vo dom ovog ju bi leja
je ja ko li jep. Tu sam od hra nio svo ju
po ro di cu, se be, svo ju dje cu iz veo na li-
18 List Elektroprivreda Novembar 2010
je pi put. Dra go mi je zbog da na šnjeg li je pog sku pa i šte ta je
što ova kvih su sre ta ne ma če šće.
Mir ko Ba ja gić:
- Li je po je što je pro sla va i ov dje orga
ni zo va na i tre ba je or ga ni zo va ti svu da
gdje se raz vi ja la Elek tro pri vre da.
Do pri nos je raz vo ju elek tro e ner geti
ke, ako re al no go vo ri mo, dat pr vo na
Ce ti nju, pa on da iz grad njom Pe ru ći ce,
pa on da nor mal no Pi ve. Pi va je jed na
HE ko ju mo žeš po že lje ti u svi je tu. Ona
ula zi u krug naj ve ćih bra na u svi je tu. Piva
je i sa aku mu la ci jom tj. sa aku mu li ra nom ener gi jom u vrhu
me đu hi dro elek tra na ma, od no sno sa vr šnom ener gi jom.
Ona stva ra ogro man do ho dak, od ko ga či tav ovaj kraj, pa i
do bar dio Cr ne Go re ima ve li ku ko rist.
Mi lo rad Ka va ja:
- Do šao sam u Pi vu sa 34 go di ne.
Bio sam pr vo u nad zo ru, nad zor ni organ.
Kad je pu šte na elek tra na Pi va, prva
smje na ko ja je pu šte na bi la je mo ja
smje na, kad je bio po koj ni Dže mo Bije
dić. Ra dio sam 25 go di na kao vo đa
smje ne, šef smje ne i pet go di na u nadzo
ru, ukup no 40 go di na rad nog sta ža.
Vri je me je uči ni lo svo je, bo lest i go di ne.
Do šao sam na ovu pro sla vu da se još jed nom vi dim sa ovim
lju di ma. Pu no njih ni je sam po znao. Tu su no vi mla di lju di,
in že nje ri.
Ni je bi lo la ko vo di ti smje nu. Za mi sli te ta da, ja sam bio
naj sta ri ji po go di na ma, a i po po lo ža ju naj sta ri ji u smje ni, a
ra di te sa još če ti ti mla da čo vje ka, ne is ku sna, u elek tra ni ko ja
je bi la ta da po jam u Ju go sla vi ji, a tre ća u svi je tu po vi si ni u
to vri je me.
Ova pro sla va da nas je ver li čan stve na za me ne, jer sam se
vi dio sa to li ko po zna tih lju di. Mno gi ni je su ži vi, na ža lost.
Ta ko to ide, ne ko od la zi ne ko do la zi. Ali, mo ra se ići napri
jed, mo ra se pra vi ti još iz vo ra ener gi je. Mi slim da tre ba
to pa met no ra di ti. Ov dje su HE Pi vu ra di le ve li ke ju go sloven
ske ku će. Elek tro pro jekt Lju blja na gra đe vin sko-ar hi tekton
ski dio, be o grad ski Ener go pro jekt elek tro-ma šin ski dio,
Ra de Kon čar je mon ti rao ge ne ra to re, tran sfor ma to re, kuć nu
po tro šnju i in sta la ci ju. Sa mo je pre ko 80 km ka bla ura đe no
ov dje. Ve li ka va žnost ove elek tra ne je to što je ona vr šna. Ona
mo že od nu le do mak si mal ne sna ge ge ne ra to ra da do đe za tri
i po mi nu ta, da kle da uđe u po gon, na rav no u za vi sno sti od
ob u če no sti smje ne. Ona je vi so ko a u to ma ti zo va na elek tra na
ko ja kad uđe u po gon dis pe čer Be o gra da, u sta nju je da elektron
skim pu tem, di že sna gu elek tra ne do mak si mu ma i da
ski da sna gu ge ne ra to ra u za vi sno sti od po tre ba kon zu ma do
do zvo lje nog mi ni mu ma. Po zva li su me kao biv šeg rad ni ka i
kad je bi la pro sla va 30 go di na HE Pi va, i hva la im ve li ka što
su me po zva li i ovog pu ta.
M.Vuković

J
ed na u ni zu sve ča no sti po vo dom
pro sla ve ve li kog ju bi le ja, sto go dišnji
ce po sto ja nja elek tro e ner ge ti ke
u Cr noj Go ri, odr ža na je u Nik ši ću. Sveča
no sti u mo te lu na Krup cu, na aku mu laci
o nom je ze ru na še naj sta ri je HE „Pe ru ćica“,
ko je osim što slu ži za pro iz vod nju el.
ener gi je, ko ri sti Nik ši ća ni ma kao ljet nja
pla ža, zbog če ga ga zo vu i nik šić ko mo re,
pri su stvo vao je kom ple tan me nadž ment
EPCG na če lu sa pred sjed ni kom Od bo ra
di rek to ra Sr đa nom Ko va če vi ćem i iz vršnim
di rek to rom En ri kom Ma ler bom.
Po red broj nih ugled nih zva ni ca i rad ni ka
za po sle nih u na šoj kom pa ni ji sve ča no sti
su pri su stvo va li i ita li jan ski am ba sa dor u
Cr noj Go ri Ser đo Bar ban ti, gra do na čelnik
Nik ši ća Ne boj ša Ra do ji čić, ne ka dašnji
ru ko vo di o ci i biv ši rad ni ci EPCG.
Pri sut ne je na po čet ku sku pa po zdravio
pred sjed nik Od bo ra di rek to ra Sr đan
Ko va če vić ko ji je na gla sio zna čaj ovog veli
kog ju bi le ja:
- Go spo di ne am ba sa do re Re pu bli ke
Ita li je u Cr noj Go ri, gra do na čel ni če Opšti
ne Nik šić, da me i go spo do, ve li ko mi
je za do volj stvo da vas po zdra vim u ime
Elek tro pri vre de i u svo je lič no ime i da
vam za hva lim što ste iz dvo ji li to li ko vreme
na da da nas ov dje bu de te sa na ma i
uve li ča te sve ča nost. Svi ma Vam je po znat
raz log ovog na šeg da na šnjeg oku plja nja.
To je pro sla va sto go di šnji ce Elek tro privre
de. Ova sve ča nost u Nik ši ću, sa mo
je jed na u ni zu, jer nam je na mje ra da
pro sla va ma u po je di nim dje lo vi ma Cr ne
Go re, ali oni ma ko ji su ne što va žni ji za
Elek tro pri vre du, a svi su va žni, po ka že mo
ko li ko je ovaj ju bi lej ve li ki.
Ko va če vić je u na stav ku re kao da je sigu
ran da se Elek tro pri vre da tre nut no zai
sta na la zi na do brom pu tu i iz ra zio na du
da će ta ko bi ti i u bu duć no sti.
- Mi slim da za jed no sa part ne rom
iz Ita li je, ko ji je do sa da po ka zao ve li ku
ozbilj nost, mo že mo da gra di mo uspje šniju
i bo lju Kom pa ni ju.
Sve nam se ne ka ko po klo pi lo, ta ko da
će mo ovu go di nu si gur no za vr ši ti re kordnom
pro iz vod njom, ali, ka ko stva ri sa da
sto je, i sa naj bo ljim re zul ta tom u po sljednjih
dva de se tak go di na. Ova sto go di šnjica
bi la je sva ka ko ja ko sreć na za Elek torpri
vre du – za klju čio je Ko va če vić.
Za tim se pri sut ni ma obra tio iz vr šni
di rek tor En ri ko Ma ler ba, ko ji je iz ra zio
Proslava jubileja
SA SVEČANOSTI U NIK ŠI ĆU - SJE DI ŠTU KOM PA NI JE
Naj bo lji re zul ta ti
u go di ni ju bi le ja
za hval nost am ba sa do ru Ita li je u Cr noj
Go ri Ser đu Bar ban ti ju, gra do na čel ni ku
Nik ši ća i svim pri sut ni ma što su se odazva
li po zi vu i do šli na pro sla vu sto go dišnji
ce po sto ja nja Elek tro pri vre de.
- Po no sam sam što sam u EPCG prisu
tan i što sam po sta vljen na če lo ope rativ
nog di je la ak tiv no sti ove zna čaj ne kompa
ni je. Sma tram da 100 go di na tra di ci je,
po sto ja nja i ak tiv no sti pred sta vlja za i sta
je dan ja ko dug pe riod, pe riod ko ji zna či
sva ka ko is ku stvo u po slo va nju. Sma tram
da sa mo je dan ma li broj kom pa ni ja, ne
sa mo u Cr noj Go ri ne go i u Evro pi, mo že
ima ti ta ko du gu tra di ci ju po sto ja nja. Period
od 100 go di na ra da u stva ri zna či rad
i ula ga nje zna nja če ti ri raz li či te ge ne ra cije.
To je, na ro či to u na šem po slu, u proiz
vod nji, di stri bu ci ji i snab di je va nju elektič
nom ener gi jom, ja ko bit no. Sma tram
da je pro šli, sa da šnji i bu du ći uspjeh, u
stva ri uspjeh svih tih lju di i ge ne ra ci ja zajed
no – do dao je Ma ler ba.
- Kul tu ra na ših lju di mo ra bi ti po ve zana
sa tra di ci jom. Po či nju ći sa tra di ci jom
mo ra mo bi ti u mo guć no sti da se su o či mo
sa bu duć no šću. Svje stan sam da tre nutna
si tu a ci ja, sa da šnjost, kao i bu duć nost
Novembar 2010 List Elektroprivreda 19

Proslava jubileja
ne će bi ti jed no stav ni. Cr na Go ra se iz
ko ri je na i ja ko br zo mi je nja. Ja sna je odlu
ka da se pri dru ži Evrop skoj za jed ni ci i
bu duć nost će bi ti ka rak te ri stič na po uvo-
đe nju no vih pra vi la. Sma tram da je Elektro
pri vre da Cr ne Go re već sprem na da se
su o či sa ovim no vim iza zo vi ma, ka ko bi
bi la uspje šna, ne sa mo u pro šlo sti, već i u
sa da šnjem vre me nu i u bu duć no sti – zaklju
čio je iz vr šni di rek tor EPCG.
Am ba sa dor Ita li je Ser đo Bar ban ti ista
kao je u po zdrav noj ri je či da je 2010.
go di na go di na u ko joj se sla ve tri ju bi leja.
Pr vi, po nje mu, je ju bi lej sto go di šnji ca
po sto ja nja Kra lje vi ne Cr ne Go re, dru gi je
sto ti nu go di na po sto ja nja elek tro pri vrede,
a tre ći je go di šnji ca tzv. „bra ka“ iz među
A2A i EPCG.
- Sma tram i či ni mi se da ovaj brak funkci
o ni še, da već da je plo do ve i si gu ran sam da
će se plo do vi vi dje ti ne sa mo u EPCG, ne go
će do pri ni je ti raz vo ju Cr ne Go re i na ro du
ove ze mlje – is ta kao je Bar ban ti.
I po moć nik iz vr šnog di rek to ra Ran ko
Vo ji no vić je is ta kao da je ovo jed na u nizu
sve ča no sti, ko je se od vi ja ju po vo dom
ju bi le ja sto ti nu go di na od po stan ka Elektro
pri vre de Cr ne Go re.
- Po če li smo na Ce ti nju, na šoj pri jesto
ni ci, u gra du gdje je pri je tač no 100
20 List Elektroprivreda Novembar 2010
go di na po čeo sa ra dom pr vi di zel agre gat.
U 2010. go di ni obi lje ži li smo još je dan
zna ča jan ju bi lej, 50 go di na ra da HE Peru
ći ca, na sta vi li smo pro sla vu ju bi le ja u
ENERGIJA DANAS VEOMA BITNA
Am ba sa dor Ita li je u Cr noj
re ka: Sa mi ide mo br zo, a
Go ri Ser đo Bar ban ti na-
u dvo je ide mo da le ko. Ja
kon sve ča no sti na Krup cu
sam sa svim si gu ran da će
u po seb noj iz ja vi za naš
ovaj brak iz me đu EPCG i
list je re kao:
A2A od ve sti ja ko da le ko.
- Ja ko sam za do vo ljan
Do pri ni je će bo gat stvu
i sre ćan što mo gu da se
ove dr ža ve i nje noj eko-
obra tim svim rad ni ci ma
nom skoj bu duć no sti.
EPCG, od vr ha kom pa ni je
Pri vred na sa rad nja
do svih za po sle nih, kao i
A2A i Elek tro pri vre de će
svim fa mi li ja ma ko je ko-
uti ca ti i na dru ge ob liri
ste elek trič nu ener gi ju
ke sa rad nje dvi je dr ža ve.
Elek tor pri vre de Cr ne Go-
Pri mjer za to je bi la i iz lore,
jer ne smi je mo ni ka da
žba Ka ra va đa, nje go vog
za bo ra vi ti da iza sva ke
kom pa ni je sto je lju di i
Serđo Barbanti
„Nar ci sa“ ko ja je ima la
ve li ki od jek u Cr noj Go ri.
po ro di ce. EPCG pro iz vo-
Mi slim da je ovaj do ga đaj
di ener gi ju, a ener gi ja je u da na šnje „Nar ci sa“ bio u stva ri plod sna ge A2A
vri je me ja ko bit na, iako je ne vi di mo. i tru da ita li jan skih in sti tu ci ja i dr ža ve
Vi dje li smo da je Sek tor ener ge ti ke Ita li je da po ka žu pri ja telj stvo iz me đu
ve o ma va žan, mal te ne i stra te ški sek- dvi je dr ža ve.
tor za Cr nu Go ru, ve o ma zna ča jan za Sa rad nja A2A i Elek tro pri vre de, od-
pri vred ni rast Cr ne Go re. Ula zak A2A no sno Cr ne Go re i Ita li je ve za no za iz-
je sva ka ko pred nost Cr ne Go re da ide grad nju hi dro e lek tra na na Mo ra či bi će
pre ma Evro pi i omo gu ći će lak ši ula zak si gur no zna čaj na. Vi dje li smo da je po-
u Evrop sku Uni ju, a po sta će i ve o ma lo vi na kom pa ni ja, ko je su ušle u pret-
va žan fak tor u da ljem raz vo ju va še zekva li fi ka ci je, u su šti ni ita li jan ska, i to je
mlje. U svo jim ra ni jim obra ća nji ma, sva ka ko ve o ma ja san znak da je Ita li ja
go vo re ći o sa ve zu A2A i EPCG sam ja ko mno go za in te re so va na za kom ple-
upo tre blja vao me ta fo ru „bra ka“. O tan ener get ski sek tor u Cr noj Go ri, pa i
bra ko vi ma go vo ri i jed na po zna ta iz- za iz grad nju hi dro e lek tra na na Mo ra či.
HE „Pi va“ u Plu ži na ma i da nas ov dje u
Nik ši ću, gdje je i sje di šte Elek tro pri vre de
Cr ne Go re.
- Sva ka ko da bi se o raz vo ju Elek tro privre
de Cr ne Go re mo glo do sta go vo ri ti, nasta
vio je Vo ji no vić, na po mi nju ći da iz go di ne
u go di nu Kom pa ni ja po sti že sve bo lje ka ko
pro iz vod ne, ta ko i eko nom ske re zul ta te.
- Svi smo upo zna ti da je uspje šno zavr
šen pro ces do ka pi ta li za ci je u pro šloj
go di ni i da smo do bi li stra te škog part nera,
za i sta re no mi ra nu kom pa ni ju A2A iz
Ita li je. Sa nji ma za jed no neo spor no je da
će mo ostva ri ti sve na še pla no ve i da će ova
kom pa ni ja bi ti još bo lja u na red nom peri
o du. Na po mi njem da je pre ma li sti 100
naj bo ljih kom pa ni ja u ju go i stoč noj Evropi
Elek tro pri vre da Cr ne Go re tre nut no
po zi ci o ni ra na na še stom mje stu is pred
elek tor pri vre da Hr vat ske i Bu gar ske, ali
mi ni je smo za do volj ni ni sa tom po zi cijom
i vje ru jem da će mo u na red nom pe rio
du bi ti još bo lji – na gla sio je Vo ji no vić.
Pri sut ne je po zdra vio i gra do na čel nik
Nik ši ća Ne boj ša Ra do ji čić:
- Mi po če tak raz vo ja Elek tro pri vre-
de ve zu je mo za vri je me kra lja Ni ko le, za
di na sti ju Pe tro vić i kra lja Ni ko lu ko ji je
vi dio da bez elek tro pri vre de, od no sno u
elek tri fi ka ci je, ka ko Ce ti nja ta ko i osta lih
kra je va Cr ne Go re, ne ma raz vo ja jed ne
mo der ne dr ža ve. Ni je sam da nas ov dje samo
kao pred sjed nik Op šti ne, ne go i kao
biv ši rad nik Elek tro pri vre de. Si gu ran sam
da ova Kom pa ni ja ide do brim pu tem. Pogo
to vo mi je dra go da po sli je go di nu da na
„bra ka“ iz me đu EPCG i ita li jan ske A2A,
ka ko re če am ba sa dor, vi dim da je iza brana
pra va pri va ti za ci ja.
U ofi ci jel nom di je lu sve ča no sti pri sut-
RIJEČ RADNIKA:
Bran ka Mr vo še vić
Ja sam evo
već de se tak godi
na rad nik Elektro
pri vre de i pono
sna sam što
sam rad nik upravo
ove Kom pani
je. Ra du jem se
nje nom ju bi le ju i
sva kom nje nom
na pret ku. Čast je
ra di ti u ova ko ve li koj fi r mi, a i bo lje je nego
u bi lo ko joj dru goj.
Di mi tri je Bje li ca, je dan od naj sta ri jih
rad ni ka, sa pre ko 32 go di ne rad nog staža
u EPCG, iz ja vio
je da mu je dra go
i do pa da mu se
što su po vo dom
ovog zna čaj nog
ju bi le ja or ga nizo
va ne sve ča nosti
u vi še dje lo va
EPCG, pr ven stveno
zbog ve ćeg
bro ja rad ni ka, koji
će na ovaj na čin do ži vje ti pro sla vu ju bile
ja i još se vi še osje ti ti di je lom ko lek ti va
ko jem pri pa da ju.
ni ma su se obra ti li i fi nan sij ski di rek tor
EPCG Ma si mo Sa la i Pa o lo Kar ko ne,
di rek tor Di rek ci je za ljud ske re sur se i orga
ni za ci ju.
Ma si mo Sa la je ka zao da je po no san
na či nje ni cu što je ov dje u Ni ši ću na šao
do bre ko le ge, pri ja te lje i mje sto gdje mi sli
da mo že mo svi za jed no i ve o ma uspje šno
sa ra đi va ti, jer je sa rad nja, ka ko je re kao,
ključ ni fak tor za uspjeh.
- Pro jek ti, pro ce du re, no vac, sve to je ništa
bez sa rad nje me đu lju di ma – ka zao je on.
Pa o lo Kar ko ne je is ta kao da se za nepu
nih mje sec da na bo rav ka u EPCG osjeća
kao dio po ro di ce i iz ra zio na du da će se
od nos iz me đu za po sle nih od stra ne A2A i
rad ni ka EPCG una pri je di ti i bi ti još bo lji
u na red nom pe ri o du.
M.Vu ko vić

U PLJE VLJI MA PRO SLA VLJE NA STO GO DI ŠNJI CA EPCG I DAN TER MO E LEK TRA NE
Za po sle ni naj va žni ji re surs
S
ve ča nost po vo dom 21. ok to bra
da na TE Plje vlja i obi lje ža va nja
100 go di na EPCG odr ža na je u
sve ča noj sa li ter mo e lek tra ne. Sve ča no sti
su pri su stvo va li za po sle ni u ovom elektro
e ner get skom objek tu, broj ne zva ni ce
iz jav nog ži vo ta Plje va lja, pred stav ni ci
lo kal ne upra ve i me nadž ment na še kompa
ni je.
Je di na ter mo e lek tra na u Cr noj Go ri
pri klju če na je na elek tro mre žu 21. ok tobra
1982. go di ne. Od ta da je pro iz ve la i
cr no gor skom elek tro e ner get skom si ste mu
is po ru či la oko 25 mi li jar di ki lo vat ča so va
elek trič ne ener gi je, za šta je utro še no 33,5
mi li o na to na uglja.
- Plje vlja su ve o ma va žna za EPCG.
Ne sa mo zbog TE već i zbog dru gih aktiv
no sti ko je se od vi ja ju ov dje. To kom
pret hod ne go di ne ulo ži li smo do sta nov ca
ka ko bi uči ni li TE efi ka sni jom i eko lo ški
po dob ni jom. Ta in ve sti ci ja uka zu je da mi
ne že li mo sa mo da odr ži mo ova kvo stanje,
već i da ga po bolj ša mo. Plje vlja su za
EPCG stra te ško mje sto i ra ču nam na va še
na po re ka ko bi smo uspje li u na mje ra ma
re kao je En ri ko Ma ler ba iz vr šni di rek tor
EPCG obra ća ju ći se pri sut ni ma na po četku
sve ča no sti.
- Da nas u Plje vlji ma za vr ša va mo sa nizom
pro sla va ko je smo po če li na Ce ti nju,
pro sla va ma ko je se ti ču pro sla ve ju bi le ja
100 go di na Elek to pri vre de. Na kon Ce ti nja
sla vi li smo na Pe ru ći ci, u Pi vi, Nik ši ću –
ka zao je Ma ler ba po zdra vlja ju ći pri sut ne.
- Ov dje smo da pro sla vi mo 100 go dina
ra da Elek tro pri vre de a uspje li smo da
po stig ne mo ove re zul ta te pr ven stve no zahva
lju ju ći ra du na ših lju di i za po sle nih.
Uvje ra vam vas da upra vo lju di, od no sno
za po sle ni pred sta vlja ju naj ve ći ka pi tal
Elek tro pri vre de. Isto vre me no sma tram da
svi za jed no tre ba da bu de mo po no sni na
či nje ni cu da Elek tro prir ve da da nas, od nosno
ove go di ne sla vi 100 go di na svog ra da,
jer bi ti u mo guć no sti da se to kom pu nih
100 go di na ra di sa ve li kim uspje hom, kao
što je to slu čaj sa Elek tro pri vre dom zna či
du gu tra di ci ju i ve o ma sna žno is ku stvo –
re kao je da lje iz vr šni di rek tor EPCG.
On sma tra da je u ovom tre nut ku od
ve li kog za na ča ja ima ti ta ko bo ga to is kustvo
ko je pred sta vlja osnov ni pred u slov za
bu du ći us pje šan rad Kom pa ni je.
- Vje ru jem da smo svi upo zna ti sa tim
ko li ko se Elek tro pri vre da pro mi je ni la u
po sljed nje dvi je go di ne. In du strij ski partner
je ušao u Elek tor pri vre du i po sje du je
Ranko Vojinović
u ovom tre nut ku pre ko 40 od sto ak cij skog
udje la, ta ko da se u ak tu el nom tre nut ku
EPCG su o ča va sa jed nim no vim pe ri o dom
u nje nom bu du ćem raz vo ju. Sa dru ge strane
tr ži šte se ta ko đe mi je nja. Cr na Go ra je
sprem na da otvo ri svo je
tr ži šte i sva ka ko da će ta
slo bod na kon ku ren ci je
bi ti pr ven stve no u in te resu
po tro ša ča. Za Elek torpri
vre du to zna či po če tak
jed ne no ve fa ze po slo vanja
i mi će mo se tru di ti
i sva ka ko bi ti u mo gućno
sti da bu de mo li de ri
na jed nom ta kvom otvore
nom tr ži štu. Ta ko đe,
si gu ran sam da će mo se
sa ovim iza zo vom su o čiti
na od go va ra ju ći na čin,
jer po sje du je mo sva mogu
ća sred stva, kao i novac
ko jim smo fi nan si ra li
na še pro jek te, a ima mo
po mom mi šlje nju i pra ve
lju de ko ji bi po dr ža li ova kve pro mje ne koje
nas usko ro oče ku ju – na gla sio je En ri ko
Ma ler ba.
On je po tom do dao da je to kom prethod
ne go di ne ulo že no do sta nov ca ka ko bi
Ter mo e lek tra na u Plje vlji ma po sta la efi kasni
ja i eko lo ški po dob ni ja.
Po moć nik iz vr šnog di rek to ra Elektro
pri vre de Cr ne Go re Ran ko Vo ji no vić
pod sje tio je u svom obra ća nju pri sut nim
zva ni ca ma da je za tri kvar ta la ove go di ne
TE Plje vlja pro iz ve la pre ko 950 mi li o na
ki lo vat ča so va elek trič ne ener gi je. On je
do dao da je to sa mo za 100 mi li o na ki lovat
sa ti ma nje od pro sječ ne go di šnje proiz
vod nje u ovoj ter mo e lek tra ni.
- Ov dje smo da nas da obi lje ži mo na je dan
skro man na čin 28 go di na ra da Ter mo e lek trane
Plje vlja u go di ni u ko joj sla vi mo ozna čaj ne
ju bi le je, to je sva ka ko 100 go di na po sto ja nja
Elek tor pri vre de i 50 go di na ra da Pe ru ći ce.
Iz go di ne u go di nu ova ter mo e lek tra na
po sta je sve efi ka sni ji i do bar pro iz vod ni
obje kat, ta ko da mo gu da na ve dem da samo
u pr va tri kvar ta la ove go di ne je proiz
ve de no ne što iz nad 950 gi ga vat ča so va
ener gi je. Ako na pra vi mo pa ra le lu sa nekom
pro sječ nom pro iz vod njom pret hodnih
go di na to je sa mo 100 gi ga vat ča so va
ma nje ne go kom plet na go di šnja pro iz vodnja
u pret hod nim go di na ma. Za ovu go dinu
smo pred vi dje li mo žda i pre am bi ci o zan
plan, da do stig nmo i ci je lih 1400 gi ga va ta.
Ja sam sa svim si gu ran da će mo u to me i
us pje ti – is ta kao je Ran ko Vo ji no vić.
- Elek tro prir ve da Cr ne Go re ne sa mo
da ra di na po bolj ša nju efi ka sno sti svih naših
pro iz vod nih obje ka ta, ne go se ba vi i pi-
TE Pljevlja
Proslava jubileja
ta nji ma za šti te ži vot ne sre di ne, a naj bo lji
do kaz za to je i pro šlo go di šnja in ve sti ci ja
i ugrad nja no vog elek tro fi l ter skog po stro jenja
ov dje u TE Plje vlja. Sa mim tim i emisi
ja čvr stih če sti ca se do vo di u okvi re ko ji
su pro pri sa ni ka ko na šim, ta ko i evrop skim
stan dar di ma. Ta kva prak sa, od no sno i da lje
ak tiv no sti će bi ti u tom smje ru, jer Elek tropri
vre di Cr ne Go re ni je je di ni cilj da proiz
vo di ener gi ju, da stva ra pro fi t, ne go i da
to ra di u skla du sa svim za kon skim pro pi-
Novembar 2010 List Elektroprivreda 21

Proslava jubileja
si ma Cr ne Go re i u skla du sa stan dar di ma
Evrop ske Uni je – re kao je Vo ji no vić i is takao
ja ko do bru sa rad nju na ovom po lju sa
sta nov ni štvom op šti ne Plje vlja.
Zo ran Čo lo vić, se kre tar lo kal ne uprave
u op šti ni Plje vlja, ka zao je u svom
obra ća nju da mu je pri pa la ve li ka čast da
če sti ta ovaj zna ča jan ju bi lej, 100 go di na
po sto ja nja elek tro e ner ge ti ke u Cr noj Go ri,
za po sle ni ma i me nadž men tu Elek tro privre
de Cr ne Go re.
- Ne tre ba mno go pri ča ti o pret hod nim
re zul ta ti ma va še kom pa ni je. Sam ju bi lej
100 go di na po sto ja nja EPCG go vo ri sve.
Sa mo ću da po že lim da se uspje šno ostva re
sve da lje ak tiv no sti na raz vo ju Kom pa ni je,
kao i ka pi tal ne in ve sti ci je ko je sli je de u buduć
no sti –na gla sio je Čo lo vić.
Do bri lo Ga če vić, vr ši lac du žno sti di rekto
ra Ter mo e lek tra ne u Plje vlji ma, je pri sut ne
po zdra vio u ime za po sle nih u TE Plje vlja.
- Da na šnji su sret je je dan u ni zu su sre ta u
ve zi obi lje ža va nja sto go di šnji ce Elek tro privre
de, a isto vre me no je i dan na še fi r me. Jubi
le ji su pri li ka za osvr ta nje una zad, a na ravno
i još vi še pri li ka da se ka že šta nas to če ka
u bu duć no sti. TE PLje vlja, ako mo gu ta ko
da ka žem, je ušla u dru go po lu vri je me ne kog
svog ži vot nog vi je ka i mi smo, već u pro šloj
go di ni, na pra vi li ve li ke ko ra ke u smi slu re vita
li za ci je i mo der ni za ci je po stro je nja. Ti me
bi tre ba li da pro du ži mo vi jek ove TE za nared
nih 15 – 20 go di na. Pro iz vod ni re zul ta ti,
po u zda nost i sprem nost po go na po ka zu ju da
su sva ta sred stva ko ja smo ulo ži li pot pu no
oprav da na. Za šti ta ži vot ne sre di ne je sa stavni
dio i mi si je i vi zi je Elek tro pri vre de Cr ne
Go re. Pro šlo go di šnji pro je kat za mje ne elektro
fi l te ra ni je je di ni ko ji će mo na pra vi ti. U
na red nom pe to go di štu sli je de i dru gi pro jekti
ko ji se ti ču po sumpo ra va nja i de ni tri fi ka cije
dim nih ga so va, a na rav no i rje ša va nje svih
osta lih pi ta nja, ko ja su ve za na za eko lo šku
za šti tu: ot pad ne vo de, uop šte vo de i ze mljište
– ka zao je Ga če vić.
- Kad se su mi ra pro iz vod ni re zul tat
TE Plje vlja, ču li ste po da tak da smo ov dje
pro iz ve li oko 25 mi li jar di ki lo vat sa ti električ
ne ener gi je. Za tu pro iz vod nju utro še no
je oko 33,5 mi li o na to na uglja, što zna či
da za taj po slov ni uspjeh ni je smo za služni
sa mo mi, ne go i ko le ge iz Rud ni ka,
pa ih još jed nom ovom pri li kom sr dač no
po zdra vljam, jer smo, u prin ci pu, uvi jek
na za jed nič kom za dat ku. Da lje op ti malno
ko ri šće nje uglja u plje valj skom ba se nu
pod ra zu mi je va ak tu e li za ci ju pla no va proši
re nja ka pa ci te ta. To je pri ča o no voj proiz
vod noj je di ni ci, dru gom blo ku ili no vom
blo ku na Ma o ču. Sve te pla no ve, sva ta pita
nja i za dat ke će mo za jed nič ki rje ša va ti
sa ko le ga ma iz Rud ni ka, na rav no sa stručnja
ci ma i ko le ga ma iz A2A kao na šim sada
šnjim part ne rom – do dao je Ga če vić.
22 List Elektroprivreda Novembar 2010
Na kra ju, že lio bih da po no vim, tač ni je
na gla sim jed nu mi sao, ko ju je re kao g-din
Ma ler ba naš iz vr šni di rek tor na po čet ku
ove sve ča no sti.
- Iza sva kog po sla, iza sva kog uspje ha
sto je lju di. I lju di za i sta je su naj dra go cje niji
i osnov ni re surs sva ke or ga ni za ci je i radnog
ko lek ti va. Mi smo kao Ter mo e lek ta na
već pri lič no sta ri, da ne ka žem vre me šan
ko lek tiv. Kraj nje je vri je me, po mom mišlje
nju, da se pri pre ma mo i ustu pa mo mjesto
mla đim lju di ma ko ji će si gur no zna ti i
mo ći da po ne su te ret, ko ji mi sad no si mo,
i na rav no da do stig ne mo još bo lje re zul ta-
te – za klju čio je Do bri lo Ga če vić.
Na kra ju ofi ci jel nog di je la sve ča no sti
u sa li ter mo e lek tra ne Pa o lo Kar ko ne, direk
tor Di rek ci je za ljud ske re sur se i or gani
za ci ju u EPCG, pred sta vio se ko le ga ma
iz TE Plje vlja. On je u obra ća nju is ta kao
svo je pr vo, ali ka ko je na gla sio po zi tiv no
is ku stvo ste če no pri li kom bo rav ka u ovom
pro iz vod nom objek tu EPCG, i iz ra zio
na du da će u na red nim mje se ci ma imati
mak si mal nu sa rad nju sa za po sle ni ma u
Plje vlji ma u ra du na svim zna čaj nim pi tanji
ma za Kom pa ni ju.
M.Vu ko vić
CENTRALNA PROSLAVA U CNP-U 22. DECEMBRA
Nastupa orkestar
La Verdi
U
Velikoj sali Crnogorskog
Crnogor
narodnog pozorišta 22. decembra decemb a
održaće aće se centralna proslava
Godine 1999 orkestar je otvorio vlastitu nov vu
orkestarsku orkes ku dvoranu, Auditorium
di Milano. .
Auditorium se smatra jednim od nnajboljih
povodom značajnog jubileja, stotinu godina koncertnih oncertnih ddvorana na u Italiji za
akustične,
elektro-energetike u Crnoj Gori i isto toliko tehničke hničke i mmuzički atraktivne
efekte.
rada EPCG. U CNP-u će nastupati poznati Hor orkestra o kestra (Coro Sinfonico ddi
Milano
simfonijski orkestar iz Milana Đuzepe Verdi Verd Giuseppe Giu Verdi) je osnovan u jes jesen 1998 pod d
(Sinfonica di Milano Giuseppe Giusepp Verdi). muzičkim vođstvom om Romana GGandolfi
ja.
Svečanosti će prisustvovati preko p 150
On je sastavljen od sto pjevača, koji mogu
zaposlenih iz naše kompanije, brojne zvanice
iz kulturnog, javnog i političkog života
Crne Gore, kao i predstavnici diplomatskog
kora. Svečanost je organizovana u saradnji sa
UNICEF-om, Ministarstvom kulture, CNPom
i italijanskom ambasadom u Podgorici.
Simfonijski orkestar Đuzepe Verdi
(Sinfonica di Milano Giuseppe Verdi),
osnovao je 1993 godine Vladimir Delman.
Ocijenjen je u posljednjih nekoliko godina
kao jedan od vodećih italijanskih orkestara,
a u repertoaru orkestra zastupljeni su
Bah, najpoznatiji simfonijski stvaraoci iz
devetnaestog vijeka, kao i savremena muzika.
Orkestarski program svake godine uključuje
više od trideset simfonijskih koncerata klasične
muzike, često izvedenih u kombinaciji sa
savremenim kompozicijama, kao i brojne
serije koncerata, kao na primjer, „Crescendo u
Musica” posvećen djeci i tinejdžerima.
obavljati širok spektar djela, uključujući opere,
simfonijsku, kamernu i polifonu muziku, od
baroka do dvadesetog vijeka.
Orkestar je svirao sa brojnim svjetski
poznatim solistima, kao što su Martha
Argerich, Mstislav Rostropovic, Vadim Repin,
Hilary Hahn, Lynn Harrell, Viktoria Mullova,
Sarah Chang, Midori, Mario Brunello,
Radovan Vlatković, Gianluca Cascioli,
Domenico Nordio i drugi.
Osim bogate simfonijske sezone u svojoj
dvorani u Milanu, orkestar je često pozivan
da nastupa i u prestižnim dvoranama u
Italiji i inostranstvu. Nastupi su bili u više
evropskih gradova, uključujući Frankfurt, Beč
i Budimpeštu, a orkestar je napravio i turneje
u više gradova u Italiji, kao i u Vatikanu.
Orkestar je snimio i preko 25 CD-a, od kojih
je većina naišla na veliki uspjeh kod publike.
M.V.

MIR KO KI LI BAR DA, DI REK TOR FC PRO IZ VOD NJA
Naj bo lja pro iz vod na
go di na u isto ri ji
Ju bi lej EPCG FC Pro iz vodnja
obi lje ža va na naj bo lji
mo gu ći na čin – re kord nom
pro iz vod njom u 2010. g.
S
tva ra nje uslo va za mak si mal nu isko
ri šće nost po sto je ćih pro iz vod nih
ka pa ci te ta, a u ve zi sa tim i po stiza
nje vi so kog ste pe na po gon ske sprem no sti
po stro je nja, bi la je ka rak te ri sti ka mi nu log
pe ri o da u FC Pro iz vod nja ko ji je do nio izvan
red ne po slov ne re zul ta te. Mir ko Ki libar
da, di rek tor ove FC, u raz go vo ru ko ji
smo vo di li po čet kom no vem bra, sa op štio
nam je da su sve ak tiv no sti u ovoj FC u
pret hod nom pe ri o du pod re đe ne re če nim
ci lje vi ma, uklju ču ju ći neo p hod nu mo derni
za ci ju i re kon struk ci ju po stro je nja HE
„Pe ru ći ca“, HE „Pi va“ i TE „Plje vlja“.
RE KORD NA PRO IZ VOD NJA
Is ko ri stiv ši do mak si mu ma iz u zet no povolj
ne hi dro lo ške pri li ke, oba ra ju ći pri tom
i sop stve ne re kor de, HE „Pe ru ći ca“, HE
„Pi va“, za jed no sa TE „Plje vlja“, po sled njih
go di na ostva ri le su iz u zet ne pro iz vod ne rezul
ta te.
HE Pe ru ći ca je svoj mje seč ni re kord u
pro iz vod nji el. ener gi je po sti gla u de cembru
2008. go di ne, HE Pi va je naj ve ći proiz
vod ni re zul tat u svo joj isto ri ji do sti gla u
fe bru a ru 2009, dok je ja nu ar 2009. bio rekor
dan u pro iz vod nji ostva re noj na ni vou
sve tri elek tra ne za jed no. TE Plje vlja je u
mar tu 2009. bi la na pra gu re kor da, da bi se,
ko nač no, za vr ši lo sa re kord nom go di šnjom
pro iz vod njom ko ja je već ostva re na u 2010,
naj bo ljoj u isto ri ji EPCG.
Ova kvi pro iz vod ni re kor di ne bi bi li
mo gu ći bez zna čaj nih in ve sti ci o nih pro jeka
ta ko ji su re a li zo va ni u pret hod nom peri
o du, kao i bez kva li tet no ura đe nih ra do va
na re dov nim go di šnjim re mon ti ma po stroje
nja i opre me.
Mirko Kilibarda
EFEK TI RAZ VOJ NIH
PRO JEKA TA U HE PE RU ĆI CA
Po sli je po lu vje kov nog ra da HE „Pe ru ći ca“
je da nas elek tra na sa zna čaj nim obi mom rekon
stru i sa ne i mo der ni zo va ne opre me i postro
je nja ko ja, do brim di je lom, od go va ra ju
iza zo vi ma sa da šnjeg tre nut ka.
Pod sje ti mo – za vr še na je sa na ci ja i nadvi
še nje kom pen za ci o nog ba ze na, sa na ci ja
ka na la Ze ta I, sa na ci ja i nad vi še nje ka na la
Ze ta II, po di za nje ka pa ci te ta do vod nih orga
na sa sa da šnjih 68 na 81,5 m3/s, a sve
sa ci ljem sma nje nja gu bi ta ka i na taj na čin
obez bje đe nja ve će pro iz vod nje el. ener gi je,
kao i stva ra nja uslo va za ugrad nju osmog
agre ga ta. U ovom kon tek stu, u funk ci ji
spre ča va nja gu bi ta ka vo de, tre ba po sma trati
i glav nu ovo go di šnju ak tiv nost – sa na ciju
in jek ci o ne za vje se aku mu la ci ja Kru pac i
Sla no.
Ki li bar da na po mi nje da je kom pletno
re kon stru i sa na elek tro i hi dro ma šin ska
opre ma 4 od 7 agre ga ta (u pe ri o du od 2006
– 2008.), ukla pa nje po sto je ćeg si ste ma
upra vlja nja agre ga ta br. 5 (40 MVA) i postro
je nja sop stve ne po tro šnje u no vi si stem
upra vlja nja na ni vou elek tra ne. U pla nu je
FC Proizvodnja
re kon struk ci ja i mo der ni za ci ja pre o sta la dva
agre ga ta či me će se stvo ri ti uslo vi da na ša
naj sta ri ja ve li ka hi dro e lek tra na ra di pro jekto
va nom sna gom od 307 MW. Pri pre me za
ugrad nju osmog agre ga ta su za vr še ne, tender
ska pro ce du ra je go to va a, ka ko nas je
oba vi je stio naš sa go vor nik, ko mi si ja je svoj
pred log do sta vi la iz vr šnom di rek to ru.
U to ku su i ak tiv no sti ko je se tre nut no
ko or di ni ra ju iz Sek to ra za raz voj i in že njering,
a od no se se na stva ra nje uslo va za rea
li za ci ju du go iš če ki va nog pro jek ta - uvođe
nja ri je ke Ze te u Kru pac i po ve zi va nje
aku mu la ci ja Kru pac i Sla no.
Efek ti na ve de nih pro je ka ta bi će vi šestru
ki, nji ho vom re a li za ci jom će se obezbi
jediti ve ća po gon ska sprem nost i po uzda
nost u ra du po stro je nja, kao i do dat ne
ko li či ne vo de na ra čun sma nje nih gu bi ta ka,
a ti me i ve ća pro iz vod nja el. ener gi je u hE
„Pe ru ći ca“.
U TO KU DRU GA FA ZA
RE KON STRUK CI JE HE PI VA
U HE „Pi va“ gdje je već po če la da se rea
li zu je dru ga fa za Pro jek ta re kon struk ci je i
mo der ni za ci je, to kom pro šle go di ne obavlje
na su kom plek sna is pi ti va nja elek tro i
hi dro ma šin ske opre me, kao i gra đe vin skih
obje ka ta. Tre nut no se, od stra ne kon sulta
na ta, vr še ana li ze do bi je nih is pi ti va nja
i iz ra da stu di je ko ja tre ba da po ka že neop
ho dan obim re kon struk ci je, mo guć nost
po ve ća nja sna ge, kao i mo gu ću di na mi ku i
vri jed nost ra do va. Za vr še tak po sla na iz ra di
stu di je oče ku je se u pr vom kvar ta lu na redne
go di ne.
Pro je kat ko ji tre ba da se re a li zu je pa ralel
no sa pro jek tom re kon struk ci je je produ
blji va nje ko ri ta ri je ke Pi ve niz vod no od
bra ne i nje go vo do vo đe nje na pro jek to va nu
ko tu. Re a li za ci jom ovog pro gra ma obez bije
di će se do dat na go di šnja pro iz vod nja naše,
još uvi jek naj mla đe, hi dro e lek tra ne od,
oko, 20 GWh, dok je pro ci je nje na vri jednost
in ve sti ci ja 2,5 mi li o na €.
Novembar 2010 List Elektroprivreda 23

U TE PLJE VLJA TRI
VE LI KE IN VE STI CI JE
U TE Plje vlja, to kom 2007. i 2008. za vr še na
je re kon struk ci ja ko tlov skog po stro je nja koja
je za po če ta 2001. i ko ja je iz ve de na u cilju
pri la go đa va nja po stro je nja iz mi je nje nim
ka rak te ri sti ka ma po gon skog go ri va - uglja,
kao i obez bje đe nje ve će pro duk ci je pa re kao
uslo va za mo gu će po ve ća nje sna ge.
Go di na 2009. bi la je u je di noj cr nogor
skoj ter mo e lek tra ni po sve će na re a li za ci ji
tri krup na in ve sti ci o na pro jek ta. To su bi li:
za mje na elek tro fi l ter skog po stro je nja – najzna
čaj ni ji eko lo ški pro je kat u Cr noj Go ri rea
li zo va nih u po sled nje vri je me, vri je dan 10
mi li o na €, za tim za mje na si ste ma kon tro le
i upra vlja nja (10 mi li o na € vri jed no sti) ko ji
obez bje đu je ve ću po u zda nost i si gur nost u
U
go di ni obi lje ža va nja sto tog
ro đen da na EPCG i pod sjeća
nja na dav nu 1910. godi
nu ka da je po če la elek tri fi ka ci ja Cr ne
Go re pu šta njem u rad pr ve ter mo e lektra
ne na Ce ti nju, a za tim re dom termo
e lek tra na u Ba ru, Ko to ru, Her ceg
No vom, Pod go ri ci, Nik ši ću, Ri snu...,
pa hi dro e lek tra na ko je da nas na zi va mo
ma lim (Pod gor, Ri je ka Mu šo vi ća, Slap
Ze te, Ri je ka Cr no je vi ća, Gla va Ze te),
elek trič ne mre že ra znih na pon skih ni voa
sa da le ko vo di ma, tra fo sta ni ca ma i drugim
objek ti ma, a za tim u dru goj eta pi
pu nog raz vo ja EPCG ve li kih HE Pe rući
ca i Pi va i TE Plje vlja, pri ču o Di stribu
ci ji Cr ne Go re, kao va žnom seg men tu
Elek tro pri vre de ko ja je bi la i osta la nosi
lac pri vred nog i dru gog raz vo ja, njen
24 List Elektroprivreda Novembar 2010
ra du si ste ma, dok je mo der ni za ci jom tur bine
(in ve sti ci ja vri jed na 8 mi li o na €) sna ga
elek tra ne po ve ća na do 20 MW.
Pla no vi TE Plje vlja za na red ni pe riod
pod ra zu mi je va ju još ne ko li ko pro jeka ta.
To su, pri je sve ga, ra do vi na tur bin skom i
ko tlov skom po stro je nju ma njeg obi ma, sa
ci ljem pot pu nog za vr šet ka re kon struk cije
i mo der ni za ci je. Osim ovo ga, pla ni ra na
je re kon struk ci ja i sa na ci ja ras hlad nog tornja,
sa na ci ja cje vo vo da ras hlad ne vo de, kao
i pro je kat sa na ci je i re kul ti va ci je po sto je će
de po ni je pe pe la i šlja ke Ma lje vac, pro jek tova
nje i pre la zak na no vu de po ni ju za ko ju
je već od Rud ni ka uglja ku plje no ze mlji šte
na pu šte nog ko pa Šu ma ne 2.
Go vo re ći o ostva re nim pro iz vod nim
re zul ta ti ma u pret hod nom pe ri o du Ki li-
FC DI STRI BU CI JA – VI ŠE OD PO LA VI JE KA RA DA U INTERE SU PO TRO ŠA ČA
Di stri bu tiv noj dje lat no sti po treb na
sa vre me na teh nič ka rje še nja
Na kon de ce ni ja raz vo ja i iz grad nje, a za tim pre ki da konti
nu i te ta u raz vo ju, ka da je iz gu blje no ne ko li ko in ve stici
o nih ci klu sa, u pro šloj i ne ko li ko po sljed njih go di na u
Di stri bu ci ju in ve sti ra na znat na ma te ri jal na sred stva.
Plan in ve sti ci ja za na red ni pe riod ob u hva ta pro jek te koji
će obez bi je di ti za do vo lje nje pred vi đe nog ra sta po trošnje
i teh no lo ško una pre đe nje mre že
di rek tor Mi ro slav Vuk če vić po čeo je uz
pod sje ća nje na isto ri jat iz grad nje da leko
vo da i tran sfor ma tor skih sta ni ca, ali i
sa mi šlju na slje de ći pe riod u ko me se
pla ni ra ju zna čaj ne in ve sti ci je.
Pre ma nje go vim ri je či ma, di stri bu cija
el. ener gi je u Cr noj Go ri vr ši se pre ko
4.573 tran sfor ma tor ske sta ni ce raz li čitih
na po na tran sfor ma ci je (110/10 kV,
35/10 kV i 10/0,4 kV) i raz li či tih sna ga
i pre ko go to vo 20 hi lja da km va zdu šnih
i ka blov skih vo do va raz li či tih na po na,
od 35 i 10 kV, do o,4 kV na ko ji se direkt
no ve zu je naj ve ći dio po tro ša ča.
DV 35 KV U PO GO NU
VI ŠE OD 50 GO DI NA
U pr voj fa zi elek tri fi ka ci je Cr ne Go re,
ko ja je tra ja la do po čet ka 60-tih go di-
bar da je po ru čio da sve ovo ne bi bi lo
mo gu će ostva ri ti bez pre da nog ra da veli
kog bro ja za po sle nih u FC Pro iz vod nja
ko ji su, di rekt no ili in di rekt no uče stvova
li u na ve de nim ak tiv no sti ma. On kori
sti pri li ku da im se, kao ne po sred ni ruko
vo di lac za hva li, ne po mi nju ći nji ho va
ime na zbog ri zi ka da ne kog ne iz o sta vi,
s ob zi rom da je bi lo pu no i ak tiv no sti i
uče sni ka.
„Si gu ran sam da će se oni pre po znati,
kao što bih že lio da se pre po zna ju i oni
dru gi ko ji svoj do pri nos da ljem, još uspješni
jem ra du FC Pro iz vod nja tre ba da pru že
ko ri ste ći po volj no sti ko je im da je ugo vor sa
stra te škim part ne rom A2A.“, rekao je na
kraju razgovora M. Kilibarda.
O.V.
Miroslav Vukčević
na pro šlog vi je ka, gra đe na je vi so kona
pon ska mre ža 35 kV ko ja je slu ži la
kao pre no sna mre ža za po ve zi va nje novo
i zgra đe nih pro iz vod nih po stro je nja
(HE Ri je ka Mu šo vi ća, Gor nja Ze ta,
Slap Ze te i Pod gor) s cen tri ma po trošnje.
U tom pe ri o du iz gra đe ni su DV
35 kV Ti to grad-Po na ri-Vir pa zar, Ti tograd-Gla
va Ze te-Nik šić, Plje vlja-Šu mani,
Bre zna-Ri je ka Mu šo vi ća, Ce ti nje-
Ko tor, Bu lja ri ca-Bi je le Po lja ne i td., i

to na če lič no-re šet ka stim stu bo vi ma, sa
pro vod ni ci ma od ba kra i Al/Č pre sje ka
35 mm2 i 50 mm2 od ko jih je ve ći na
i da nas u po go nu, iako su 50-to go dišnji
pe riod eks plo a ta ci je u ne po volj nim
po gon skim uslo vi ma, broj ne ha va ri je i
ne si ste mat sko odr ža va nje po sljed njih
de ce ni ja osta vi li na nji ma znat ne poslje
di ce, is ta kao je Vuk če vić do da ju ći da
iako su se ka blov ski vo do vi 35 kV poče
li ugra đi va ti pri je go to vo 40 go di na
u grad skim pod ruč ji ma (pr vo u Tiv tu,
a za tim u Pod go ri ci), ipak su da nas kablo
vi u 35 ki lo volt noj mre ži za stu plje ni
sa sve ga šest od sto.
S ob zi rom da ova mre ža u na če lu radi
u re ži mu izo lo va ne ne u tral ne tač ke
(osim pod ruč ja ED Ti vat i di je la konzu
ma Pod go ri ce), po gon ne kih dje lo va
mre že, pre ma nje go vim ri je či ma, odavno
ni je u skla du sa pro pi si ma, bu du ći
da je ne kom pen zi ra na stru ja ze mljospo
ja vi še stru ko ve ća od do pu šte nih
vri jed no sti. To znat no sma nju je po gonsku
si gur nost mre že i uzro ku je če ste
ha va ri je u po stro je nji ma, po seb no na
naj sku pljoj opre mi, tran sfor ma to ri ma,
pre ki da či ma i ka blo vi ma.
Po čet kom 60-tih go di na 20. vi je ka,
pod sje tio je naš sa go vor nik, iz gra đe ni su i
pu šte ni u po gon i pr vi vo do vi 110 kV, a 35
kV mre ža je do bi la di stri bu tiv ni ka rak ter.
Raz voj mre že 10 kV, kao va žnog elemen
ta di stri bu tiv ne mre že u po gle du
po u zda no sti po go na, si gur no sti i kva lite
ta na pa ja nja kon zu me na ta i gu bi ta ka
el. ener gi je, uglav nom se od vi ja pre ma
tre nut nim po tre ba ma i mo guć no stima,
umje sto po una pri jed usvo je nom
kon cep tu (ob li ko va nje, vr sta i ka rakte
ri sti ke vo do va), što re zul ti ra ne ra cio
nal nim ula ga njem i kom pli ko va nim
po go nom. Ov dje je, me đu tim, znat no
ve ći udio ka blo va u mre ži u od no su na
35 kV mre žu (22 od sto), a do mi nantan
tip pro vod ni ka je Al/Č 35 mm2.
Nad zem na 10 kV mre ža je ra di jal na,
bez mo guć no sti dvo stra nog na pa ja nja,
a ka blov ske mre že 10 kV ra de u re žimu
izo lo va nog zvje zdi šta, osim u Tiv tu
i, dje li mič no, u Pod go ri ci. Pre ma anali
za ma, po gon mre že 10 kV je kod 80
od sto mre že ne pro pi san (ED Pod gori
ca, ED Nik šić, ED Bar, ED Her ceg
No vi, ED Ko tor, ED Plje vlja), a sta nje
se do dat no po gor ša va iz grad njom novih
ka blo va 10 kV.
Mre ža ni skog na po na je naj ve ći i
pro stor no naj ra zgra na ti ji dio di stribu
tiv ne mre že, u ur ba nim sre di na ma
uglav nom je ka blov ska (11 od sto), a
van njih va zdu šna. U pro sje ku, na jednu
TS 10(20)/0,4 kV pri klju če no je 2,9
km ove mre že, što je ne u po re di vo vi še u
od no su na raz vi je ne ze mlje, a po slje dica
to ga su ve li ki pa do vi na po na. Čel ni
čo vjek Di stri bu ci je rje še nje vi di u in terpo
la ci ji no vih TS 10(20)/0,4 kV u posto
je ću mre žu ni skog na po na.
Distri bu ci ja je, ka kao je ka zao, vodi
la ra ču na o jav nom in te re su, ta ko
da ni je su uvi jek eko nom ski raz lo zi bi li
pre sud ni kod do no še nja od lu ka o izgrad
nji obje ka ta. Di stri bu tiv na mre ža
35 kV mreža sa trafostanicama 35/10 kV
FC Distribucija
se mo ra la raz vi ja ti i na pod ruč ji ma sa
re la tiv no ma lim bro jem ži te lja, iako to
ni je bi lo is pla ti vo, što zna čaj no op te-
re ću je po slo va nje kroz eks plo a ta ci ju i
odr ža va nje. On je ovom pri li kom is takao
i ulo gu Di stri bu ci je u raz vo ju lokal
nih sa mo u pra va, re kav ši da su u ovoj
cje li ni uvi jek na sto ja li da shva te zna čaj
nji ho vih za htje va za raz vo jem di stri butiv
ne mre že, od no sno raz vo jem op štine
u cje li ni. Ta ko mu ni ka ci ja je stal na
i Di stri bu ci ja će i da lje na sto ja ti da u
skla du sa svo jim mo guć no sti ma pra ti
uku pan raz voj u Cr noj Go ri.
PR VE TS 35/10 KV IZ GRA ĐE NE
PRI JE GO TO VO 60 GO DI NA
U nad le žno sti Di stri bu ci je su i dva 10
kV po stro je nja ko ja su dio 110/10 kV
Novembar 2010 List Elektroprivreda 25

FC Distribucija
tra fo sta ni ca Pod go ri ca 3 i Pod go ri ca
4, te 85 po stro je nja 35/10 kV. In sta lisa
na sna ga tran sfor ma ci je ovih po troje
nja kre će se od 1 do 25 MVA. Pr ve
TS 35/10 kV pu šte ne su u po gon još
dav ne 1953. go di ne, ali je naj ve ći dio
njih iz gra đen po čet kom dru ge fa ze
elek tri fi ka ci je, ta ko da je pro sječ na
sta rost po stro je nja pre ko 30 go di na.
Vuk če vić ka že da je u po gle du teh ničkog
rje še nja, udio sa vre me nih 10 kV
po stro je nja sa sklop nim blo ko vi ma s
iz vla či vim pre ki da či ma i 35 kV postro
je nja u GIS teh ni ci sa va kum skim
pre ki da či ma go to vo za ne mar ljiv, odno
sno sve ove TS, iz u zev pet iz građe
nih u po sljed njih 10 go di na (TS
35/10 kV Vir pa zar, Go ri ca No va, Rudeš,
Nik šić 3 i Mo rinj) ima ju po stroje
nja sa va zdu hom izo lo va nim kla sičnim
će li ja ma, sa ma lo ulj nim pre ki dači
ma i elek tro me ha nič kom re lej nom
za šti tom. Po red to ga, ova po stro je nja
pro šla su kroz iz u zet no te žak pe riod
eks plo a ta ci je, ka ko u po gle du re ži ma
ra da, ta ko i u po gle du ne mo guć no sti
si ste mat skog odr ža va nja, a i gra đe vinski
objek ti su u do sta lo šem sta nju.
Ukup na ugra đe na sna ga tran sfor maci
je u 84 TS 35/10 kV je 648 MVA,
a tran sfor ma to ri su, u pro sje ku, ve oma
op te re će ni. Upra vlja nje mre žom
35 kV je sa teh nič kim rje še nji ma iz
vre me na pr ve fa ze elek tri fi ka ci je, odno
sno de žur ni dis pe čer upra vlja mrežom
pre ko uklop ni ča ra u onim postro
je nji ma ko ja ima ju po sa du.
Cilj Di stri bu ci je je uvo đe nje SCA-
DA si ste ma u ve ći nu ovih po stro je nja
(35/10 kV), jer bi mo guć nost da ljinskog
mo ni to rin ga i upra vlja nja znat no
po ve ća la efi ka snost si ste ma. Tre nut no
se, po ri je či ma Vuk če vi ća, ra di na pripre
mi tog pro jek ta ko ji je do sta kompli
ko van za im ple men ta ci ju, ali se ipak
oče ku je nje go va re a li za ci ja u na red nom
pe ri o du.
U di stri bu tiv nom si ste mu Cr ne
Go re ima ukup no i 4.445 tra fo sta nica
10/0,4 kV (stub nih i ka blov skih),
od no sno 27 na 100 km2, dok ih je
u Fran cu skoj npr. 124 na 100 km 2.
Po slje di ca to ga je du gač ka mre ža niskog
na po na po tra fo sta ni ci (3,5 km
u EPCG, a ma nje od 1 km u Fran cu-
26 List Elektroprivreda Novembar 2010
skoj), zbog če ga su pri sut ni pro ble mi sa
na po nom i zbog če ga po rast po tro šnje
u bu duć no sti tre ba da pra ti in ter po la cija
no vih TS u po sto je ću NN mre žu.
A ko li ko je iz ra žen ne sklad iz me đu
po ra sta po tro šnje i iz grad nje i pro ši renja
elek tro di stri bu tiv ne mre že naj bo lje
go vo ri po da tak da je od 2003. do 2009.
go di ne broj po tro ša ča po ras tao za čak
70 hi lja da (od 279.700 do 351.719.),
što ni je pra tio ade kva tan raz voj di stribu
tiv ne mre že.
ULA GA NJA U RAZ VOJ MRE ŽE
U ci lju iz la že nja u su sret za htje vi ma
po tro ša ča u po gle du po treb nih ko liči
na el. ener gi je, mak si mal nih sna ga i
si gur no sti na pa ja nja ulo že na su u posljed
njih ne ko li ko go di na znat na sredstva
u raz voj di stri bu tiv ne mre že, či me
je pre ki nu to du go go di šnje ne do volj no
ula ga nje i pro lon gi ra nje pla no va in vesti
ci o ne iz grad nje. Ta ko ukup na ula ganja
u FC Di stri bu ci ju u 2009. go di ni
iz no se 12.145,786.96 E, što je go to vo
tri pu ta vi še ne go u 2007. go di ni npr.,
ka da je u ovu cje li nu ulo že no ne što
vi še od če ti ri mi li o na eura. Naj ve ća
ula ga nja u pro šloj go di ni bi la su u el.
ener get ske objek te di stri bu tiv ne mre že
(9 mi li o na eura) i bro ji la el. ener gi je u
ci lju sma nje nja gu bi ta ka (mi lion i 544
hi lja de eura). Iz gra đe na je, pod sjeća
Vuk če vić, i pu šte na pod na pon TS
35/10 kV Gor nja Ze ta u ci lju po boljša
nja na pa ja nja di je la pod ruč ja Ze te i
vo do i zvo ri šta za re gi o nal ni vo do vod,
kao i TS 35/10 kV Vra nji na u ci lju pobolj
ša nja na pa ja nja el. ener gi jom područ
ja Vra nji ne. U Pod go ri ci je, ta ko đe,
iz gra đe na i TS 110/10 kV Pod go ri ca
5, u Nik ši ću TS 35/10 kV Bi stri ca, u
Ce ti nju TS 35/10 kV Hum ci. Pri kra ju
je iz grad nja DV 35 kV Ce ti nje-Pod gor
ko ji će slu ži ti za po bolj ša nje na pa ja nja
el. ener gi jom vo do i zvo ri šta Pod gor sa
ko jeg se vo dom snab di je va ju Ce ti nje
i Bu dva.
U okvi ru ak tiv no sti na pri pre mi
pro te kle tu ri stič ke se zo ne iz vr še na je
za mje na vi še ener get skih tran sfor mato
ra 35/10 kV, re kon stru i sa na tri DV
35 kv, ugra đe no 20 TS 10/0,4 kV, pet
stub nih tra fo sta ni ca 10/0,4 kV i go to vo
24 hi lja de me ta ra 10 kv ka blo va, za mi-
je nje no na de se ti ne vi so ko na pon skih i
ni sko na pon skih blo ko va i re kon stru i sana
ni sko na pon ska mre ža.
Po la ze ći od kraj njeg ci lja da di stribu
tiv na mre ža bu de di men zi o ni sa na
ta ko da u sta nju ras po lo ži vo sti bu du
svi ele men ti mre že, a vri jed no sti svih
po gon skih ve li či na unu tar do pu štenih
gra ni ca, bez ob zi ra na ni vo opte
re će nja, Di stri bu ci ja je na pra vi la
Plan in ve sti ci ja za na red ni pe riod ko ji
ob u hva ta, ka ko pro jek te na iz gradnji
i re kon struk ci ji obje ka ta ko jim će
obez bi je di ti pro pi sa ne per for man se
si ste ma i za do vo lje nje pla ni ra nog rasta
po tro šnje, ta ko i pro jek te teh nolo
ških una pre đe nja mre že sa ci ljem
po ve ća nja po u zda no sti funk ci o ni sa nja
si ste ma, sma nje nja gu bi ta ka i ubla žava
nja ri zi ka ve ćeg ra sta po tro šnje od
pla ni ra nog. Ta ko je u okvi ru ula ga nja
u pri mar nu di stri bu tiv nu mre žu pla nira
na re kon struk ci ja 31 i iz grad nja 16
no vih tra fo sta ni ca 35/10 kV, a za tim
re kon struk ci ja i iz grad nja 22 di o ni ce
35 kV da le ko vo da i iz grad nja 13 no vih
ka blov skih di o ni ca 35 kV. Pred vi đe na
su, pre ma ri je či ma Vuk če vi ća, znat na
ula ga nja i u se kun dar nu di stri bu tiv nu
mre žu (TS 10/0,4 kV i mre ža 10 i 0,4
kV), kao i u si stem mje re nja, da ljin sko
upra vlja nje, uze mlje nje ne u tral ne tačke,
kom pen za ci ju re ak tiv ne ener gi je,
na bav ku soft ve ra.
Je dan od pri o ri te ta sva ka ko je, is tiče
Vuk če vić, im ple men ta ci ja si ste ma za
da ljin sko oči ta va nje i upra vlja nje bro jili
ma. Pred vi đe na je nad grad nja si ste ma
ko ji je na sta vak Pi lot pro jek ta od 4.000
bro ji la, fi nan si ra nog od stra ne Svjet ske
ban ke, od no sno ugrad nja 175.000 broji
la. U to ku su pre go vo ri o do bi ja nju
kre di ta od stra ne Evrop ske ban ke za rekon
struk ci ju i raz voj.
Če sti ta ju ći rad ni ci ma Elek tro privre
de i gra đa ni ma Cr ne Go re ri je dak
ju bi lej - 100 go di na od po sta vlja nja
ka me na te melj ca na ko jem je iz gra đen
EES Cr ne Go re, Vuk če vić je ka zao da
je EPCG bi la i osta la no si lac raz vo ja
el. ener get ske mre že i iz grad nje pro izvod
nih i pre no snih po stro je nja, uvi jek
ra de ći i gar de ći u in te re su i na za do voljstvo
svih svo jih po tro ša ča.
B.M.

RAZ GO VOR SA SRE TE NOM GOJ KO VI ĆEM, DI REK TO ROM FC SNAB DI JE VA NJE
Pe to go di šnje is ku stvo po zi tiv no
Oprav da nost po te za osni va nja FC Snab di je va nje ogleda
se u do brim re zul ta ti ma na po lju na pla te utro še ne
električne ener gi je
F
C Snab di je va nje je naj mla đa cjeli
na u sa sta vu EPCG. Kao što je
po zna to, sa ra dom je po če la 1.
sep tem bra 2005, a osno va na je u skla du
sa di rek ti vom EU o raz dvaj na ju mo no polskih
i tr ži šnih dje lat no sti u okvi ru EPCG.
Shod no to me, Elek tro pri vre da Cr ne Go re
je jed na od pr vih u re gi o nu ko ja je pri stupi
la funk ci o nal nom raz dva ja nju, od no sno
iz dva ja nju snab dje va ča od ostat ka elek tropri
vred nog si ste ma. O pe to go di šnjem isku
stvu po sto ja nja i re zul ta ti ma ko ji su se
po ka za li u prak si, raz go va ra li smo sa Sre tenom
Goj ko vi ćem, di rek to rom ove funk cio
nal ne cje li ne.
DO BRA NA PLA TA
IN DI KA TOR STA NJA
Pe to go di šnji pe riod je do volj no dug, sma tra
S. Goj ko vić, da se u pot pu no sti sa gle da ju
svi efek ti raz dva ja nja. Mi šlje nja je da su rezul
ta ti ko je je po sti gla ova FC u pret hodnom
pe ri o du vr lo do bri i da je, sa mim tim,
snab di je va nje oprav da lo raz log svog po stoja
nja. To se, pri je sve ga, ogle da u ostva renom
ste pe nu na pla te za pro te klih pet godi
na, kao i ak tiv no sti ma ko je su pred u ze te
na pri nud noj na pla ti po tra ži va nja kod svih
ka te go ri ja po tro ša ča.
Da kle, iz dva ja njem ove cje li ne na pravljen
je uoč ljiv is ko rak u na pla ti utro še ne
el. ene gi je, ta ko da su re zul ta ti na pla te kod
di stri bu tiv nih po tor ša ča iz no si li do 90 odsto
u 2009. (u 2006. čak i do 96%). Go vore
ći o ovom pi ta nju Goj ko vić ne mo že a da
se ne osvr ne na kon tekst u ko me se na pla ta
od vi ja, a to je do sta lo ša eko nom ska si tua
ci ja sta nov ni štva, kao i ne li kvid nost značaj
nog bro ja pri vred nih su bje ka ta ko ja je
po sle di ca glo bal ne kri ze, za tim ak tiv no sti
na pre struk tu ri ra nju itd.
Upr kos sve mu, pe riod ko ji je iza njih
do nio je zna čaj ne po ma ke i u re a li za ci ji potra
ži va nja od di rekt nih po tor ša ča – Kombi
na ta alu mi ni ju ma, Že lje za re Nik šić i
Že lje znič ke in fra stru tu re, ta ko da je za 10
mje se ci ove go di ne ostva re ni ste pen na pal te
kod ova tri po tro ša ča iz no sio pre ko 98%.
Sa ovim ve li kim kon zu men ti ma el. ener gi je
po stig nut je i spo ra zum o re pro gra mi ra nju
du ga iz pret hod nih go di na.
Kad su di stri bu tiv ni po tro ša či u pi tanju,
S. Goj ko vić ras po la že po da ci ma za 9
mje se ci ove go di ne, ta ko da je ostva re na napla
ta za ovaj pe riod iz no si la oko 92%, što je
za oko 2 pro cen ta bo lje u od no su na upored
ni pe riod 2009. go di ne. Po seb no značaj
ni po ma ci na pra vlje ni su u na pla ti potra
ži va nja od po tro ša ča iz ka te go ri je „osta la
po tro šnja“ gdje je ostva re ni ste pen na pla te
za po me nu tih de vet mje se ci o.g. iz no sio
99,03%, što je za 6,7% bo lje od upo red nog
pe ri o da 2009. g.
Ste pen na pal te u ka te go ri ji „do ma ćinstva“
zna čaj no je lo ši ji i iz no si 85,85% za
isti pe riod, što je za 1 pro ce nat ni že od upored
nog pe ri o da 2009 g.
OČE KU JE SE
OSTVA RE NJE PLA NA
Ve o ma va žan dio po slo va nja EPCG sva kako
je na pla ta nje nog osnov nog pro iz vo da –
el. ener gi je. Efek ti tog dje lo va nja di rekt no
se od ra ža va ju na li kvid nost i eko nom sku
moć Kom pa ni je. Ima ju ći sve re če no u vi du,
kao i pla ni ra ne ak tiv no sti za na red na dva
mje se ca kad je na pla ta po tra ži va nja u pi tanju,
Goj ko vić is ti če da bi bi lo re al no očeki
va ti da će ukup na na pla ta za ovu go di nu
iz no si ti oko 93%, či ma bi se ostva ri le – kako
plan ske ve li či ne, ta ko i in di ka tor na plate
de fi ni san ku po pro daj nim ugo vo rom sa
stra te škim part ner tom.
U FC Snab di je va nje po red fak tu ri sa nja
i na pla te po tra ži va nja od vi ja ju se i ak tivno
sti na iz ra di elek tro e ner get skih bi lan sa,
pra će nju nji ho ve re a li za ci je, a do ju la 2009,
u Sek to ru za tr go vi nu, ko ji je bio u sa stavu
ove FC, oba vlja li su se po slo vi uvo za el.
ener gi je za snab di je va nje svih ku pa ca u Crnoj
Go ri.
PO BOLJ ŠA NI USLO VI RA DA
Kao što je po zna to, FC Snab di je va nje je
for mi ra no kroz 16 or ga ni za ci o nih je di ni ca,
če ti ri sek to ra i dva cen tra. Pe riod ko ji je za
nji ma, bio je po sve ćen i zna čaj nim ak tiv nosti
ma me nadž men ta FC Snab di je va nje na
FC Snabdijevanje
Sreten Gojković
po bolj ša nju pro stor nih, teh nič kih uslo va
ra da u ve ći ni or ga ni za ci o nih je di ni ca. Tako
je ura đe na adap ta ci ja po slov nih pro sto ra
u Nik ši ću, Ce ti nju, Bu dvi, Tiv tu, Her ceg
No vom, Ul ci nju, Be ra na ma, dok su u Pljevlji
ma ovi ra do vi u to ku. Po red ovo ga, značaj
na pa žnja po sve ćaena je i na bav ci od gova
ra ju će ra ču nar ske opre me ta ko da su, sa
za do volj stvom pri mje ću je naš sa go vor nik,
uslo vi za rad zna čaj no po bolj ša ni.
Ka drov ska struk tu ra je za do vo lja va ju ća
pa se, za hva lju ju ći to me, sve neo p hod ne aktiv
no sti oba vlja ju oče ki va nom di na mi kom.
Od ukup no 223 iz vr ši o ca, ko li ko ih bro ji
FC Snab di ja va nje, njih 177 an ga žo va no je
ugo vo rom na neo d re đe no, a 46 rad ni ka veza
no je ugo vo rom na od re đe no vri je me.
TI JE SNA SA RAD NJA
SA FC DI STRI BU CI JA
Po zna to je da su sa da po slo vi na pla te raču
na za el. ener gi ju pot pu no iz dvo je ni od
Elek tro di stri bu ci je, ali zna ča jan dio rad nih
pro ce sa ko ji se od vi ja ju u FC Snab di je va nje
i da lje su ti je sno po ve za ni sa ak tiv no sti ma
FC Di stri bu ci ja. Ogle da ju se, pri je sve ga,
kroz is klju če nja ne u red nih pla ti ša, oči ta vanje
sta nja za po tre be fak tu ri sa nja, rje ša va nje
re kla ma ci ja i sl. Zbog to ga je, za efi ka snost
ra da ove FC, vr lo bit na sa rad nja sa FC Distri
bu ci ja. Po ocje ni na šeg sa go vor ni ka ona
je na za vid nom ni vou, bu du ći da su do nese
nim pro ce du ra ma ja sno de fi ni sa ne nadle
žno sti i od go vor no sti ovih funk ci o nal nih
Novembar 2010 List Elektroprivreda 27

cje li na za sve po je di nalč ne pro ce se ra da.
Stra te ški cilj FC Snab di je va nje u nared
nom pe ri o du sva ka ko je po bolj ša nje
efi ka sno sti na pla te, dok su, za re a li za ci ju
pla ni ra nih in di ka to ra na pla te, po red za laga
nja ko je na se be pre u zi ma ju za po sle ni iz
ove cje li ne, neo p hod ne i zna čaj ne in ve stici
je u FC Di stri bu ci ja. To bi, kroz si stem
da ljin skog oči ta va nja i is klju če nja po ve ća lo
efi ka snost pri nud ne na pla te, a, sa mim tim,
i po di za nje ukup nog ste pe na na pla te. Zbog
to ga je Snab di je va nje po seb no za in te re so vano
za re a li za ci ju ovih in ve sti ci ja, jer, ta da,
po red po zna tih efe ka ta za FC Di stri bu ci ja,
ne će iz o sta ti ni efek ti u ste pe nu na pla te el.
ener gi je.
Ak tiv no sti na re a li za ci ji na pla te sudskim
pu tem po obi mu su, ta ko đe, zna čaj ne.
Oba vlja ju se kroz utu že nje ne u red nih pla tiša
kod su da, a broj pred me ta na mje seč nom
ni vou kre će se oko 3000.
P
redstavnici crnogorske Vlade, Crnogorskog elektroprenosnog
sistema (CES) i italijanske kompanije Terna
potpisali su Sporazum o uspostavljanju podmorske
interkonekcije između Crne Gore i Italije. Sporazumom koji
predviđa kupoprodaju akcija između CES-a i Terne stvorili su
se preduslovi za realizaciju projekta izgradnje interkonektivnog
podmorskog kabla između dvije zemlje. Sporazum su potpisali
ministar ekonomije, Branko Vujović, predsjednik Odbora
direktora CES-a, Zoran Đukanović i izvršni direktor Terne,
Flavio Kataneo. Vujović je nakon potpisivanja saopštio da je
podmorski kabal od posebnog značaja za Crnu Goru, jer se radi
o investiciji vrijednoj oko 700 miliona E, koja će se u najvećem
dijelu realizovati novcem italijanske strane.
- U tom projektu CES će učestvovati sa realizacijom
investicije izgradnje trafostanice vrijedne oko 20 miliona EUR,
a obavezan je i da izgradi dalekovod od Tivta do Pljevalja, sa
namjerom da se kasnije zajedno sa partnerima iz Srbije i Bosne
i Hercegovine grade dalekovodi prema tim državama - rekao je
Vujović. Projekat postavljanja kabla, kako je kazao, trebalo bi
da se završi do 2015. godine, a dalekovodi od Pljevalja do 2016.
godine.
- Crna Gora ovih dana završava izgradnju dalekovoda prema
Albaniji, čime se stvaraju svi preduslovi da postane energetsko
čvorište. Postavljanje podmorskog kabla biće značajno za čitavi
region – kazao je Vujović dodjući da se korist od projekta
sastoji u tome što će Crna Gora imati na raspolaganju 20
odsto kapaciteta od kabla snage hiljadu megavati, dok će Terna
dokapitalizovati CES sa preko 34 miliona eura.
- CES će u Terni imati strateškog partnera, a dokapitalizacija
će povećati vrijednost akcija i ukupan kapital u preduzeću -
naveo je Vujović. On je ponovio da su u Vladi zainteresovani
da italijanski partneri učestvuju na tenderima za izgradnju
energetskih potencijala u Crnoj Gori, te da radna grupa
već nekoliko mjeseci radi na analizi najpovoljnije lokacije za
28 List Elektroprivreda Novembar 2010
U PLA NU KOL CEN TAR
Upo re do sa ak tiv no sti ma na otva ra nju tr žišta
el. ener gi je u Cr noj Go ri, FC Snab di jeva
nje pla ni ra da u na red nom pe ri o du značaj
nu pa žnju po sve ti po ve ća nju efi ka sno sti
ka ko bi bi le is ko ri šće ne kom pa ra tiv ne predno
sti u bu du ćoj tr ži šnoj utak mi ci. U tom
ci lju, po red osta log, neo p hod no je po boljša
ti ko mu ni ka ci ju sa kli jen ti ma kroz formi
ra nje kol cen tra. Na taj na čin stvo ri će se
pred u slo vi za bo lju in for mi sa nost po tro šača.
Na bav kom no vog bi ling si ste ma, či ja je
pro ce du ra na bav ke u to ku, otvo ri će se put
za efi ka sni ju re a li za ci ju po slov nih pro ce sa,
iz vje šta va nje me nadž men ta o re zul ta ti ma
na pla te bi će ažur ni je, što će omo gu ća vati
pred u zi ma nje po treb nih pra vo vre me nih
ko ra ka. Pri o ri tet na in ve sti ci ja za na red ni
pe riod sto ga je sva ka ko po me nu ti bi ling
si stem i cen tra li zo va na štam pa fak tu ra za
utro še nu el. ener gi ju.
AK TIV NO STI
NA NO VOJ OR GA NI ZA CI JI
Kad je u pi ta nju no va or ga ni za ci ja EPCG,
u sklo pu nje nih pro mje na i FC Snab di jeva
nje pre tr pje će iz vje sne iz mje ne. One se
ogle da ju, pri je sve ga, u iz dva ja nju i prelasku
Eko nom sko-fi nan sij sko sek to ra i Centra
ICT iz ove funk ci o nal ne cje li ne u sa stav
Cen tral ne fi nan sij ske di rek ci je. Po red to ga,
u na red nom pe ri o du iz FC Snab di je va nje
iz dvo ji će se i Sek tor za prav ne, ka drov ske
i op šte po slo ve ko ji pre la zi u Di rek ci ju za
prav ne po slo ve i Di rek ci ju za ljud ske re surse
na cen tra li zo va nom ni vou EPCG.
Što se ti če or ga ni za ci je FC Snab di je vanje
– ak tiv no sti su u po čet noj fa zi pa još
uvi jek ne po sto ji de fi ni ti van stav o to me da
li će se za dr ža ti po sto je ći broj or ga ni za ci onih
je di ni ca i sek to ra na ni vou ove funk cio
nal ne cje li ne.
O.V.
POTPISAN SPORAZUM O USPOSTAVLJANJU PODMORSKE INTERKONEKCIJE IZMEĐU CRNE GORE I ITALIJE
Investicija vrijedna 700 miliona eura
izgradnju konektora, odnosno trafostanice.
- Konkretan predlog mogao bi se znati za deset dana, što će
biti osnova za izradu prostorno planske dokumentacije i studije
o strateškom uticaju na životnu sredinu, a prije defi nisanja
lokacije ne može se govoriti o obavezama koje mogu značiti
eksproprijaciju ili neke druge troškove, kazao je Vujović.
Ministar za ekonomski razvoj Italije, Paolo Romani, istakao
je da je potpisivanje Sporazuma važno za preduzeće Terna, kao i
za državu Italiju.
- Hiljadu megavata će prolaziti Jadranskim morem od Crne
Gore prema Italiji i pomoći će onom što mi činimo na izmjeni
snabdijevanja električnom energijom naše zemlje - rekao je
Romani, naglasivši da od podvodnog kabla koristi neće imati
samo Peskara, pošto je to jedan integrisani sistem električne
mreže koji se tiče cijele Italije.
- Kabal će sigurno stići do Peskare i veoma je značajno da
pojedinačni i posebni interesi ne budu važniji od kolektivnog -
poručio je Romani.
Na pitanje da li smatra da će Italija dobiti posao izgradnje
hidroelektrana na Morači i na taj način riješiti energetski
defi cit Italije, Romani je kazao da su zainteresovani da zajedno
sa crnogorskom stranom izgrade elektrane i da na osnovu tog
partnerstva povećaju proizvodnju.
- Ne postoji inicijativa samo za elektrane na Morači već
i mnoge druge inicijative, zahvaljujući kojima bi Crna Gora
mogla da postane energetsko čvorište čitave ove geografske
oblasti - naveo je Romani. Prema njegovim riječima, dvije
zemlje su uvijek imale dobru saradnju, a sada je posebno
naglašena oblast energije.
- Postoje i druge oblasti u kojima saradnja dvije zemlje može
biti realizovana i u kojima Crna Gora može imati podršku
italije, a to su željeznički saobraćaj, turizam i saradnja malih i
srednjih preduzeća - zaključio je Romani.
O.V.

USPJE ŠAN VI ŠE DE CE NIJ SKI RAD I AK TIV NO UČE ŠĆE U IZ GRAD NJI EL. ENER GET SKIH OBJE KA TA
Gra di li zna njem i sr cem
Ne za bo ra vlja ju stva ra lač ke go di ne ka da su, iz lo že ni milo
sti i ne mi lo sti pri rod nih ću di, po di za li da le ko vo de svih
na pon skih ni voa, uz za vid nu rad nu di sci pli nu, zna nje,
umi je će, en tu zi ja zam i so li dar nost.
Odgovoran i pre dan rad na iz grad nji i re kon struk ci ji el.
en. obje ka ta i sa na ci ji ha va ri ja, ko ji se u prak si do ka zivao,
pro te že se i do da na šnjih da na
P
ro sla va ve li kog ju bi le ja – 100 godi
na elek tri ke u Cr noj Go ri pri lika
je da se pod sje ti mo ka ko je prije
sko ro 60 go di na po če la sa ra dom Elektro
grad nja či ji je do pri nos raz vo ju moć ne i
re spek tiv ne elek tro pre no sne mre že u Cr noj
Go ri ne mjer ljiv.
Elek tro grad nja je prav ni na sled nik predu
ze đa „El pred“ ko je je pod tim ime nom posto
ja lo od dav ne 1952. do 1958. go di ne, kada
je tran sfor mi sa no u Da le ko vod ko ji 1962.
go di ne pre ra sta u „Elek tro cr na go ra“, da bi
se na kon 13 go di na to je din stve no pred uze
će po di je li lo na OOUR Elek tro grad nju
i OOUR Elek tro pre nos ko ji ula ze u sa stav
RO Elek tro pri vre da Cr ne Go re. Od 1986.
go di ne do bi ja ju na ziv RO Elek tro grad nja i
po slu ju u sa sta vu SO UR Elek tro pri vre da
Cr ne Go re, a od 1989. go di ne Po gon Elektro
grad nja u EPCG. Po čet kom 1992. posta
ju dio Sek to ra za raz voj i in že nje ring JEP
Elek tro pri vre da Cr ne Go re, a od 1. ja nu a ra
2005. go di ne po slu ju kao po seb na or ga ni zaci
o na cje li na u okvi ru EPCG AD.
GO DI NE ZA PO NOS
Iako su u ovom du gom pe ri o du vi še pu ta
mi je nja li na ziv, osnov na dje lat nost im je
osta la ista – iz grad nja i odr ža va nje elek tro
ener get skih obje ka ta u Cr noj Go ri. I za i sta,
ko li ko su sa mo hi lja da ki lo me ta ra, a ko liko
hi lja da to na ma te ri ja la i opre me ugra di li
po vr le ti ma cr no gor skim. Njihovo dje lo su
da le ko vo di svih na pon skih ni voa: DV 400
kV od gra ni ce sa Sr bi jom do Pod go ri ce,
„Pod go ri ca –Tre bi nje“ i „Plje vlja-Ri ba re vine“,
DV 220 kV „Plje vlja-Pri je po lje“ i dva
DV 220 kV „Pe ru ći ca-Pod go ri ca“, DV 110
kV „Plje vlja-Ža bljak“, „Nik šić-Bre zna“,
„Za go rič-To lo ši“, „To lo ši-KAP“, „Pod go rica-Ce
ti nje“, „Pod go ri ca-Bu dva“, „Pod go rica-Bar“,
„Bar-Ul cinj“, „Pod go ri ca-Be ra ne“,
„Ri ba re vi ne –Be ra ne“,“Ka lu šić-Ži do vi ći“,
Ranko Radulović
„Nik šić-Bi le ća“, „Bar-Bu dva“, „Bu dva-Tivat“,
kao i DV 110 kV Pod go ri ca 4, te dva
110 kV da le ko vo da Pe ru ći ca-Nik šić i dva
od Pe ru ći ce do Pod go ri ce, a za tim DV 35
kV „Ko la šin-Ma na stir Mo ra ča“ i dvo struki
DV 35 kV „Vi dje nje-Ubli“. Iz gra đe no
je ta ko đe sto ti ne ki lo me ta ra 10 kV vo do va
i ni sko na pon skih mre ža, a od zna čaj ni jih
tra fo sta ni ca tre ba na ve sti TS 400/220/110
kV Plje vlja, TS 110/35 kV Ri ba re vi ne, TS
110/35 kV Dri je nak, TS 220/110 kV Mojko
vac, TS 110/35 kV Da ni lov grad i dru ge.
Iz u zet no struč ne i efi ka sne eki pe ne i ma ra
ovog pred u ze ća or ga ni zo va li su u ci je lom
ovom pe ri o du Vla di mir Bra ca no vić, kao
pr vi di rek tor Elek tro grad nje, a za tim Jakov
Ob ra do vić, pa Dra go mir Mar ko vić,
Rat ko Mi tro vić, Sa vo Mar ko vić i sa da šnji
di rek tor Ran ko Ra du lo vić ko ji sa za dovolj
stvom is ti če da je da nas Elek tro grad nja,
po red tih po slo va, ospo so blje na i za sa mostal
nu pro iz vod nju če lič nih ele me na ta za
kon struk ci je na vi so ko na pon skim i ni skona
pon skim objek ti ma, od no sno u svo jim
po go ni ma pro iz vo de če lič no -re šet ka ste
stu bo ve za STS 10/0,4 kV, DV 10 kV i 35
kV i nn mre že, če lič no - cje va ste stu bo ve
OC Elektrogradnja
za ulič nu ra svje tu, osvje tlje nje pro sto ra i nn
mre že, kon zol ne no sa če opre me na stu bo vima,
ar mi ra no-be ton ske stu bo ve i be ton sku
ga lan te ri ju za nn mre že, TS i DV, šra fov sku
ro bu za dr ve ne in preg ni sa ne stu bo ve i dr.
Ovaj vri jed ni ko lek tiv je u ci je lom peri
o du svog po sto ja nja bio pra va adre sa i za
ot kla nja nje ha va rij skih sta nja, jer su se bezbroj
pu ta po ka za li i do ka za li, če sto u iz u zetno
te škim uslo vi ma, a po seb no u ot kla njanju
ha va ri ja na VN mre ži, što pred sta vlja
naj te ži vid an ga žo va nja zbog krat kih ro kova,
naj če šće ne po volj nih vre men skih uslo va
i ne pri stu pač nog te re na.
POD SJE TI TI NA PRO ŠLOST,
OKRE NU TI SE BU DUĆ NO STI
Da nas nji ho ve ak tiv no sti uglav nom za vise
od an ga žo va nja od stra ne funk ci o nal nih
cje li na Di stri bu ci ja i Pro iz vod nja. Ta ko je,
pre ma ri je či ma di rek to ra Ra du lo vi ća, uposle
nost ovog ko lek ti va u av gu stu bi la maksi
mal na, dok su se u ju lu ka pa ci te ti ko ri sti li
sve ga 50 od sto zbog ne bla go vre me ne iz ra de
bi znis pla no va dru gih dje lo va EPCG, što
uka zu je na neo p hod nost nji ho vog ažu ri ranja,
da bi se i u Elek tro grad nji mo gli pla nira
ti po slo vi i da bi se za vr ša va li u ro ku. Na
taj na čin bi nje no an ga žo va nje u ljet njim
mje se ci ma bi lo in ten ziv ni je na sje ve ru a u
zim skim na ju gu Cr ne Go re, što bi uti ca lo
na sma nje nje tro ško va i po ve ća nje efi ka snosti.
Bez ob zi ra na tu či nje ni cu Elek tro gradnja
je, ka že naš sa go vor nik, u ovoj go di ni
znat no sma nji la tro ško ve po slo va nja u odno
su na pret hod nu, a po seb no u od no su na
2008. go di nu, če mu je do pri ni je la i go to vo
pot pu na im ple men ta ci ja ra čun ske ob ra de
po da ta ka i apli ka ci ja FMIS-a, jer su u rea
li za ci ji tog pro jek ta, u EPCG oni naj da lje
oti šli.
Za gre bač ka ku ća In fo dom je is pred
EPCG an ga žo va na na im ple men ta ci ji još
tri mo du la u okvi ru FMIS-a (pro ject ma nager,
pro ject costs i pro ject bi ling), i pre ma
po sljed njim do stup nim in for ma ci ja ma ovaj
dio po sla je kva li tet no od ra đen, ta ko da se,
na kon pre zen ta ci je i neo p hod ne obu ke zapo
sle nih u Elek tro grad nji, oče ku je još ve ća
efi ka snost i bo lja kon tro la tro ško va, od nosno
bo lje po slo va nje.
A ka ko je od stra ne me nadž men ta
EPCG an ga žo va na ita li jan ska kom pa ni ja
Novembar 2010 List Elektroprivreda 29

OC Elektrogradnja
Bain&com pany na iz ra di no ve or ga ni za cio
ne še me, usvo je ne od stra ne Od bo ra direk
to ra EPCG, i tre nut no se ra di or ga niza
ci ja fi nan sij ske di rek ci je, na da ju se da će
se i kroz taj ko rak na pra vi ti zna čaj ne ušte de
u po slo va nju EPCG, pa i Elek tro grad nje.
Isto ta ko, na kon do la ska go spo di na Pa o lo
Car co nea u Elek tro pri vre du, za du že nog za
ljud ske re sur se, u ovoj cje li ni oče ku ju da će
se u na red nom pe ri o du svi rad ni ka pa ci te ti
još bo lje i efi ka sni je upo sli ti.
U me đu vre me nu su svi rad ni ci koji
zbog na ru še nog zdra vlja ne mo gu da se
an ga žu ju na rad na mje sta na ko ja su raspo
re đe ni upu će ni na In va lid sko-pen zij sku
ko mi si ju ka ko bi se utvr di lo nji ho vo sa dašnje
zdrav stve no sta nje i sa gle da la mo gućnost
an ga žo va nja na dru gim po slo vi ma. U
oče ki va nju da se na ve de ni pro blem ri je ši
po kre nut je po stu pak pri je ma u stal ni rad ni
od nos 9 rad ni ka, uglav nom već ob u če nih
mon te ra, ka ko bi ova cje li na mo gla bo lje
i br že is pu nja va ti za htje ve dru gih dje lo va
EPCG i tre ćih li ca.
Polaganje 35 kV kablova
Je dan od tre nut no naj ve ćih pro ble ma sa
aspek ta raz vo ja Elek tro grad nje je, pre ma rije
či ma nje nog di rek to ra, imo vin sko-prav ni
pro blem sa glav nim gra dom oko ze mlji šta
na ko jem su smje šte ni Pro iz vod nja i Ope rati
va. Ra di se, na i me, o grad skom gra đe vinskom
ze mlji štu na ko jem je de talj nim ur bani
stič kim pla no vi ma pred vi đe na iz grad nja
stam be no-po slov nih obje ka ta, zbog če ga je
sa svim iz vje sno da će se u na red nih ne ko li-
30 List Elektroprivreda Novembar 2010
ko go di na mo ra ti pre se li ti na no vu lo ka ci ju,
što je iz u zet no slo žen po sao ko ji će zah tije
va ti do sta vre me na. Za to već slje de će
go di ne tre ba pro na ći ade kvat no ze mlji šte,
od no sno od go va ra ju ću lo ka ci ju na ko joj bi
se iz gra di li no vi sa vre me ni ji pro iz vod ni kapa
ci te ti ko ji bi omo gu ći li kva li te tan i efi kasan
rad i una pre đe nje i raz voj kom pa ni je u
na red nom pe ri o du.
AK TIV NO STI U VI ŠE PRA VA CA
Ukrat ko is pri ča nu pri ču o Elek tro grad nji
upot pu nio je Bo ris Osto jić, teh nič ki direk
tor, na vo de ći ne ke od po slo va iz prethod
nog pe ri o da kao što je ras plet 35 kV
vo do va za po tre be iz grad nje TS 35/10 kV
Hum ci na Ce ti nju ko ja se ra di na mje stu
po sto je će tra fo sta ni ce. Ka ko su gra đe vin ski
ra do vi za vr še ni, predstoji uvo đe nje po menu
tih ka blov skih vo do va u po stro je nje. Tokom
av gu sta iz ve de ni su i elek tro mon ta žni
ra do vi na DV 110 kV KAP 3 ko ji su pod razu
mi je va li mon ta žu ovje sne opre me i uže ta.
Na tom objek tu su po sli je du go vre me na
elek tro mo ne tri ima li pri liku
da ko ri ste tzv. bi ci klo za
po sta vlja nje od stoj ni ka na
uža di ma.
Za vr še no je po čet kom
sep tem bra po la ga nje 35
kV ka blov skih vo do va za
ukla pa nje TS 110/35 kV
Vir pa zar u po sto je ću nadzem
nu 35 kV mre žu, formi
ra njem dva ka blov ska
35 ki lo volt na iz vo da ko ji su
po ve za ni na po sto je ći DV
35 kV Vir pa zar-Bu lja ri ca,
i ta ko omo gu će no po u zdano
na pa ja nje TS Vir pa zar i
TS Bu lja ri ca. Du ži na tra se
ka blov skog vo da je oko 800
m a rov je, zbog iz bje ga vanja
imo vin sko-prav nih proble
ma, naj ve ćim di je lom
ko pan duž lo kal nog pu ta
u ka me ni tom i te škom tere
nu.
Ve za no za in ve sti ci o no
odr ža va nje, Osto jić is ti če da
su i ove, kao i pret hod nih go di na, ra đe ni
po slo vi na či šće nju ka na la i po stro je nja i
re mon tu cje vo vo da u HE Pe ru ći ca, a u julu,
u sa rad nji sa eki pa ma FC Di stri bu ci ja,
dje li mič no je oba vljen re mont DV 35 kV
An dri je vi ca-Plav.
U okvi ru te ku ćeg odr ža va nja iz vo đe ni
su ra do vi na 35 kV da le ko vo di ma „Ži do vići-Gra
dac“, „Gra dac-Šu la“, „Za go rič-Gornja
Ze ta“, „Ce ti nje-Ri je ka Cr no je vi ća“,
„Po na ri-Vir pa zar“, „Gor nja Ze ta-Po na ri“ i
35kV da le ko vo di ma na pod ruč ju Pi ve koji
či ne dio tzv. Dur mi tor skog pr ste na, te
Boris Ostojić
DV 35 kV „Me da no vi ći-Čo kr li ja“. Ekipe
Elek tro grad nje stal no su an ga žo va ne na teku
ćem odr ža va nju 10 i 0,4kV mre ža u neko
li ko elek tro di stri bu ci ja.
Na ve de ne ak tiv no sti iz i ski va le su, ka že
Osto jić, pro iz vod nju ve li kih ko li či na že ljezne
kon struk ci je, ta ko da je Bra var ska ra dio
ni ca ra di la pu nim ka pa ci te tom i od go vo rila
na sve za htje ve na ru či la ca, iako su uslo vi
u pro iz vod nim ha la ma ve o ma lo ši, jer se u
nji ma za go to vo 60 go di na od iz grad nje ništa
ni je pro mi je ni lo. Ma ši ne za pri mar nu
pro iz vod nju kon struk ci je su još iste, i ma da
i da lje funk ci o ni šu, ve o ma je sku po nji ho vo
odr ža va nje.
Vo zni park je u pro te klih ne ko li ko godi
na ob no vljen, ma da još ima ju iz ra u bo vanih
vo zi la, sta rih pre ko 15 go di na, ko ja su
vo že na po te škim ma ka dam skim i šum skim
pu te vi ma. Na sto ji se da se na ba ve dva nova
te ren ska vo zi la za mon ter ske eki pe za
hit ne in ter ven ci je na te ško pri stu pač nim
mje sti ma, re kao je Osto jić is ko ri stiv ši prili
ku da is tak ne ime no va nje mr Mi la na Vuji
či ća, dipl. el. inž., za še fa Elek tro slu žbe
u Elek tro grad nji, umje sto do sa da šnjeg še fa
ove Slu žbe Di mi tri ja Lo li ća ko ji je oti šao u
in va lid sku pen zi ju i za ko jeg nje go vi do skora
šnji ru ko vo di o ci ka žu da je bio di van sarad
nik, iz u zet no stru čan, sa vje stan i od govo
ran rad nik i ope ra ti vac u pu nom smi slu
te ri je či.
BI LO JE VE O MA
NA POR NO, ALI LI JE PO
Ovu pri li ku is ko ri sti li smo i da is tak ne mo
li je pe pri mje re za la ga nja i rad nog do pri no sa
te re na ca iz Ope ra ti ve me đu ko ji ma se is tiče
Slav ko De spo to vić, elek tro mon ter ko ji
33 go di ne ra di u Elek tro grad nji, i za ko ga

nje go ve ko le ge ka žu da je je dan od naj boljih
elek tro mon te ra u EPCG, bi lo da se ra di
o mon ta ži kon struk ci je, sa na ci ji ili ugradnji
uže ta. I po sli je to li ko go di na još ra di na
te re nu, ne znajući za rad no vri je me i da ne
od mo ra, po ka zu ju ći pri mjer no za la ga nje i
smje lost da dje lu je i ot klo ni sve pro ble me.
Naj ve će is ku stvo, ka že, bio je rad na izgrad
nji 400 kV da le ko vo da, gdje se, iz među
osta log, mo ra la upo tre blja va ti spe ci jal na
me ha ni za ci ja. Bez ob zi ra na te žak po sao i
sva ko dnev ni te ren ski rad, Slav ko vo li svo je
pred u ze će i kad bi po no vo po či njao iza brao
bi Elek tro pri vre du i Elek tro grad nju, jer je
to zdrav ko lek tiv, a i te ren ski po sao ima
svo je dra ži. Te ren ci se do bro sla žu, mo žda
za to što se pri rod no ra zu mi ju, a pred nost je
i bo ra vak u pre li je pim, ne tak nu tim pred jeli
ma u ko je ri jet ko ko ima pri li ku da kro či.
Mi len ko Voj vo dić, VKV elek tro monter,
ko ji je svoj do sa da šnji rad ni vi jek proveo
uglav nom na te re nu, ka že da go to vo tri
de ce ni je ni je bi lo la ko ra di ti i bi ti odvo jen
od po ro di ce, iako je naj te že bi lo na po čet ku
zbog ne a de kvat nih uslo va smje šta ja i lo ših
pu te va, a i slo že ni jih i obim nih po slo va na
iz grad nji el. en. obje ka ta. Pri sje ća se si tu aci
ja ko je po ka zu ju ko li ko je ljud ski fak tor
bio bi tan či ni lac raz vo ja, kao što je iz gardnja
DV 10 kV Če vo-Ba ta, kad su hra nu
no si li za ci je lu sed mi cu, a smje štaj ima li u
pri vat nim sta rim ku ća ma bez vo de i osnovnih
uslo va. Pa ipak su sve objek te za vr ša va li
u ro ku, a ra di li su ra zno vr sne po slo ve, od
iz grad nje 400 kV da le ko vo da do kon tro le
mjer nih mje sta.
Jan ko Ko pri vi ca, elek tro teh ni čar, or-
ga ni za tor gra di li šta, u Elek tro grad nji je goto
vo de ce ni ju i po. On naj ra đe go vo ri o sana
ci ji ha va ri ja ko je su ih uvi jek za pa da le na
naj te žim te re ni ma, od Moj kov ca, Ko la ši na
i Plje va lja, do Pi ve i Piv skog je ze ra, Bje la sice
po le du i sni je gu, što je i te ka ko osta vi lo
tra ga na zdra vlje mon te ra, ko jih, ina če, fa li
Elek tro grad nji, jer u po sljed njih de set godi
na ni je dan ni je pri mljen. Sa tis fak ci ja za
te žak rad bi la je, ka ko ka že, re dov na is pla ta
Upotreba tzv. bicikla za postavljanje odstojnika na užadima
lič nih do ho da ka a i uslo vi smje šta ja na te renu
su im se odav no po pra vi li.
Bi lo je i kri tič nih si tu a ci ja, ali je ve ćina
po ti snu ta mla da lač kim en tu zi ja zmom i
pre da no šću po slu, a od ovih sko ri jih tre ba
po me nu ti ha va ri ju DV 220 kV „Pod go ri ca-
Plje vlja“ zbog ko je su pro šlu No vu go di nu i
vjer ske pra zni ke pro ve li na te re nu, pri tempe
ra tu ri od -11 oC i sni je gu od pre ko 70
cm. Zbog ne pri stu pač nog te re na i za mr zlih
pu te va šlju nak, vo du i dru gi ma te ri jal iz nosi
li su na le đi ma, da bi u smr znu toj ze mlji
vr ši li is kop ro va i be to ni ra nje stu ba.
Ran ko Ter zić, du go go di šnji ope ra ti vac,
pod sje ća na još jed nu ha va ri ju na DV 110
kV „Bar-Bu dva“ ka da je usled ne vre me na
stra da lo 11 če lič no- re šet ka stih stu bo va u
dva za te zna po lja. Zbog ne pri stu pač nog tere
na sav ma te ri jal, uže i kon struk ci ju mora
li su da do pre me ruč no, bu kval no da je
vu ku na po te zu od dva km uz ve li ki uspon.
Za hva lju ju ći van red nom na po ru i vi so kom
rad nom mo ra lu i to je sa uspje hom i na vrije
me za vr še no. Li jep je osje ćaj, ka že Ran ko,
ra di ti ne što to li ko ko ri sno i va žno, a ko lektiv
ko ji je mno go ulo žio u pro šlo sti za slu žuje
pra vo mje sto i u bu duć no sti.
OC Elektrogradnja
Igor Šće pa no vić, or ga ni za tor gra di lišta,
je u ovoj cje li ni 22 go di ne. I on kaže
da je u po čet ku bi lo mno go te že, pri je
sve ga zbog to ga što su ra ni je ra đe ni ve li ki
objek ti, kao što su 400 i 220 kV da le kovo
di, pa se na te re nu osta ja lo go di nu ili
dvi je, a ku ći se do la zi lo sve ga dva pu ta u
mje se cu. Uslo vi smje šta ja bi li su vr lo lo ši,
sta no va lo se u ku ća ma bez gri ja nja i vo de.
Po ne kad su ima li sa mo jed nu če smu na polju
za sve. Pri sje ća se iz grad nje po sljed njeg
ve ćeg objek ta - DV 110 kV „Pod go ri ca-
Ce ti nje“ na ko jem su još uvi jek ra di li preka
lje ni mon te ri ka kve je da nas te ško ima ti,
jer su se oni ka li li na gran di o znim objek tima
po Cr noj Go ri. Pod sje ća i na ha va ri ju
DV 35 kV „Plu ži ne-Mra ti nje“, ka da su po
po vrat ku sa sa na ci je osta li na pu tu za tr pani
sni je gom sa svih stra na i sa mo za hva ljuju
ći ma ha ni za ci ji Cr na go ra pu ta, ko ja im
je pri te kla u po moć, uspje li da se iz vu ku iz
sni je žnih la vi na.
Ni ko la Br no vić, vo zač, je pri je tog posla
20 go di na ra dio kao mon ter, uglav nom
na ve li kim objek ti ma, da le ko vo di ma svih
na pon skih ni voa, a na pro mje nu za ni ma nja
su ga pri mo ra li zdrav stve ni pro ble mi. Kao
vo zač ka mi o na i po lu te ret nih vo zi la uvi jek
ide na naj te že lo ka ci je i na naj bo lji na čin
svo jim ra dom do ka zu je da se do bar rad nik
uvi jek mo že upo sli ti. Ra do se sje ća sta ri jih
ko le ga ko ji su oti šli u pen zi ju, na kon vi šede
ce nij skog pre da nog i od go vor nog ra da u
ovoj cje li ni.
Vo jin Bla go je vić, du go go di šnji šef
Ope ra ti ve, osje tio je oba ve zu da, na kra ju,
još jed nom is tak ne ospo so blje nost Elek trograd
nje da u naj kra ćem ro ku ve o ma efi kasno
i kva li tet no in ter ve ni še u slu ča ju ha varij
skih sta nja na mre ža ma svih na pon skih
ni voa, od 10 do 400 kV. On ka že da, ipak,
u slje de ćih de set go di na tre ba do ni je ti soci
jal ni pro gram ko ji će ri je ši ti pro blem inva
li da ra da i pod mla di ti pro iz vod ni ka dar,
od no sno za po sli ti mla de ka dro ve da bi ih
sta ri ji ob u či li, jer ne po sta je se la ko i br zo
do bar rad nik. Uvje ren je da će, uz efi ka snu
or ga ni za ci ju pred u ze ća i do bru opre mu i
me ha ni za ci ju, te be ni fi ci ra ni rad ni staž za
mon te re ko ji ne spor no ra de iz u zet no te žak
po sao, Elek tro grad nja si gur no bi ti od ve li ke
ko ri sti Elek tro pri vre di.
Na kra ju, po vo dom ju bi le ja svi oni ka žu
da su Elek tro grad nja i EPCG ostva ri le impre
siv ne re zul ta te to kom mi nu lih go di na i
mo gu bi ti po no sni na pro te kli pe ri od. Za to
svim za po sle nim, oni ma ko ji se sje ća ju vreme
na o ko ji ma je bi lo ri je či, i oni ma ko ji su
do šli ka sni je, že le sre ću u ra du i ži vo tu.
B.M.
Novembar 2010 List Elektroprivreda 31

Sindikat
ZORAN OSTOJIĆ, PREDSJEDNIK SINDIKALNE ORGANIZACIJE ZAPOSLENIH EPCG
U planu brojne i
značajne aktivnosti
Trenutno je u SOZ učlanjeno 2359 zaposlenih radnika
EPCG. Trudićemo se svim silama da sačuvamo nivo
stečenih prava. “Velikim projektom”, za narednu godinu,
bih nazvao prijem "ugovoraca" na neodređeno vrijeme
i izradu kvalitetnog pravilnika o rješavanju stambenih
potreba zaposlenih. Proslava jubileja 100 godina EPCG
domaćinski odrađena
List EPCG: Recite nam nešto više
o aktuelnoj situaciji u Sindikalnoj
organizaciji zaposlenih EPCG čiji ste
prvi čovjek.
Aktuelna situacija u SOZ je vrlo dobra!
Sa zadovoljstvom ističem podatak da je
trenutno u našoj sindikalnoj organizaciji
učlanjeno 2359 zaposlenih radnika EPCG,
što je preko 76% ukupnog broja zaposlenih.
Komisija za utvrđivanje
reprezentativnosti sindikata potvrdila
je reprezentativnost naše Sindikalne
organizacije zaposlenih (SOZ)! Kažem,
potvrdila, jer smo i do sada bili i ostali
jedina sindikalna organizacija u EPCG AD
Nikšić sa atributom reprezentativna.
U SOZ su organizovane sledeće
sindikalne podružnice:
Iz FC Proizvodnja: Direkcija FC
Proizvodnja, HE “Perućica”, HE “Piva” i
TE “Pljevlja”;
iz FC Distribucija: Direkcija FC
Distribucija, ED Bar, ED Berane, ED
Bijelo Polje, ED Cetinje, ED Herceg Novi,
ED Kolašin, ED Kotor, ED Mojkovac,
ED Nikšić, ED Pljevlja, ED Podgorica,
ED Tivat, ED Ulcinj i ED Žabljak;
Direkcija Društva, FC Snabdijevanje i OC
Elektrogradnja. Ukupno ih je 22.
Lakše mi je bilo pomenuti ED Budva
i ED Rožaje, kao jedine djelove EPCG u
kojima još nismo prisutni, tj. još uvijek
nemamo podružnicu SOZ. Ubijeđen sam
da je pitanje trenutka kada će se to desiti i
u ova dva kolektiva.
List EPCG: Koje su to trenutno
najbitnije aktivnosti i djelovanje SOZ .
32 List Elektroprivreda Novembar 2010
Zoran Ostojić
Prije nego što nabrojim trenutne
aktivnosti i djelovanja SOZ moram
pomenuti najveći uspjeh ovog sindikata
od osnivanja a to je - vraćanje na posao tj.
potpisivanje ugovora na određeno vrijeme
sa 57 zaposlenih, koji početkom prošlog
mjeseca nisu dobili produžetak ugovora,
ali je na insistiranje SOZ Poslovodstvo
ipak to uradilo na zadovoljstvo svih 57
radnika i rukovodstva SOZ. U ovom
trenutku ulažemo velike napore da
konačno krene dobrovoljna prodaja
radnih mjesta (dobrovoljni prekid radnog
odnosa bilo kog od zaposlenih) koja, po
mom mišljenju, neopravdano kasni više
od godinu dana od datuma zatvaranja
ugovora, koji su potpisali u ime države
Vlada Crne Gore i A2A. Nadam se da
će do kraja ovog mjeseca poslovodstvo
donijeti odluku koja će se odnositi na
prvi relevantni period i da će do kraja
ove godine biti riješene prijave svih
zainteresovanih zaposlenih. Zahtijevaćemo
da i drugi i treći relevantni period traju po
godinu dana, kako i stoji u Ugovoru.
List EPCG: Sa kojim zahtjevima
Vam se zaposleni , članovi SOZ najčešće
obraćaju?
Najčešće mi se članovi SOZ obraćaju
zbog stambenih (ne)prilika i problema,
zbog izmjena i dopuna pravilnika o
organizaciji EPCG AD Nikšić i izmjena i
dopuna pravilnika o sistematizaciji radnih
mjesta EPCG AD Nikšić i zbog malo prije
pomenute dobrovoljne prodaje radnih
mjesta.
Početkom naredne godine počeće rad
na novom stambenom pravilniku, koji
će raditi Direkcija za ljudske resurse i
organizaciju uz konsultacije sa sindikatom.
Neće mu (pravilniku) biti teško da bude
bolji od trenutno važećeg.
Dosta nervoze među zaposlene
unijele su izmjene i dopune pravilnika o
organizaciji i sistematizaciji. “Pretumbana”
je doskorašnja sistematizacija i napravljene
greške kojima je smanjen nivo zarada
pojedinim zaposlenim u Društvu. Citiraću
u izvodu iz EPCG ugovora socijalni
program član 13.3.3 stav (I): “Investitor
će obezbijediti, počev od datuma
zatvaranja, da se ne smanjuje nivo zarada
svih zaposlenih u Društvu, koji postoji na
datumu potpisivanja u Društvu”.
List EPCG: Kakva su po Vama
trenutna prava vaših članova i da li se ta
prava moraju izdizati na viši nivo?
Prava ne samo naših članova, nego svih
zaposlenih, defi nisana su pojedinačnim
kolektivnim ugovorom i mjerodavnim
pravom države Crne Gore. Trudićemo
se svim silama, koje će nam biti na
raspolaganju, da sačuvamo nivo stečenih
prava i da ta prava izdižemo na viši nivo.
Naravno, koristićemo tuđa pozitivna

iskustva o ovoj problematici, u okruženju,
u Evropi i svijetu.
List EPCG: U kom smjeru planirate
dalju djelatnost SOZ i koji su to, da tako
kažemo, veliki projekti u narednom
periodu?
Naše dalje aktivnosti defi nisane su
programom rada SOZ. Navešću nekoliko:
- Praćenje primjene odredbi važećeg
kolektivnog ugovora kod poslodavca i
aktivnosti u vezi sa izmjenama i dopunama
kolektivnog ugovora;
- Ugovaranje najniže cijene rada
(minimalne zarade)
- Isplata zimnice, regresa i drugih
primanja zaposlenima;
- Pokretanje inicijative za izmjenu
pravilnika o rješavanju stambenih potreba
zaposlenih.
- Utvrđivanje iznosa otpremnine za
eventualni tehnološki višak zaposlenih,
zaposlenih invalida i zaposlenih invalida
rada.
- Pokretanje inicijative za izmjenu
kriterijuma za dodjelu pomoći
zaposlenima.
- Praćenje sprovođenja mjera zaštite
na radu, očuvanja zdravlja zaposlenih,
poboljšanje uslova rada za zaposlene.
- Pomoći zaposlenima sa ugroženim
materijalnim stanjem i druge vrste pomoći;
- Organizacija sportskih i drugih
manifestacija;
- Informisanje članstva i ostale
aktivnosti od interesa za zaposlene.
“Velikim projektom”, za narednu
godinu, bih nazvao prijem “ugovoraca” na
neodređeno vrijeme i izradu kvalitetnog
pravilnika o rješavanju stambenih potreba
zaposlenih.
List EPCG: Recite nam nesto više
o vašem viđenju proslave 100 godina
EPCG.
Sticajem prilika savremenici smo ovog
velikog jubileja. Mislim da je proslava
100 godina EPCG domaćinski odrađena.
Bio sam prisutan kao predstavnik SOZ
na Cetinju, “Perućici”, “Pivi”, Krupcu
(Direkcija Društva), “Pljevljima”. Da
sam se ja pitao organizovao bih još jedno
druženje - u najvećem dijelu EPCG, u FC
Distribucija. Mislim da su nenamjerno, ali
neopravdano zaobiđeni.
U ime svih onih koji su novčani iznos u
čast ovog velikog jubileja primili kao znak
pažnje naše kompanije veliko: HVALA!
M.Vuković
PAOLO KARKONE, DIREKTOR DIREKCIJE ZA LJUDSKE RESURSE
Novi posao - Job posting
P
aolo Karkone, direktor
Direkcije za ljudske resurse,
u izjavi za naš list obratio
se zaposlenima i pojasnio novi način
vođenja kadrovske politike u našoj
Kompaniji, osmišljen u skladu sa
savremenim načinom rada u ovoj
oblasti poslovne politike.
- Sa jedne strane , preduzeće pr
objavljuje na web sajtu- intranetu(koji
intra
će ubrzo početi sa radom) i u listu lis
EPCG PCG listu profesio profesionalnih profi fila, la, kkoji
su potrebni Kompaniji, kako bi na
taj način prikupili sve odgovarajuće
odg
CV. Na osnovu toga kasnije bi se
izvršio izbor najstručnijih neophodnih
kadrova. Sa druge strane, sv svaki
zaposleni ima mogućnost da traži tr
mjesto, koje odgovara njegovom
profi lu i da se na taj način kandiduje k
šaljući svoj CV.
Job Posting je instrument, instr koji ji je
sastavni vni dio rada
Direkcije za ljudske judske
resurse, a koji će omogućiti i efi kasno
upravljanje u potrazi za kadrovima kad
u Elektroprivredi Cr Crne Gore, kako
bi se ostvarila što bolja unutrašnja
mobilnost – kaže Paolo Karkone.
Pomoću ovog instrumenta svaka
osoba će imati mogućnost da dobije
šansu profesionalnog razvoja, imajući
uvijek u vidu mjesta koja su na
raspolaganju i kandidujući se za ona
koja smatra prikladnim za svoj profi l i
koja su u skladu sa njegovim stavovima
i težnjama.
U svakom slučaju ovo predstavlja
novitet u Elektroprivredi Crne Gore,
koji će kroz obuku favorizovati
razumijevanje vrijednosti instrumenata
u smislu motivacije, razvoja resursa
i veće efi kasnosti. Zainteresovani
zaposleni na e -mail adresu ljudski.
resursi@epcg.com mogu slati CV
Direkciji za ljudske resurse, koja
upravlja izborom kandidata i nakon
detaljne analize ( intervjua) odgovorna
osoba iz Direkcije za ljudske resurse i
organizaciju će kandidate obaviještavati
o ishodu njihovih zahtjeva.
Paolo Karkone
Do stavljanja u funkciju
web sajta
(intraneta) ntraneta) oglase se za popu popunjavanjem
određenih dređenih radnih mjesta
objavljivaćemo objav ivaćemo u listu Elekt Elektroprivreda a
- pojašnjava na kraju direkt direktor Direkcij ije
za ljudske resurse.
U ovom broju već su ponuđena a
četiri radna mjesta koja potražuje e naša n
Kompanija.
M.V.
Rukovodilac Sektora za eksternu
komunikaciju - Direkcija za odnose
za javnošću.
(uslovi: 1 godina radnog staža;
Filozofski, Filološki ili žurnalistika,
Ekonomski i drugi fakultet
društvenih nauka;
mjesto rada Nikšić)
Rukovodilac Sektora za internu
komunikaciju- Direkcija za odnose
za javnošću.
(uslovi: 1 godina radnog staža,
Filozofski, Filološki ili žurnalistika,
Ekonomski i drugi fakultet
društvenih nauka;
mjesto rada Nikšić)
Rukovodilac Sektora za kreiranje
imidža u Direkciji za odnose za
javnošću.
(uslovi: 1 godina radnog staža,
Filozofski, Filološki ili žurnalistika,
Ekonomski i drugi fakultet
društvenih nauka;
mjesto rada Nikšić).
Novembar 2010 List Elektroprivreda 33

Sindikat
VI II SPORT SKI SU SRE TI RAD NI KA EPCG UL CINJ 2010.
Bez po ra že nih
Tradicionalna sportsko-rekreativna manifestacija
održana na jednom od najljepših
djelova crnogorske obale, protekla u
najboljem redu. Na borilištima vladala fer
i korektna atmosfera. Bezbrižni i opušteni
učesnici uživali u druženju i blagodetima
"miholjskog ljeta"
N
a te re ni ma ho tel skog kom plek sa „Bel vi“ i „Olimpik“
na Ve li koj pla ži kod Ul ci nja, od 8. do 12.
sep tem bra, odr ža ni su VI II sport ski su sre ti rad nika
Elek tro pri vre de Cr ne Go re, ko je je or ga ni zo va la Sin di kal na
or ga ni za ci ja za po sle nih.
U za bav nom pro gra mu ko ji je na otva ra nju ove ma ni fe staci
je vo dio Mi ro Ni ko lić, glu mac iz Nik ši ća, uče stvo va li su člano
vi nik šić kog KUD „Za hu mlje“, ko je je osno va no pri je 112
go di na.
Zbog spri je če no sti da pri su stvu je Su sre ti ma, jer je kao predsjed
nik Od bo ra Va ter po lo-pli vač kog sa ve za Cr ne Go re pred vodio
cr no gor ske va ter po li ste na Evrop skom pr ven stvu u Za gre bu,
Sr đan Ko va če vić, pred sjed nik Od bo ra di rek to ra EPCG, uputio
je pi smo uče sni ci ma ko je je pro či ta no na po čet ku pro gra ma
otva ra nja ove tra di ci nal ne sport sko-re kre a tiv ne ma ni fe sta ci je.
Za hva liv ši se na po zi vu, on je, uz že lju za uspje šno odr žava
nje VI II sport skih su sre ta, po zdra vio „or ga ni zo va nje su sre ta
rad ni ka EPCG, ko ji na ovaj na čin, du gi niz go di na is po lja va ju
sport sku stra nu ko lek ti va i ja ča ju nje gov bor be ni dug“.
Otvarajući Susrete, u ime poslovodstva EPCG, Mr ka Mr kić,
po moć nik di rek to ra za Di rek ci ju Dru štva, poželio je uče sni ci ma
da i ove sport ske igre ne do ži ve sa mo kao pri li ku za po sti za nje
sport skog re zul ta ta, ne go pri je sve ga da u na red na tri da na uživa
ju u dru že nju, bez brižnoj i opu šte noj at mos fe ri na jed nom od
naj ljep ših dje lo va cr no gor ske oba le i ku ći se vra te sa pri jat nim i
ne za bo rav nim do ži vlja ji ma, a da sve pro tek ne u zna ku fer ple ja
i tri jum fu je naj bo lji.
On je ta ko đe če sti tao na tra di ci o nal no do broj or ga ni za ci ji
iga ra, ulo že nom tru du, pre da no sti i pro fe si o na lo sti.
Do bro do šli cu i ugo dan bo ra vak svim uče sni ci ma, da se
sport ski nad me ću i dru že, bez po dje la na bi lo ko joj osno vi, pože
lio je i Zo ran Osto jić, pred sjed nik Sin di kal ne or ga ni za ci je zapo
sle nih.
Uče sni ci Su sre ta iz svih dje lo va Dru štva, raz vr sta ni u šest ekipa
(Eki pa I : ED Ul cinj, ED Bar, ED Ce ti nje, ED Bu dva, ED
Ti vat, ED Ko tor, ED Her ceg No vi; Eki pa II: TE „Plje vlja“, ED
Plje vlja, ED Ža bljak; Eki pa III: FC Di stri bu ci ja, ED Pod go rica,
Elek tro grad nja; Eki pa IV: HE „Pi va“, HE „Pe ru ći ca“, ED
Nik šić; Eki pa V: AD Pre nos, Di rek ci ja Dru štva, Di rek ci ja FC
Snab di je va nje; Eki pa VI: ED Ko la šin, ED Moj ko vac, ED Bi je lo
Po lje, ED Be ra ne, ED Ro ža je), tak mi či li su se u 14 sport sko-rekre
a tiv nih di sci li na (ma li fud bal, stre lja štvo – mu ška i žen ska
kon ku ren ci ja, pi ka do, pe nja nje na stub, od boj ka na pi je sku, šah,
34 List Elektroprivreda Novembar 2010
Blagodet "miholjskog ljeta" na Velikoj plaži
Najbolji takmičar i takmičarka Susreta: Đoko Mrkajić i Milica Popović
Navlačenje konopca: najatraktivnija disciplina sa najviše adrenalina
Penjanje na stub: vještina, prisebnost i brzina

Nova disciplina: Bacanje plovke
Mali fudbal: Nikšićani bez premca
Basket: Borba ispod obruča
ba sket, sto ni te nis – mu škar ci, na vla če nje ko nop ca, kros – 1000
m za mu škar ce – 400 m za že ne, plov ka i tri al ton).
Po red nad me ta nja na sport skim po li go ni ma ho tel skog komplek
sa ko ji pri pa da HTP „Ul cinj ska ri vi je ra“ uče sni ci ove ma nife
sta ci je (či ji je mo to dru že nje, opu šta nje i ras te re će nje od svako
dnev nih bri ga i oba ve za) mo gli su da uži va ju u bla go de ti ma
ko je pru ža Ve li ka pla ža – naj du že pje šča no ža lo na Ja dra nu.
I vri je me im je išlo na ru ku. Umje sto na ja vlje ne ki še, pa čak
i plju sko va, ne bo nad Ul ci njem, to kom odr ža va nja Su sre ta, bi lo
je pra vo me di te ran sko – ve ći nom ve dro i sun ča no, ka ko se sa mo
po že lje ti mo že. Isti na, ki ša je sa mo jed nog da na, i to u po podnev
nim ča so vi ma, za krat ko pre ki nu la idi lu „Mi holj skog lje ta“.
Mno gi su, sto ga, na ču ve nom ul cinj skom pi je sku is ko ri sti li
pri li ku da upi ju još ko ji zrak ljet njeg sun ca, ali i da se osvje že u
ta la si ma mo ra...
Za sve uče sni ke Su sre ti su, po pra vi lu, vri je me „za ne za borav“,
to su oni tre nu ci ko jih će se uvi jek ra do sje ća ti, ustva ri,
onaj „slat ki pre dah“ za, na da mo se, no vi uz let, iz ko ga se „cr pi
sna ga za sve ži vot ne i rad ne iza zo ve“.
Go sti na otva ra nju VI II sport skih su sre ta rad ni ka EPCG, izme
đu osta lih, bi li su: Zo ran Ma so ni čić, v.d. ge ne ral nog se kreta
ra SSCG, Mi lo rad Ter zić, pred sjed nik Sin di ka ta ener ge ti ke i
Bran ko Gar da še vić, pred sjed nik op štin skog sin di kal nog po vjere
ni štva Nik šić.
Po red Ran ka Vo ji no vi ća, po moć ni ka iz vr šnog di rek to ra
EPCG, Mr ke Mr ki ća, po moć ni ka di rek to ra za Di rek ci ju Društva
i Slo bo da na Ta na si je vi ća, di rek to ra Sek to ra za eko nomsko-fi
nan sij ske po slo ve EPCG, za vr šnoj ve če ri su, po red ostalih,
pri su stvo va li Ljo ro Nre kić, di rek tor ED Ul cinj, ko ji je svako
dnev no obi la zio uče sni ke, Sa ša Pe šić, di rek tor ED Be ra ne,
Vla di mir Ka lu đe ro vić, di rek tor ED Nik šić i ne ve li ki ko lek tiv
Snab di je va nja Ul cinj na če lu sa Il mi jom Der vi ši jem.
Za tva ra ju ći VI II sport ske su sre te, Zo ran Osto jić, pred sjednik
SOZ-a, je za hva lio i če sti tao svim uče sni ci ma uspje šan zavr
še tak ove ma ni fe sta ci je, i pri tom iz ra zio na du da sle de ći bi ti
još uspje šni ji.
NAJ BO LJA EKI PA II
Pr vo mje sto u ge ne ral nom pla sma nu za u ze la je Eki pa II (TE
„Plje vlja“, ED Plje vlja i ED Ža bljak), ko ja je osvo ji la 47 bo do va,
dru ga je bi la Eki pa IV (ED Nik šić, HE „Pe ru ći ca“ i HE „Pi va“)
– 45 bo da, a tre ća Eki pa III (FC Di stri bu ci ja, ED Pod go ri ca i
Elek tro grad nja), sa ukup nim sko rom od 44 bo da.
Po bjed nik tur ni ra u ma lom fud ba lu je Eki pa IV (6 bo do va),
dru go mje sto je osvo ji la (dru ga je bi la) Eki pa II (4 bo da), a tre će
Eki pa VI (3 bo da).
Naj bo lji stri je lac tur ni ra, sa 7 po go da ka, je Ran ko Ni ko lić
iz po bjed nič ke Eki pe IV, ko ja je da la i naj bo ljeg fud ba le ra VI II
Su sre ta Đor đi ja Mr ka ji ća.
Epi tet naj ja čih s pra vom su po ni je li tak mi ča ri iz Eki pe VI,
ko ji ma ni ko ni je mo gao da se od u pre u na vla če nju ko nop ca (6
bo do va), dru go mje sto pri pa lo je Eki pi II (4 bo da), a tre će Ekipi
IV (3 bo da).
U okr ša ju za ša hov skom ta blom naj bo lja je bi la Eki pa II (6
bo do va), iza ko je su se pla si ra le Eki pa IV (4 bo da) i Eki pa III
OPRAV DA LI PO VJE RE NJE OR GA NI ZA TO RA
S
vo je odu še vlje nje što ih or ga ni za tor ni je za bo ra vio već ih je
po zvao da uče stvu ju na Su sre ti ma rad ni ka EPCG, ni je kri la
ni eki pa AD Pre nos Pod go ri ca.
Dio ekipe AD Prenos
Sindikat
To nji ho vo jed no du šno osje ća nje pre ni je la nam je Bi lja na
Asa no vić, ko ja je do ni je la pr vu me da lju ne za vi snoj Cr noj Go ri –
zlat no od lič je sa pr ven stva u Bu gar skoj 2006. go di ne.
- Svi smo ve o ma za do volj ni zbog lju ba znog po zi va or ga ni zato
ra da uče stvu je mo na ovim su sre ti ma, na če mu smo ne iz mjerno
za hval ni. Baš zbog to ga smo se i po tru di li da svo jim sport skim
po na ša njem oprav da mo uka za no po vje re nje, ka za la je ona.
Da su u to me uspje li go vo re i re zul ta ti ove ne ve li ke dru žine:
pr va mje sta u kro su na 1000 m (Slav ko Klja je vić), tri al to nu
(Dar ko Ra i če vić), pi ka du (Bi lja na Asa no vić) i sto nom te ni su
(De jan Vu jo vić).
Novembar 2010 List Elektroprivreda 35

Sindikat
(3 bo da).
Pr vo mje sto u po je di nač noj kon ku ren ci ji je osvo jio Ne boj ša
Po bor (21), dru gi je bio Er din Lo jo (17,5), a tre ći Bra ni mir
Vuk če vić (16,5 po e na).
U stre lja štvu (ga đa nje ma lo ka li bar skom pu škom), gdje se
tra ži oštro oko i pre ci zna ru ka, u mu škoj kon ku ren ci ji, is pred
svih je bi la Eki pa IV (sa po go đe nim 441. kru gom), dru ga je bi la
Eki pa V (435 kru ga), a tre ća Eki pa III (399 kru ga).
Naj pre ci zni ji je bio Zdrav ko Ća la san (155), dru gi je bio
Želj ko Per ko vić (153), a tre ći Ve se lin Sa vić (149 kru go va).
U žen skoj kon ku ren ci ji naj bo lja je bi la Eki pa IV (311 krugo
va), dru go mje sto je za u ze la Eki pa VI (310), a na tre će mje sto
se pla si ra la Eki pa V (298).
U pe nja nju na stub naj spret ni ji su bi li tak mi ča ri Eki pe III
(12,15 min), dru ga je bi la Eki pa II (13,08), a tre ća Eki pa VI
(13,10).
Naj bo lje vri je me u ovoj di sci pli ni imao je naj mla đi tak mi čar
Ivan Šam šal (2,24 min), dru gi je bio Mi lo nja Bu ba nja (2,38),
a tre ći Če do mir Ša rac (2,40).
U pi ka du, di sci pli ni ko ja je re zer vi sa na sa mo za da me, pr vo
mje sto je pri pa lo Eki pi V (856 bo do va), dru go Eki pi VI (726),
a tre će Eki pi III (637).
U po je di nač noj kon ku ren ci ji naj vi še bo do va osvo ji la je Bilja
na Asa no vić (315), dru go mje sto je za u ze la An ka To po vić
((304), a tre će Edi ta Ša ba no vić (208).
Po bjed nik kro sa na 1000 me ta ra bi la je Eki pa V (42 po e na),
dru go mje sto pri pa lo je Eki pi II (33), a tre će Eki pi VI (22).
Naj br ži na VI II Su sre ti ma bio je Slav ko Klja je vić (20 po ena),
tak mi čar Eki pe V, dru gi na cilj je sti gao nje gov ekip ni kole
ga Dar ko Ra i če vić (15), a tre će mje sto je za u zeo Ha ris De lić
(13), iz Eki pe II.
U kro su za že ne na 400 me ta ra naj bo lja je bi la Eki pa III (15
po e na), iza ko je su bi le Eki pa V (14) i Eki pa II (13 po e na).
Pr va mje sto u po je di nač noj kon ku ren ci ji je osvo ji la Ta nja
Nik če vić (13 po e na), iz Eki pe V, dru ga je bi la Da ni ca Po po vić
(8), tak mi čar ka Eki pe III, a tre će Bo ža na Vo ji no vić (6), ko ja je
tr ča la za Eki pu II.
Naj bo lji re zul tat u tri al to nu (tr ka na 50 m, ba ca nje ku gle
i skok), sa 123 osvo je na po e na, po sti gla je Eki pa V, na dru go
mje sto se pla si ra la Eki pa II (109), a tre će je osvo ji la Eki pa III
(53).
Naj sve stra ni ji tak mi čar ovih su sre ta bio je tro bo jac Dar ko
Ra i če vić, iz Eki pe V (399 kru ga) ko ji je ukup no sa ku pio 60 poe
na, na dru go mje sto se pla si rao Ran ko Kne že vić (41), ko ji je
na stu pao za Eki pu II, a tre će mje sto u tri al to nu za u zeo je nje gov
klup ski ko le ga Du šan Ara ni to vić.
U od boj ci na pla ži po bi je di la je Eki pa III (6), dok su se na
dru gom i tre ćem mje stu pla si ra le Eki pa V (4), od no sno Eki pa
II (3).
Iza Eki pe IV (6), ko ja je po bi je di la u ba ske tu, dru go mje sto
je pri pa lo Eki pi III (4), a tre će Eki pi V.
Pr vi po bjed nik u ba ca nju plov ke, no va di sci li na na Su sre tima,
bi la je Eki pa IV (6), dru go mje sto je za u ze la Eki pa II (4),
a tre će Eki pa V (3).
Na tur ni ru u sto nom te ni su naj bo lja je bi la Eki pa V (6),
dru ga je bi la Eki pa II (4), a tre ća Eki pa I (3).
Pr vo mje sto u mu škoj kon ku ren ci ji je osvo jio De jan Vu jović,
dru gi je bio Bra no Šće kić, a tre ći Ivan Vu ka so je vić.
Kod da ma naj u spje šni ja u ovoj di sci pli ni je bi la Ru ža Peru
ni čić, dru go mje sto je pri pa lo Edi ti Ša ba no vić, a tre će An ki
To po vić.
36 List Elektroprivreda Novembar 2010
Ivan Šamšal i Ranko Knežević
Branko i Zdravko Ćalasan
Ekipa ED Berane
Pikado: Sigurna ruka i oštro oko dama
Šah: Okršaji na 64 magična crno-bijela polja

Dragutin Vujović sa zastavom SOZ-a na "krovu svijta"
Zoran Ostojić sa osvajačima Mont Everesta
Druženje je bila glavna disciplina Susreta
Detalj sa završne večeri
Sindikat
Za naj bo lju tak mi čar ku VI II Su sre ta pro gla še na je Mi li ca
Po po vić (148), dru go mje sto je pri pa lo Edi ti Ša ba no vić (145),
dok je tre će mje sto za u ze la Sof ka Dra ško vić.
Najbolji takmičar na ovim susretima bio je Đoko Mrkajić
(ED Nikšić).
SU SRE TI OPRAV DA LI OČE KI VA NJA
Na ovo go di šnjim Su sre ti ma u Ul ci nju, ko ji su bi li i naj ma sov ni ji
do sa da, sa re kord nim bro jem uče sni ka, na sta vlje na je tra di cija
do bre or ga ni za ci je, li je pog dru že nja i kva li tet nog tak mi če nja.
Rav no prav no sa na ma su, na naš po ziv, uče stvo va li i na ši sta ri
dru go vi, pri ja te lji ko le ge iz AD Pre nos Pod go ri ca. Ove go di ne
pr vi put je uve de na i di sci pli na ba ca nje plov ke, ko ja je po bu di la
ve li ko in te re so va nje i do ni je la no va uz bu đe nja u nad me ta nju za
po sti za nje što bo ljih re zul ta ta, re kao nam je Bla žo Br ku ljan,
pred sjed nik Sin di kal ne po dru žni ce ED Nik šić, ko ji je kao predsjed
nik Od bo ra za sport je din stve ne Sin di kal ne or ga ni za ci je
EPCG ru ko vo dio or ga ni za ci jom svih do sa da šnjih Su sre ta.
Po ri je či ma Vla do Nik če vić, pred sjed nik Sin di kal ne podru
žni ce Di rek ci je Dru štva, kao pred sjed nik Od bo ra za sport
SOZ-a ru ko vo dio Tak mi čar skom ko mi si jom Su sre ta, Su sre ti su
pro te kli u naj bo ljem re du, a na bo ri li šti ma je vla da la fer i korekt
na at mos fe ra. Naj bo lji po ka za telj sve ga to ga je da Tak mi čarska
ko mi si ja ni je do bi la ni jed nu pri mjed bu ili žal bu. Tak mi ča ri
su po ka za li ve li ko in tere so va nje za sve di sci pli ne, dok su na tere
ni ma po sti za ni mno go bo lji re zul ta ti ne go pret hod nih go di na.
Go sti VI II su sre ta bi li su i „zlat ni mom ci“ PSD „Ja vo rak“ iz
Nik ši ća, osva ja či Mont Eve re sta, Đor đi je Vu ji čić, Mar ko Ble čić i
Dra gu tin Vu jo vić, ko ji je na „kro vu svi je ta“ iz nio za sta ve EPCG
i SOZ-a.
Slič nu ocje nu iz nio nam je i Jo van Ra do še vić, pred sjed nik
Sin di kal ne po dru žni ce TE „Plje vlja“. Po nje mu, Su sre ti pro te kli
u ko rekt noj at mos fe ri i dru že nju, a ukup na at mos fe ra i dru že nje
rad ni ka iz svih dje lo va Dru štva po tvr đu ju oprav da nost odr žava
nja ove ma ni fe sta ci je. Za do vo ljan je uče šćem Eki pe 2 u ko joj
su i tak mi ča ri TE „Plje vlja“ i na da se do brom pla sma nu. Iako
ih ove go di ne ni je bi lo, on ipak vje ru je da će se na sle de ćim
Su sre ti ma po sve ti ti vi še pa žnje i pro sto ra stva ra o ci ma iz Elek tropri
vre de ko ji se u slo bod nom vre me nu is ka zu ju na li te rar nom i
li kov nom pla nu, a ko jih ovog pu ta ni je bi lo na pro gra mu.
Po mi šlje nju Go ri ce Sto ja no vić, pred sjed nika Sin di kalne
po dru žni ce ED Be ra ne, sve je pro te klo u naj bo ljem re du.
Osnov na že lja uče sni ka Su sre ta, ko ji je bio skup pra vih spor ti sta,
do brih lju di i rad ni ka, je da Elek tro pri vre da bu de što je din stveni
ja i efi ka sni ja, jer svi u njoj no si mo iste pro ble me i oba ve ze.
Ovo je i bi la pri li ka da se učvr ste po slov ne i lič ne ve ze i pro du be
već us po sta vlje na pri ja telj stva. Pri mjet no je ve će ne go ra ni je prisu
stvo mla dih, ko ji po štu ju i pra te sta ri je, a do bro su se uklo pi li
u ukup nu at mos fe ru. Svo jim po na ša njem svi uče sni ci su do prini
je li uspje šnom to ku i za vr šet ku Su sre ta.
- Že lja nam je da se i na red ne go di ne opet na đe mo za jed no,
što sa ne str plje njem oče ku je mo, jer je to je din stve na pri li ka da
opet bu de mo na oku pu. Kao i sva ke go di ne, na ša eki pa ko ja je
bi la u kom plet nom sa sta vu, po sti gla je oče ki va ni uspjeh, na glasi
la je ona.
Svo je odu še vlje nje ni je krio ni Si mo Ba jo vić, teh nič ki di rektor
ED Ko la šin, je dan od sta ri jih rad ni ka EPCG i re do van učesnik
Su sre ta. I ovog pu ta, ka ko je is ta kao Ba jo vić, u Ul ci nju sve
je pro šlo u naj bo ljem re du. Ob ra do vao ga je ve li ki broj mla dih
uče sni ka, što je ite ka ko do bro, po seb no zbog dru že nja i raz vo ja
spor ta u na šoj kom pa ni ji. Duh spor ta i dru že nja bio je pri su tan
Novembar 2010 List Elektroprivreda 37

Sindikat
na sva kom ko ra ku. Je di na pri mjed ba je od su stvo čla no va „starog“
Sin di ka ta, što sva ka ko ni je do bro jer rad ni ci Elek tro privre
de tre ba da su je din stve ni na svim ni vo i ma, a na ro či to ka da
su sport i dru že nje u pi ta nju. Nje go vo za do volj stvo su uve ća li i
re zul ta ti Eki pa 2 ko ju sa či nja va ju rad ni ci iz dje lo va Dru štva sa
sje ve ra Cr ne Go re, me đu ko ji ma su i tak mi ča ri iz ED Ko la šin.
Sto ga i ne gu bi na du da će bi ti na ni vou pret hod nih uspje ha,
iako eki pe ni je su u ra ni jim sa sta vi ma.
Tak mi ča ri ED Nik šić, jed ni od naj u spje šni jih uče sni ka do sada
šnjih Su sre ta, ni ovog pu ta ni je su iz ne vje ri li vla sti tu tra di ci ju:
bi li su pr vi u ma lom fud ba lu, ba ske tu i stre lja štvu (u mu škoj
i žen skoj kon ku ren ci ji). Ka ko je oci je nio Mak sim Jo vo vić, šef
Slu žbe za mje re nje i kon tro lu ED Nik šić, vo đa fud bal ske eki pe,
kao i sva ki put do sa da, Su sre ti su oprav da li oče ki va nja. Na svim
bo ri li šti ma, bez ob zi ra o ko jim se di sci pli na ma ra di lo, po tvr đen
je sport ski duh i ko rekt no po na ša nje svih uče sni ka, pa se mo že
re ći da je to po bje da sva kog od njih, jer se na Igre i do la zi ra di
dru že nje, a re zul ta ti su u dru gom pla nu.
N
STVARAOCI NA SUSRETIMA
a otva ra nju VI II su sre ta vo di telj pro gra ma Mi ro
Ni ko lić pro mo vi sao je tek iza šlu knji gu pje sa ma
„Bi jeg“ (pro či tav ši dvi je pje sme po vla sti tom iz bo ru),
či ji je autor So nja Po po vić, elek tro teh ni čar u HE „Peru
ći ca“, ko joj je ovo već pe ta zbir ka sti ho va.
Li jep gest or ga ni za to ra ko ji ju je po zvao da kao
po e te sa pri su stvu je Su sre ti ma, na če mu je za hval na,
ona je oci je ni la i kao pod sti caj za da lje stva ra la štvo.
Po dr ža va ide ju da i rad ni ci stva ra o ci uče stvu ju na
sport skim su sre ti ma jer sma tra da će obo ga ti ti ovu
ma ni fe sta ci ju i ople me ni ti od no se. Ina če, isti mo ti vi
ko ji su bi li in spi ra ci ja za nje ne pret hod ne knji ge, u
„Bi je gu“ su ob ra đe ni na slo že ni ji i du blji na čin. Njen
svi jet in ti me pro ži vljen je ov dje na sup til ni ji na čin:
tra že nje smi sla sop stve nog biv stvo va nja, ali ne pre ko
gu še nja osje ća nja, ko je je njoj stra no i ko je ne mo že da shva ti. To ni je pu ko bje ža nje,
već je ona, ka ko je re kla, „Bi jeg“ i pred u ze la da bi pro na šla se be – iz gu blje nu pu no ću
svog bi ća.
Na na go vor ko le ge, pr vi put na Su sre ti ma je bio i Dra gan Mi lić, he mij ski teh ni čar u
po go nu za pre ra du vo de TE „Plje vlja“, ko ji se u slo bod nom vre me nu ba vi sli kar stvom.
Im pre si o ni ra la ga je sna ga Elek tro pri vre de, ko ju je naj pot pu ni je ov dje osje tio, njena
moć da na jed nom mje stu oku pi to li ki broj lju di. Ve li ki uti sak na nje ga osta vio je i
su stret sa pri ja te lji ma iz dru gih gra do va. Ipak, ono što ga je po seb no uz bu di lo, bi lo je
osje ća nje da u ovom vre me nu ka da je te ško do ći do po sla pri pa daš za i sta ja koj fi r mi,
da si dio sna žne i sta bil ne po ro di ce ko ja uli va si gur nost. Iz ne na di lo ga je to li ko pri sustvo
mla dih, a po seb no re zul ta ti, ko ji su bo lji ne go što je oče ki vao, a ko je su po sti gli
rad ni ci, pa čak i sa vi so kim pro sje kom go di na, a ne spor ti sti. S ob zi rom da dru gu je sa
ki stom i šta fe la jem, a ujed no je i stra stve ni ri bo lo vac, mo gao je u Ul ci nju, da je imao
pri bor, da se po sve ti ovim svo jim pa si ja ma. Naj ve ći nje gov mo tiv u stva ra nju sli ke je
da je po ka že bli skim lju di ma, ali i svom ko lek ti vu TE „Plje vlja“ i EPCG, za ko je me đu tim
tre nut no ne ma pri li ke ni mo guć no sti.
Za Alek su - Aca Šće ki ća, po slo vo đu elek tro o dr ža va nja
HE „Pe ru ći ca“, (kao od boj kaš bio je uče snik svih do sa dašnjih
Su sre ta, či ji je ve te ran, en tu zi ja sta, ini ci ja tor i ani mator
broj nih sport skih i re kre a tiv nih ak tiv no sti u HE „Pe rući
ca“ i EPCG) Su sre ti su ve o ma ko ri sna ma ni fe sta ci ja, ko ja
se i or ga ni zu je pr ven stve no ra di ši re nja no vih i učvr šći va nja
sta rih dru gar sta va i pri ja telj sta va, a re zul ta ti su u dru gom
pla nu. Va žno je opu šta nje i ras te re će nje, ma da po ne kad
spon ta no do đe i do raz mje ne is ku sta va me đu rad ni ci ma iz
dje lo va Dru štva.
38 List Elektroprivreda Novembar 2010
Bran ko Ća la san, po slo vo đa u Slu žbi ma šin skih po slo va HE
„Pi va“, or ga ni za tor sport skih i re kre a tiv nih ak tiv no sti rad ni ka
ove elek tra ne i nje gov mla đi brat Zdrav ko Ća la san, elek tri čar
u Slu žbi elek tro dr ža va nja HE „Pi va“, pr vo mje sto u po je di načnom
tak mi če nju, ta ko đe no se li je pe uti ske sa ul cinj ske Ve li ke
pla že. Sve je, po nji ma, bi lo na vi so kom ni vou, a sklo plje na su
i no va pri ja telj stva. Na Su sre ti ma, ko ji tre ba da se i da lje održa
va ju, tre ba uve sti no ve di sci pli ne, ka ko bi se što vi še rad ni ka
uklju či lo u tak mi če nja. Uslo vi za tak mi če nje i smje štaj uče sni ka
bi li su do sta do bri.
U tak mi če nju u ba ske tu, ko je je bi lo tek tre će po re du do
sa da je naj vi še umi je ća po ka za la Eki pa ED Nik šić je bi la pr vi
po bjed ni ka tur ni ra u ovoj di sci pli ni, sle de će je za u ze la dru go
mje sto, a ove go di ne je opet bi la naj bo lja. Po ocje ni Bo ri sa
Lje ško vi ća, rad ni ka ED Nik šić, or ga ni za to ra tur ni ra u ba sketu
i tre ne ra Eki pe 4, tak mi če nje je pro te klo ko rekt no, osim
po lu fi nal ne utak mi ce iz me đu eki pa 2 i 3, što je li či lo na du e le
pro fe si o nal nih eki pa, ali i to se za vr ši lo u naj bo ljem re du.
- Na dam se da sle de će go di ne ne će do ći
do ta kve „bor be no sti“, jer se pra vi spor tisti
na gre ška ma uče. Žao mi je što Eki pa
1 ni je uče stvo va la, pa ih po zi vam da se na
na red nim su sre ti ma pri ja ve ka ko bi takmi
če nje bi lo in te re sant ni je, re kao nam je
Lje ško vić.
Po volj ne uti ske no si i Mil ko Sta nić,
ka pi ten eki pe za na vla če nje ko nop ca TE
„Plje vlja“, ko ji je, po že ljev ši da po bi je di
naj bo lji, or ga ni za ci ju Su sre ta oci je nio vi sokom
ocje nom.
Kao naj mla đi tak mi čar, Ivan Šam šal,
elek tro mon ter ED Ža bljak, po bjed nik u
pe nja nju na stub, je (sa vre me nom 2 mi nu-
Dragan Milić ta, 24 se kun de i 66 sto tin ki) bio naj br ži i
naj spret ni ji u jed noj od naj a trak tiv ni jih disci
pli na – pe nja nje na stub, gdje je po ka zao
da, iako se elek tro mon ter skim po slom ba vi
tek tri go di ne (ra di po ugo vo ru), po sje duje
za vid no rad no is ku stvo. Na pret hod nim
su sre ti ma za u zeo je če tvr to mje sto, a ove
go di ne ubje dlji vo je bio naj bo lji. Ma da nije
bio si gu ran, jer je od 16 tak mi ča ra razvr
sta nih u 4 eki pe imao naj ma nje rad no
is ku stvo, ipak je vje ro vao u vi sok pla sman,
ali ne i da će bi ti pr vi.
Nje gov ekip ni ko le ga Ran ko Kne žević,
vo zač ED Ža bljak, ko ji je kao i prošle
go di ne za u zeo dru go mje sto u tri al to nu
(tr ka na 50 m, skok u dalj i ba ca nje ku gle),
po pra vio je sop stve ne re zul ta te sa pret hodnih
Su sre ta: na 50 m pr vi put je tr čao is pod
7 se kun di (6,78 sek), a u sko ku u dalj bio je 22 cm „du ži“ ne go
la ni.
Mla di Ža blja ča ni i ove su sre te su do ži vje li kao ma ni fe sta ci ju
u ko joj dru gar stvo ima glav nu i ne za mje nji vu ulo gu.
Ve se lin Pje ščić, ru ko va lac elek tra ne u Slu žbi eks plo a ta ci je
HE „Pe ru ći ca“, pr vi put je na Su sre ti ma, na ko ji ma je pra tio
sko ro sva tak mi če nja. Pri jat no iz ne na đen do ži vlje nim, po seb no
je odu še vljen or ga ni za ci jom, a pri je sve ga dru že njem.
- Šte ta je što sva ki rad nik EPCG bar jed nom ne do đe na ove
su sre te, ka že on. I.Z.

ZAPAŽENI REZULTATI NAŠIH RADNIKA NA SPORTSKIM BORILIŠTIMA
Sport i šah
Blistavi trenuci
među fudbalerima i najbolji fudbaler
među šahistima“, nekadašnji prvotimac
FK „Sutjeska“, „Sarajevo“ i „Crvena
Zvezda“. Zajedno sa njim, pokretači
K
oliko im radne obaveze, ali od medalja. A tu je, između ostalih
i mogućnosti dozvoljavaju, i Veselin - Migo Bajović (Direkcija
mnogi radnici EPCG dio Društva), pobjednik SRJ u brdskom
svog slobodnog vremena posvećuju automobilizmu.
spotsko-rekretaivnim aktivnostima, što U ekipnim takmičenjima najveći
im pomaže da lakše savlađuju radne i uspjeh postigla je ekipa EPCG u
životne probleme. Zbog toga je u ovoj malom fudbalu koja je bila dvostruki
kompaniji sportu i rekreaciji radnika prvak Crne Gore i SR Jugoslavije.
Naravno,
svaki takav
uspjeh i hvale
vrijedan rezultat
našao je mjesto
i u našem listu,
koji je budno
pratio i ovaj
vid aktivnosti
radnika
Elektroprivrede.
Kada je
riječ o sportu
i rekreaciji u
EPCG, priča
nije potpuna
Ekipa EPCG šampion CG i SRJ u malom fudbalu
bez magične
uvijek posvećivana pažnja. Brojni igre na 64 crno-bijela polja - šaha.
sportski entuzijasti u kojima EPCG nije Mnogi radnici, vrsni poklonici mitske
oskudijevala, redovno su učestvovali kraljice Kaise (zaštitnice šaha), imali
na tradicionalnim Radničko-sportskim su priliku da
šahovskih dešavanja u Elektroprivredi
bili su mr Mitar Zeković, Momo
Milošević, Momčilo Vukotić i drugi.
U čast velikog šahovskog borca i
organizatora Ranka Ćetkovića, koji
je nastradao u saobraćajnoj nesreći
1997. godine, EPCG je organizovala
memorijalni turnir.
Ipak, zvjezdane trenutke ljubitelji
šaha u Nikšiću doživjeli su 1978. i 1983.
godine, kada su u zgradi EPCG, koja
je zajedno sa privredom Nikšića bila
organizator, održani tada najjači turniri u
svijetu, koji su okupili svjetsku šahovsku
elitu. Pomenimo samo šahovske legende
kao što su: Mihail Talj, Lajoš Portiš,
Bent Larsen, Jan Timan i dr.
Najblistaviji i najtrofejniji sportski
rezultat EPCG je postigla kao sponzor
Vaterpolo reprezentacije Crne Gore (čiji
je predsjednik Upravnog odbora Srđan
Kovačević) koja je na Evropskom
prvenstvu u Madridu 2008. godine
osvojila zlatnu medalju, što je, ujedno,
i najveći uspjeh u istoriji crnogorskog
sporta.
Dvije godine kasnije na najveće
postolje na planeti ispeće se trojica
planinara PDS „Javorak iz Nikšića
igrama u Čanju, a već osmi put na prvenstvima
zaredom organizuju se sportski susreti EPCG koja su se
radnika EPCG, najprije na poligonima održavala svake
hotela „Mediteran“ u Budvi, a zatim godine pokažu
u hotelskom kompleksu „Belvi - svoje umijeće u
Olimpik“ na Velikoj plaži kod Ulcinja. ovoj svojevrsnoj
Po nama, nukleus ove manifestacije bili „gimnastici
su susreti radnika elektrodistribucija duha“.
Cetinje i Bijelo Polje koji su započeti ŠK EPCG, u
prije tri decenije.
čijim vitrinama
Brojni radnici EPCG u nadmetanju se nalaze brojna
na sportskim borilištima van Crne Gore odličja i pehari
postizali su u pojedinačnoj i ekipnoj sa raznih
konkurenciji zapažene rezultate, pa čak takmičenja u -
i najviša odličja. Pomenimo samo neke:
Veselin Žižić, radnik HE Perućica,
Crnoj Gori i van
nje, pobjednik Najistaknutiji šahista EPCG Nikola Mijušković u duelu sa Milanom Živkovićem
bio je član bokserske reprezentacije
SFRJ. Jedan od najboljih crnogorskih
srednjoprugaša Slavko Kljajević,
elektromonter DV ekipe Nikšić (AD
Prenos), kao reprezentativac SRJ
redovno se sa prvenstva veterana
Balkana u atletici vraćao kući sa nekom
Radničke
olimpijade Jugoslavije 2002. godine,
osvajač je duple krune – prvenstva i
Kupa Crne Gore u 2009. godini.
Duša šahovske porodice u EPCG,
može se reći, bio je Nikola Mijušković
(sada penzioner) - „najbolji šahista
(Đorđije Vujičić, Marko Blečić i
Dragutin Vujović), koji su osvojili
najviši vrh Mont Everest, i tu na „krovu
svijeta“ istakli zastave Crne Gore i
EPCG, koja je bila glavni sponzor ove
hrabre ekspedicije.
I.Z.
Novembar 2010 List Elektroprivreda 39

Savjetovanja
Č
e tr de set tre ćem sa vje to va nju Među
na rod nog vi je ća za ve li ke električ
ne mre že – CI GRE, ko je je
odr ža no od 22. do 28. av gu sta ove go di ne
u Pa ri zu, uz pri su stvo pre ko 4400 de le ga ta i
po sje ti la ca iz go to vo svih ze ma lja svi je ta, prisu
stvo vao je i prof. dr Mi lu tin Osto jić, predsjed
nik cr no gor skog Ko mi te ta CI GRE, ko ji
je tim po vo dom ka zao da je bi lo pra vo zado
volj stvo uče stvo va ti u ra du jed nog ta kvog
struč nog sku pa, jer je i po sli je 80 go di na posto
ja nja ove re no mi ra ne i uti caj ne me đu narod
ne aso ci ja ci je to pri vi le gi ja ma log bro ja
eks pe ra ta.
Ne ma sum nje, ka že prof. Osto jić, da
CI GRE kao vo de ća svjet ska or ga ni za ci ja u
obla sti elek tro e ner get skih si ste ma ob li ku je
bu duć nost elek tro e ner ge ti ke, zbog če ga mu
je iz u zet no žao što ni ko iz Cr ne Go re, a poseb
no iz Elek tro pri vre de i Pre no sa ni je pri sustvo
vao ovom zna čaj nom do ga đa ju.
U na sto ja nju da či ta o ce na šeg li sta ukratko
upo zna sa to kom sa vje to va nja, prof.
Osto jić je is ta kao pre da va nje Sho su ke Mo ri,
pred sjed ni ka Fe de ra ci je elek tro e ner get skih
kom pa ni ja Ja pa na,na te mu „Ini ci a ti ves &
Per spec ti ves by the Po wer In du stri es To wards
Low Car bon Emis sion So ci ety“ u ko jem je
po seb nu pa žnju po sve tio ve zi elek tro e ner geti
ke i glo bal nog za gri ja va nja, a za tim tre nutnim
ak tiv no sti ma el. ener get skih kom pa ni ja
u Ja pa nu, i tzv. pa met nim mre ža ma (Smart
Grids), te mi si ji i ulo zi CI GRE i in že nje ra
elek tro teh ni ke. Pre ma ri je či ma ovog ja panskog
eks per ta nje go va ze mlja se opre di je li la za
nu kle ar ne elek tra ne, ob no vlji ve iz vo re energi
je i fo to na pon ske će li je da bi ostva ri li tri E
kon cept (ener get ska si gur nost, eko no mi ja,
eko lo gi ja), a ve za no za ulo gu CI GRE ka zao
je da je to je din stve na plat for ma za zna čaj ne
su ge sti je za rje ša va nje pro ble ma.
U to ku sa vje to va nja odr ža ne su, pre ma
ri je či ma prof. Osto ji ća, Pa nel di sku si je na
te mu „Po tre be za po ve ća njem in te li gen ci je
elek tro e ner get skih si ste ma“ i se mi nar „Ve li ki
po re me ća ji“.
Uvod na iz u zet no in te re sant na pre da va-
40 List Elektroprivreda Novembar 2010
SA VJE TO VA NJE ME ĐU NA ROD NOG VI JE ĆA ZA VE LI KE
ELEK TRIČ NE MRE ŽE - CI GRE PO 43 PUT ODR ŽA NO U PA RI ZU
Im po zan tan struč ni skup
Uče šće u ra du Sa vje to va nja je i po sli je 80 go di na po stoja
nja ove vo de će svjet ske or ga ni za ci je u obla sti elek troe
ner get skih si ste ma pri vi le gi ja ma log bro ja eks pe ra ta,
ka že uče snik iz Cr ne Go re, prof. dr Mi lu tin Osto jić, predsjed
nik Cr no gor skog ko mi te ta CI GRE
Milutin Ostojić
nja na Pa ne lu odr ža li su Clark W. Gel lings
iz ame rič kog in sti tu ta EPRI (“Th e Need for
Tec hno logy & In tel li gen te in the Fu tu ew Power
System”), Go ran An der sson iz švaj car skog
Fe de ral nog teh no lo škog in sti tu ta ETH Ci rih
(“Fu tu re Energy Net works- A Vi sion”), dr
Pe ter Ter wi esch iy ABB (“To wards a Stronger
and Smar ter Grids”), kao i još dva eks perta
iz EPRI-a - Phil So ut hwell “Ci gre`s Ro le:
Sha ping the Fu tu re” i As hrad Man so or “Indu
stry Smart Grid - In ter o pe ra bi lity – from
Ro ad map to Ac tion”. Ovom pri li kom su se,
ka že prof. Osto jić, ču la pred vi đa nja da će inte
li gent ne mre že znat no uti ca ti na sma nje nje
gu bi ta ka, za ko je se sma tra da su ne do pu stivo
ve li ki. U SAD-u npr. vi še od 210 mi li jar di
kWh se iz gu bi go di šnje pri is po ru ci elek trič ne
ener gi je od pro iz vo đa ča do kraj njeg ko ri sni ka,
a si tu a ci ja je još lo ši ja u ma nje raz vi je nim zemlja
ma. U vi zi ji bu du ćih ener get skih mre ža
ključ ni ele me nat je ener get ski hab, o če mu se
na ši struč nja ci do dat no mo gu in for mi sa ti ako
po me nu ta pre da va nja po tra že na saj tu h tt p://
www.c igr e. or g/gb/eve nts /s es sion.as p.
Što s e tiče refer ata, za S av jetovanje je
pu bli kovano uk up no 414 rado va iz o bla sti
d jelova nja s vih 16 studij skih ko mi teta. Sv e
pref ere nci ja lne teme , z ak lju čc i radn ih g rupa,
st avovi st ru čnih izvje stilaca i presjedavajućih
pojedinih sesija se takođe mogu naći na sajtu
www.cigre.org, Link: Events-Ses sion-Di scussion
Con tri bu to re-Spe cial Re ports, a dnev ne
di sku si je o naj in te re sant ni jim re fe ra ti ma na
saj tu www.cigre.org, Link:Events-Session-
Delegate Infromation-Discussions-Dailiy
Summaries, kazao je prof. Ostojić.
U to ku Sa vje to va nja odr žan je, pre ma njego
vim ri je či ma i se mi nar po sve ćen ve li kim
po re me ća ji ma ko ji su se u ne dav noj pro šlo sti
de si li u svi je tu. Opi sa ni su ve li ki po re me ća ji
u Fran cu skoj, Špa ni ji, Nje mač koj, Sje ver noj
Ir skoj, Austra li ji, Ha i ti ma i Por tu ga lu, iza zvani
sni je žnom ili ki šnom olu jom, po ža ri ma,
ze mljo tre som ili iz u zet no ja kim vje tro vi ma.
Ka rak te ri sti čan je, ka ko je ka zao, pri mjer veli
kog po re me ća ja u Bra zi lu ko ji je uzro ko van
pre sko kom na 765 kV da le ko vo du, ka da je
iz po go na is pa lo 40 od sto elek tro e ner get skog
si ste ma i bez na pa ja nja osta lo pre ko 50 mili
o na po tro ša ča. Ta ko đe je u ja nu a ru 2009.
go di ne na gra nič noj re gi ji iz me đu Špa ni je i
Fran cu ske ci klon Kla us ko ji se kre tao br zinom
od 200 km na sat, iza zvao krat ke spoje
ve na 400 i 220 kV da le ko vo di ma, ta ko da
se za dva da na de si lo 230 ozbilj nih kva ro va
na pre no snom si ste mu. Ove pre zen ta ci je bi le
su, ka ko je ka zao Osto jić, iz u zet no ko ri sne jer
su pre zen to va na is ku stva dru gih i mje re koje
se pred u zi ma ju, od no sno na či ni na ko je se
mo gu pred u pri je di ti ve će šte te i sve sti du ži na
tra ja nja is pa da na naj ma nju mo gu ću mje ru.
On je, za tim na veo da je isto vre me no sa
ovim sa vje to va njem odr ža na i Teh nič ka iz ložba
CI GRE ko ja je usta no vlje na 1994. go di ne
i za ovih de ce ni ju i po po sta la izu i zet no zna čajan
i pre sti žan do ga đaj u obla sti vi so kog na pona,
ka ko za pro iz vo đa če, ta ko i za ko ri sni ke el.
en. opre me. Ove go di ne na Teh ni škoj iz lo žbi
svo je pro iz vod ne pro gra me i uslu ge pre zen tova
lo je vi še od 130 emi nent nih kom pa ni ja kao
što su ABB, Al stom, Ce si, Ha e fely, Mit su bis hi,
Omic ron, Si e mens AG, Tos hi ba i dr.
Na Skup šti ni CI GRE iza bra no je no vo
Ad mi ni stra tiv no vi je će ko je je po no vo imeno
va lo go spo di na An dre Mer li na za predsjed
ni ka ovog me đu na rod nog vi je ća za ve li ke
elek trič ne mre že, a po što je do sa da šnji ge neral
ni se kre tar Jean Ko wal oti šao u pen zi ju, za
no vog ge ne ral nog se kre ta ra CI GRE iza bran
je Fran co is Me sli er. Pred sjed nik Mer lin je,
ka ko je ka zao prof. Osto jić, sa za do volj stvom
pri hva tio nje gov po ziv da pri su stvu je II Sa vjeto
va nju cr no gor skog Ko mi te ta CI GRE ko je
će se, kao što je po zna to, odr ža ti u ma ju idu će
go di ne u ho te lu Ma e stral u Pr žnu.
B.M.

V
r njač ka Ba nja je od 27. septem
bra do 1. ok to bra bi la
do ma ćin VII Sa vje to va nja
o elek tro di stri bu tiv nim mre ža ma „CI-
RED Sr bi ja 2010.“ na ko jem je učestvo
va lo oko 800 struč nja ka za di stribci
ju el. ener gi je i po slov nih lju di iz Sr bije,
Cr ne Go re, Ma ke do ni je, Hr vat ske,
Slo ve ni je, Ru mu ni je Bu gar ske, Če ške,
Ita li je i Nje mač ke.
Po red Pe tra Škun dri ća, mi ni stra
ener ge ti ke u Vla di Sr bi je, ko ji je otvorio
Sa vje to va nje, uče sni ke ovog struč nog
sku pa po zdra vi li su Di mi tri Pe de ra ni cijus
iz Ru mu ni je, Fran ti šek Vi bir lik iz
Če ške, a is pred CI RED Ko mi te ta Cr ne
Go re (či ji je pred sjed nik) i EPCG mr
Ve li mir Stru gar. On je ovom pri li kom,
iz me đu osta log, is ta kao da je ovo sa vjeto
va nje pri li ka za sti ca nje no vih zna nja i
raz mje nu in for ma ci ja i is ku sta va iz prakse
i na uč nih is tra ži va nja u obla sti di stribu
ci je el. ener gi je, kao i za sve o bu hvat no
raz ma tra nje pro ble ma ko ji su ka rak teri
stič ni za naš re gion. Pri rod na že lja za
pro spe ri te tom i nu žnost pra će nja na učnih
i teh nič kih do stig nu ća oku pi li su pono
vo struč ne ka dro ve, ko ji su u naj ši rem
smi slu svo ju po slov nu, struč nu i na uč nu
ak tiv nost ve za li za spe ci fi č nu dje lat nost
di stri bu ci je el. ener gi je, da bi ostva ri li što
bo lju sa rad nju i pra ti li naj no vi je prav ce
raz vo ja CI RED-a.
Mr Stru gar, ko ji je pred sje da vao
Stu dij skim ko mi te tom II (Kva li tet el.
ener gi je), ka zao je za naš List da je to
bio im pon zan tan struč ni skup sa ve likim
bro jem uče sni ka iz svih ze ma lja
re gi o na i naj ve ćim bro jem te ma ko je
su ob u hva ti le sve obla sti di stri bu tiv ne
dje lat no sti, a raz ma tra ne su po te matskim
cje li na ma. Struč ni rad od vi jao se u
vi du pred se mi na ra, u okvi ru šest stručnih
ko mi si ja i na okru glim sto lo vi ma.
Pri re đen je i svo je vr stan po slov ni skup
– ma li sa jam sa 48 štan do va pro iz vo-
Savjetovanja
SED MO RE GI O NAL NO SA VJE TO VA NJE O ELEK TRO-
DI STRI BU TIV NIM MRE ŽA MA – CI RED SR BI JA 2010.
U fokusu razvoj
pametnih mreža
Na naj zna čaj ni jem struč nom sku pu iz obla sti di stri bu cije
el. ener gi je pri su stvo va lo oko 800 uče sni ka i go sti ju, a
pre zen ti ra no vi še de se ti na struč nih i na uč nih ra do va
Naj vi še pa žnje po sve će no pro ce su uvo đe nja pa met nih
mre ža (smart grids) i sma nje nju gu bi ta ka el. ener gi je na
di stri bu tiv noj mre ži
đa ča opre me, kao i pre zen ta ci ja ve li kih
kom pa ni ja ABB, Si e mens, Schne i der
Elec tric i dru gih.
Bio je to, ka ko je re kao, no vi do prinos
stru ci u tre nut ku, iz u zet no ak tu elnom
za ener get ski sek tor ze ma lja re gio
na, ko je se na la ze na slič nom teh ničkom
ni vou raz vo ja i ko je ima ju slič ne
pro ble me u eks plo a ta ci ji i upra vlja nju
di stri bu tiv nim mre ža ma. Iako su ste peni
pro ce sa re struk tu ri ra nja, de re gu la ci je
i pri va ti za ci je elek tro pri vre de raz li či ti,
sve one se na la ze pred istim ili slič nim
iza zo vi ma otva ra nja tr ži šta el. en. ta ko
da je pri ma ran cilj ovog sa vje to va nja bio
da obez bi je di raz mje nu zna nja i is ku stava
o za jed nič kim pro ble mi ma raz vo ja
Novembar 2010 List Elektroprivreda 41

Savjetovanja
teh no lo gi je, re or ga ni za ci je i mo der ni zaci
je di stri bu ci je el. ener gi je u re gi o nu.
SVE O BU HVAT NOST
TE MA I PRO BLE MA
Za VII re gi o nal no sa vje to va nje o ED
mre ža ma, u skla du sa ak tu el nom proble
ma ti kom di stri bu tiv nih mre ža u
ovom re gi o nu for mi ra no je šest stručnih
ko mi si ja kroz či ji rad su ob u hva ćene
sve obla sti di stri bu tiv ne dje lat no sti:
Struč na ko mi si ja 1: Elek tro di stri bu tivna
po stro je nja i vo do vi; Struč na ko misi
ja 2: Kva li tet el. ener gi je u ED si stemi
ma; struč na ko mi si ja 3: Eks plo a ta ci ja
ed mre ža; Struč na ko mi si ja 4: Za šti ta i
upra vlja nje ED mre ža ma; Struč na komi
si ja 5: De re gu la ci ja, tr ži šte i efi ka sno
ko ri šće nje el. ener gi je i Struč na ko misi
ja 6: Pla ni ra nje i raz voj di stri bu tiv nih
mre ža.
Naj vi še pa žnje, pre ma ri je či ma Struga
ra, po sve će no je pro ce su uvo đe nja
pa met nih mre ža (smart grids) i smanji
va nju gu bi ta ka el. ener gi je u di stribu
ci ji. S ob zi rom na me đu na rod ni karak
ter Sa vje to va nja, iz ni je ta su is ku stva
po je di nih ze ma lja EU, ko je su već uveli
ko raz vi le pa met ne mre že. Bi lo je rije
či i o pri pre mi elek tro pri vre de za rad
u tr ži šnim uslo vi ma, od no sno pro ce su
mo der ni za ci je elek tro di stri bu ci je kroz
uvo đe nje pa met nih bro ji la za da ljinsko
oči ta va nje, is klju če nje i kon tro lu
po tro šnje (smart me ters), što je slo žen
i du go tra jan pro ces po mo ću ko jeg se
mno go lak še po sti že ener get ska efi kasnost
i spre ča va neo vla šće no ko ri šće nje
el. ener gi je, ko je je po sta lo ši ro ko raspro
stra nje na po ja va.
Kroz po slov ne pre zen ta ci je uče snici
Sa vje to va nja su ima li pri li ku da se
upo zna ju sa naj no vi jim pro gra mi ma
i do stig nu ći ma kom pa ni ja iz obla sti
elek tro di stri bu ci je. Ta ko se kom pa ni ja
Rud nap Gro up&Con trol pred sta vi la
kao vo de ći pro iz vo đač pa met nih bro jila
i si ste ma pa met nog mje re nja i upravlja
nja u Sr bi ji. In te gra ci ja ovih bro ji la
u si stem da ljin skog oči ta va nja i upravlja
nja po tro šnjom omo gu ća va kva litet
ni ju ana li zu po tro šnje, pro u ča va nje
po tro šač kih na vi ka ku pa ca el. ener gi je,
sti mu la ci ju po tro šnje kroz pri mje nu
fl ek si bil nih ta rif nih pro gra ma (pre paid
pla ća nje), sma nje nje teh nič kih i ko mer-
42 List Elektroprivreda Novembar 2010
ci jal nih gu bi ta ka el. ener gi je. Pri mjenom
pa met nih bro ji la mo gu će je i unapre
đe nje kva li te ta is po ru če ne el. energi
je, po ve ća nje ener get ske efi ka sno sti
kroz da ljin sko upra vlja nje po tro šnjom,
sma nje nje tro ško va i uvid u pro fi le op-
te re će nja, mje re nje kva li te ta is po ru če ne
el. en. Na gla še no je da će ova kav si stem
dra stič no sma nji ti mo guć no sti za neovla
šće no ko ri šće nje električne energije.
mr Velimir Strugar
PRED STA VLJE NA SA VRE ME NA
RJE ŠE NJA ZA ELEKTRO-
ENER GET SKE SI STE ME
I kom pa ni ja Te le Gro up je u okvi ru Savje
to va nja pred sta vi la sa vre me na rje šenja
za elek tro e ner get ske si ste me. Ovom
pri li kom pred sta vlje ni su si stem za daljin
ski mo ni to ring i kon tro lu elek tro ener
get skih po stro je nja „Mo to ro la SCA-
DA“ kao i atrak tiv na opre ma svjet skih
pro iz vo đa ča 3M, Schne i der Elec tric,
PLP Apre sa, Osram i Kar poš sa ko jima
ova kom pa ni ja uspje šno sa ra đu je na
tr ži štu za pad nog Bal ka na. Kao si stem
in te gra tor u obla sti el. en. i te le ko muni
ka ci o nih si ste ma, Te le Gro up je ovom
pri li kom pred sta vi la i ovje sni pri bor
za sla bo i zo lo va ne pro vod ni ke špan ske
kom pa ni je PLP Apre sa, o če mu se ma lo
zna na ovom pro sto ru.
Što se ti če pro iz vo da za pod zem ne
elek tro mre že i in sta la ci ju u objek ti ma,
iz me đu osta log, pred sta vljen je hladno
sku plja ju ći ka blov ski pri bor, ko ji se
u teh no lo škom smi slu sma tra po u zdani
jim i funk ci o nal ni jim u od no su na
ter mo sku plja ju ći, ali se još uvi jek ma lo
ko ri sti u ovom re gi o nu. Ta ko đe je, kroz
sa rad nju sa kom pa ni jom Schne i der
Elec tric, pred sta vljen cje lo ku pan pro-
gram za pod zem ne i nad zem ne mre že
ko ji, po red od go va ra ju će opre me, podra
zu mi je va i si ste me za da ljin sko upravlja
nje SN mre ža ma.
Po sje ti o ci CI RED-a u Vr njač koj
Ba nji ima li su pri li ku da sa zna ju vi še o
DI SCOS si ste mi ma za mje re nje električ
nih ve li či na na SN i NN vo do vi ma i
tra fo sta ni ca ma. S ob zi rom na ve li ko inte
re so va nje, sva ki dan je bi la or ga ni zova
na po sje ta obli žnjoj tra fo sta ni ci gdje
su se na li cu mje sta mo gli vi dje ti ugrađe
ni si ste mi, kao i pra će nje po da ta ka
mje re nja u sva tri prob na si ste ma in stali
sa na u TS 10/o,4 kV Vr njač ka Ba nja,
Kr nja ča i Pod go ri ca.
Struč nja ci EPS-a pred sta vi li su
evrop ski kon cept na pa ja nja el. en. uvođe
njem na pred nih mre ža (smart grid) i
pri pre ma ko je su uslov uspje šne pri mjene
tog pro jek ta. EPS je ta ko đe na ja vio
da pla ni ra ju na bav ku oko 250 hi lja da
bro ji la za do ma ćin stva i 7.000 mjer nih
si ste ma za ve li ke po tro ša če, a mi ni star
Škun drić na ja vio da će u na red nih pet
do se dam go di na u obla sti elek tro e nerge
ti ke u Sr bi ji bi ti ulo že no oko 9 mi lijar
di eura.
B.M.

P
o sli je za vr še ne sred nje teh nič ke
ško le u Pod go ri ci Ve sko Vuk sano
vić se 1985. go di ne za po slio
u Elek tro grad nji, pr vo kao or ga ni za tor
gra di li šta, a za tim po slo vo đa u Gra đevin
skoj ra di o ni ci za pro iz vod nju AB stubo
va, ar mi ra no-be ton skih no ga ra i druge
be ton ske ga lan te ri je.
Ovog pu ta ne će mo go vo ri ti o nje govom
25-ogo di šnjem rad nom an ga žo va nju
na od go vor nim po slo vi ma, već o ne čem
ljep šem i sup til ni jem-o nje go voj sklo nosti
i lju ba vi ka umjet nič kom iz ra ža va nju.
Iako mu je pri ro da po da ri la ta le nat, a slikar
stvo je za vo lio još u ško li, ka da su njego
vi cr te ži re dov no sla ti na li kov ne iz ložbe,
ni je ga oda brao za ži vot ni po ziv, mada
se s ki či com i šta fe la jem dru ži vi še od
20 go di na. Naj če šće ra di teh ni kom ulje
na plat nu, a ka da je ri ječ o umjet nič kom
prav cu, na gi nje, ka že, re a li zmu.
Što se ti če mo ti va, to su vječ na te ma
svih umjet ni ka - pri ro da i čo vjek ko ji tra je
u njoj kao njen ne raz dvo jiv dio.
Pri vla či ga go to vo ne stvar na lje po ta i
iz da šnost cr no gor skog pej za ža, a on svoj
dar ko ri sti da ga ovje ko vje či. Ži vje ti u takvom
svi je tu i ta kvoj lje po ti je pri vi je gi ja,
ka že Ve sko, a to se osje ća i na nje go vim
plat ni ma na ko ji ma do mi ni ra ju ob ron ci
pla ni na, ri je ke i je ze ra, go ro sta sno dr veće...
is trg nu to iz kon tek sta da bi za dr ža lo
i tra ja lo lje po tu svog eha.
Ulo žio je Ve sko u sli kar stvo mno go
stva ra lač kog du ha i lju ba vi. Kroz nje ga
je, ka že, na la zio put iz stvar no sti obo je ne
bor bom za eg zi sten ci jal ni op sta nak u ne ki
dru gi, ljep ši svi jet. Ako su di mo o nje mu
po ono me što vi di mo na nje go vim platni
ma, on da mo že mo re ći da on na njih
Van radnog mjesta
UMJETNIČKO IZRAŽAVANJE VESKA VUKSANOVIĆA
Sli kar stvo kao im puls ži vo ta
Vesko Vuksanović
vje što pre no si svo ju osje ćaj nost i emo cio
nal nost, svo ju lju bav pre ma Cr noj Gori,
ko ju vi di po ne kad kao nje žnu la ti cu, a
po ne kad kao sna žnu go ro pad.
U ka ta lo gu za jed nu od ko lek tiv nih
iz lo žbi ko ju je or ga ni zo vao Dom kul tu re
Ko la šin, Dra go slav Mi la čić pi še: „ Umjetnik
či ja su dje la pred na ma sli ka „u jed nom
da hu“ du go i str plji vo, uvje ren da sli ka nje
kao uz vi še ni čin sa mo pro du blju je na ša
naj ta na ni ja osje ća nja, stva ra sna žne mo stove
ko ji spa ja ju lju de, po put onog An dri ćevog
mo sta na Že pi. Pre ko jed nog ta kvog
„umjet nič kog“ mo sta pro šao je hra bro i
sa mo u vje re no i Ve sko Vuk sa no vić“.
- Sli kar stvo je im puls ži vo ta, sli ka ti zna či
osmi sli ti ži vot, ra di ti ono što vo liš, svo je mi sli
pre to či ti u ob li ke, u po ku ša je da im se po dari
ži vot na for ma, što tra je, što je pro ces, ka že
Ve sko. A gdje ima vi še ob li ka ne go u pri ro di
u ko joj se za i sta ima šta vi dje ti. Ka kav do življaj
pru ža ju čo vje ku pri zo ri iz ka njo na Mora
če, sa nje nog iz vo ra, sa Ska dar skog je ze ra
ko jeg Ve sko po seb no vo li. Mo žda za to što je
ri bo lov još jed na nje go va lju bav zbog ko je se
sa Je ze rom ne pre sta no dru ži.
- Pr vo sam za pa žao ob li ke, a po sli je su
go di ne pro la zi le u na sto ja nju da uhva tim
lje po tu bo je ka kva je u pri ro di. Neo bič no
je ka ko se bo je mi je nja ju mno go pu ta u
to ku da na, ka ko je ka men iz ju tra svjež i
sja jan, a on da mu tu bo ju ukra de sun ce,
pa je po ma lo opor i bli jed, ot kri va Ve sko.
Sli ke ko je gle da mo po ka zu ju nje go vo
li kov no raz mi šlja nje, nje go vo unu tra šnje
sta nje i emo ci o nal nost, nje go vu že lju da
po sma trač ne osta ne rav no du šan, već da
nje go va ču la po že le da se opet vra te na
tre nu tak za sta lim mo ti vi ma iz ni kad za usta
vlje nog to ka pri ro de.
B.M.
Novembar 2010 List Elektroprivreda 43

Van radnog mjesta
NOVA KNJIGA SONJE POPOVIĆ
Po e zi ja me lan ho li je i sna ge
S
o nja Po po vić (1964) je teh ničar
za elek tro po slo ve u EPCG
(Cen tar za pri pre mu i im plemen
ta ci ju re kon struk ci je i mo der ni za ci je
HE „Pe ru ći ca“ i HE „Piva“). Po e zi jom se
ba vi odav no, mo žda i odu vjek, jer je či tavo
nje no bi će od ta kve vr ste „tka nja“. Do
sad je iz da la zbir ke: Je sen u me ni, Iskre za
tu gu, U bes pu ću, Ja – ka ko to gor do zvu či
i naj no vi ju – Bi jeg.
Iako ba vlje nje po e zi jom do mi ni ra
nje nim in te re so va nji ma So nja na vo di da
je is pu nje na i pro fe si o nal no. HE „Pe rući
ca“ je od u vi jek bi la nje na dru ga ku ća.
Ipak, bi ti us pje šan na rad nom mje stu
go to vo je ne mo gu će bez kva li tet no prove
de nog slo bod nog vre me na. Me đu tim,
da nas ra di ti ne što ne pro fe si o nal no, nepro
fi t no i iz lju ba vi – go to vo je za bo ravlje
na di sci pli na.
So nja Po po vić je kao na čin da iza đe iz
sva ko dne vi ce iza bra la bes kraj no da re žljiva
pro stran stva po e zi je, ko ji ma što se vi še
da ješ, to vi še do bi jaš.
Bo gat stvo nje nog du hov nog svi je ta je
oči gled no, a spo sob nost po ni ra nja u sopstve
ne du bi ne ve li ka, gdje, tra ži i na la zi
svo je ra ne, ali i sna gu da te ra ne vi da, da
bje ži od bez na đa i ni šta vi la.
Ži vot je ni je šte dio, tu ga je njen stal ni
pra ti lac, sto ga je ušla i u nje nu po e zi ju,
44 List Elektroprivreda Novembar 2010
So nja joj je ši rom otvo ri la vra ta. Sa njom
ži vi, sa njom pi še, ona je če ka na kra ju
sva kog sti ha. Na u či le su za jed no!
Ipak, tu ga je ni je od ve la u ćor so kak,
So nja sa nja o lje po ti, do bru i mi ru ne kog
bo ljeg svi je ta ko jeg na sta nju ju lju di ko ji
vo le, ko ji su sa mo svoj ni. I ona sa ma je
ta kva. Kad se raz gr ne me lan ho li ja sa njenih
sti ho va sa ra do šću ot kri va mo to plo
sr ce ko je mo že da vo li ona ko ka ko sa mo
pje snič ko sr ce to mo že.
„Sa njam te be po red se be
Tvo je ru ke na gru di ma mo jim
To li ko je li je po i stvar no
da sno va se bo jim.“
("Bi jeg")
I za to je, ipak, lju bav a ne očaj, motiv
ko ji So nju po kre će u tra že nju sko ro
ide al nih, sko ro či stih emo ci ja. Za nju je
po e zi ja oslo ba đa nje i sa gle da va nje sa mog
se be, su ge ri sa nje či ta o ci ma da pri ka zi vanje
lič ne in ti me ni je ta bu već pro či šće nje
i sa zri je va nje.
„Osva ni ne dje ljo bez su za
I ko šmar nih sno va
Osva ni ju tro ra do sno i svi je tlo
Do ne si i osta vi za me ne
Lju ba vi, sre će i nje žno sti ma lo
Vra ti me ni na du u bo lje sju tra
Da ži vim ži vo tom ko ji vri je di vi še.
("Bi jeg")
Onaj ko ji bi u ovim sti ho vi ma prepo
znao sa mo ra nje no i ne ja ko bi će
sva ka ko bi po gri je šio. Is pod ve la od samo
će ko ju je pro gla si la za „pri ja te lja,
naj bo ljeg i vjer nog pra ti o ca“ i bes krajno
is kre ne is po vi je sti o sop stve noj neostva
re no sti kri je se ja ka lič nost ka dra
da sve ovo pri zna, šta vi še da to i sta vi
na pa pir. Sa mo oso ba ko ja je nad ra sla
svo je sla bo sti mo že se hra bro upu sti ti
u raz go vo re sa sa mim so bom ka kve Sonja
ne pre kid no vo di. Na toj hra bro sti i
iskre no sti ona in si sti ra, a na njih tre ba
i da je po no sna, čak.
PITANJE
Uvijek pitanje: Ko smo?
Uvijek pitanje. Gdje smo?
A ko na pitanje odgovore ima?
I da li taj odgovor ima smisla?
Jer ni pitanje: Ko sam?
Niti pitanje: Gdje sam?
Nije isto za Tebe, za mene
Tražim se u beskraju plavom
Tražim se u beskraju sivom
I dokle trajem, dotle ću da tragam
Možda pronađem odgovore, sebe
Na pitanja uvijek postavljana
A gdje onda otići i ko ćemo tada biti
Da li ćeš Ti ostati Ti
I da li ću Ja ostati Ja
Opet pitanja za vječita skitanja
("Bijeg")
O.V.

BIVŠI RADNICI EPCG O JU BI LE JU KOM PA NI JE I STO GO DI ŠNJI CI ELEK TRI KE U CR NOJ GO RI
Po no sni jer su bi li dio zna čaj ne fir me
U
go di ni ka da EPCG sla vi zna ča jan
ju bi lej, 100 go di na od po čet ka upotre
be elek trič ne ener gi je na pro sto ru Cr ne
Krsto Stevanović
Go re, ne mo že mo a da se ne sje ti mo svih
onih ko ji su u ne kim pro šlim vre me ni ma
da li svoj do pri nos raz vo ju Kom pa ni je i
una pre đe nju elek tro e ner get skog si ste ma u
Cr noj Go ri. O to me ka ko lju di, ko ji su
rad ni vi jek pro ve li u EPCG, do ži vlja va ju
pro sla vu sto go di šnji ce elek tro e ner ge ti ke u
Cr noj Go ri, pred stav nik Udru že nja pen zio
ne ra EPCG Kr sto Ste va no vić, di plo mira
ni ma šin ski inženjer, ko ji je naj ve ći dio
rad nog vi je ka pro veo u HE Pe ru ći ca na
od go vor nim mje sti ma, za naš list ka že:
- Ko ri stim pri li ku da is tak nem da smo
mi pen zi o ne ri u to ku rad nog vi je ka ko ji
smo pro ve li u EPCG mno go tru da i rada
ulo ži li u nje nu iz grad nju (HE „Pi va“,
HE „Pe ru ći ca“, TE „Plje vlja“, mre ža 400
kV itd.), da bi elek tro e ner get ski si stem bio
ono što je da nas. Da nas je elek tro e ner getski
si stem va žan, ako ne i naj va žni ji fak tor
raz vo ja Cr ne Go re i po no sni smo što je to
ta ko. Iako vi še ni je smo u rad nom od no su
na šem Udru že nju pen zi o ne ra ve o ma je stalo
da EPCG ra di što bo lje i ra ci o nal ni je.
Kao do bar po zna va lac, ne sa mo HE
Pe ru ći ca, ne go i ci je log elek tro e ner getskog
si ste ma, Ste va no vić da lje ka že da su
sank ci je, kao i rat no sta nje na ši rim prosto
ri ma do ve li do za sto ja u raz vo ju elektro
e ner get skog si ste ma Cr ne Go re i ne dovolj
nog ula ga nja u in ve sti ci o no odr ža vanje
obje ka ta i opre me i do da je da je, i u
tim okol no sti ma, sa mo za hva lju ju ći Vla di
Cr ne Go re, ali i za la ga nju za po sle nih u
EPCG si stem odr žao sta bil nost.
Ste va no vić sma tra da je po sljed njih
ne ko li ko go di na u EPCG do sta ura đe no,
na ro či to na mo der ni za ci ji i re kon struk ci ji
opre me (HE „Pe ru ći ca“, TE „Plje vlja“), a
ulo že no je i do sta sred sta va u te ku će in vesti
ci o no odr ža va nje. Do sta je po nje go vim
ri je či ma ura đe no i na sa moj efi ka sno sti
po slo va nja i svo đe nju tro ško va Kom pani
je u okvi ri ma nor ma le za je dan ve li ki
si stem ka kav je EPCG.
- U go di ni ju bi le ja ni je uobi ča je no da
se go vo ri o ne kim pro ble mi ma, ali mo ram
iz ni je ti je dan moj stav, ve za no za iz gublje
no dra go cje no vri je me (dvi je go di ne)
oko pri va ti za ci je Rud ni ka i TE „Plje vlja“
i fa mo znog pla na „B“. Fak tor vri je me je
vr lo bi tan i ne mo že se na dok na di ti. Iz gu-
E
lek tro grad nja je u
sep tem bru is pra ti-
la u pen zi ju čla na svo ga
ko lek ti va, di plo mi ra nog
elek tro in ži nje ra Di mitri
ja Lo li ća.
U opu šte noj i prija
telj skoj at mos fe ri, na
skrom noj sve ča no sti, sa
Lo li ćem su se po zdra vi li,
po red ko le ga iz Elek trograd
nje, di rek to ri i še fovi
slu žbi Elek tro grad nje i
pred sjed nik Po dru žni ce
Elek tro grad nje Sin di kalne
or ga ni za ci je za po slenih
EPCG, a ovom pri-
li kom uru čen mu je i pri kla dan po klon
od ko lek ti va. Di mi tri ju se bi ra nim ri ječi
ma obra tio di rek tor Ran ko Ra du lo vić,
is ti ču ći pro fe si o nal ne kva li te te i do bru
sa rad nju sa Lo li ćem, ko ji je bio ve o ma
va žan član ko lek ti va Elek tro grad nje.
Di mi tri je Lo lić je ro đen 29.10.1957.
go di ne, u Dvo ru na Uni. Za vr šio je
Elek tro teh nič ki fa kul tet u Za gre bu i radio
je u Tvor ni ci stro je va i lje va o ni ci želje
za ¨Da lit¨ u Da ru va ru.
U Elek tro grad nji je bio za po slen od
2001. do 2010. go di ne. Oba vljao je po slove
od go vor nog in že nje ra za elek tro mon tažne
ra do ve, a u pen zi ju oti šao sa mje sta
blje no vri je me kao i ta da šnje na pu šta nje
kon cep ta pri va ti za ci je Rud ni ka i TE dove
lo je do za sto ja u ko ri šće nju ener get skih
po ten ci ja la Cr ne Go re i re a li za ci je va žnih
in ve sti ci o nih pro gra ma u op šti ni „Pljevlja“
– do da je Sta va no vić.
Ste va no vić je mi šlje nja da su se dola
skom stra te škog part ne ra, ita li jan ske
kom pa ni je A2A, ko ja je do ka pi ta li zo vala
EPCG stvo ri li uslo vi da ova zna čaj na
Kom pa ni ja ide br že u rje ša va nje od re đenih
pro ble ma. To se, po nje mu, pri je svega
od no si na po ve ća nje ste pe na na pla te
is po ru če ne elek trič ne ener gi je, sma nje nje
gu bi ta ka na mre ži i re a li za ci ju za po če tih i
pla ni ra nih in ve sti ci ja.
M.Vu ko vić
ELEK TRO GRAD NJA: OR GA NI ZO VAN SVE ČA NI
IS PRA ĆAJ U PEN ZI JU DIPL.EL.ING. DI MI TRI JA LO LI ĆA
Ra dio pro fe si o nal no
i od go vor no
Dimitrije Lolić
Penzioneri
še fa Slu žbe za elek tro poslo
ve Elek tro grad nje.
Za vri je me svog
rad nog an ga žma na u
Elek tro grad nji Di mitri
je Lo lić je svoj po sao
oba vljao, po ri je či ma
nje go vih ko le ga, struč no
i sa vje sno. Sva kom radnom
za dat ku pri stu pao
je pro fe si o nal no i od govor
no. Svo je bo ga to znanje
i is ku stvo ne se bič no
je di je lio sa mla đim kole
ga ma, a u od no si ma sa
ko le ga ma uvi jek je bio
ko rek tan zbog če ga su
ga sa rad ni ci vo lje li i po što va li.
Ra de ći u Elek tro grad nji Di mi trije
Lo lić je bio an ga žo van na iz grad nji i
odr ža va nju broj nih elek tro e ner get skih
obje ka ta EPCG, od ko jih su naj va žni ji
DV 110 kV Pod go ri ca - Ce ti nje, DV 35
kV Ce ti nje – Ri je ka Cr no je vi ća – Podgor,
DV 35 kV TS Gor nja Ze ta - Bo lje
Se stre. Lo lić je ru ko vo dio iz grad njom
ni za da le ko vo da, tra fo sta ni ca i ni skona
pon skih mre ža iz pla na elek tri fi ka ci je
se la ši rom Cr ne Go re, ta ko da je u za služe
nu pen zi ju oti šao osta vlja ju ći iza se be
broj ne za vr še ne pro jek te.
J.M.
Novembar 2010 List Elektroprivreda 45

Humanost na djelu
DO NA TOR SKA AK CI JA ELEK TRO PRI VRE DE
Krov nad gla vom za Ža nu i nje nu dje cu
U sklo pu do na ci ja EPCG koje
su oti šle na mno ge adrese
u Cr noj Go ri po mog nu ta
i iz grad nja ku će Ža ne Ga jović,
sa mo hra ne maj ke bole
sne dje ce
N
i ko ne mo že bi ra ti zvi je zdu
pod ko jom će bi ti ro đen, niti
do ga đa je ko ji će opre di jeli
ti nje gov ži vot.
Da se to mo že, Ža na Ga jo vić bi, si gurno,
iza bra la ži vot sa ma nje pat nje. Njoj je
do di je lje no i pre vi še, ci je lo jed no bre me!
Nje na dva je di na dje te ta, si no vi Da ni lo
(14) i Ili ja (8) obo lje li su od ce re bral ne para
li ze. Ne mo gu da go vo re, da se kre ću, ne
mo gu čak ni da sje de. Po sma tra ti dva pa ra
dje či jih oči ju ko ji ma ne mo žeš po mo ći, to
je mno go tu ge, da se njo me is pu ni va si o na.
Sve to na svo jim ple ći ma no si krh ka Ža na
ko ja je, ka že, iza bra la da se bo ri, da ži vi da
bi si no vi ma olak ša la sva ki dan, sva ki sat njiho
vog ti hog ži vo ta bez dje tinj stva.
Ako je pre di vo od ko jeg je sat kan njen
ži vot opo re, su mor ne bo je on da je jed na
zlat na nit ko ja se kroz nje ga pro vla či sr ce
hu ma nih lju di ko ji su Ža ni pri te kli u pomoć.
Svo ju mu ku ova mla da že na je me dij ski
obje lo da ni la, a no vi na ri su joj sa svo je strane
zdu šno po mo gli. Čuv ši za nje nu ne sre ću,
Ma rin ko Ra du lo vić, vla snik fi r me „Ra mel“
iz Nik ši ća po nio se ne se bič no, a ta ko đe je
ani mi rao i mno ge svo je ko le ge. Do na ci je su
po če le da pri sti žu. Ža na ne že li ni kog da izdva
ja jer su joj bi li pod jed na ko dir lji vi i dječi
jih 5 €, kao i ve će nov ča ne su me.
Po ve de na je ak ci ja „Ku ća za Da ni la i Iliju“,
jer je po ro di ca bi la bez kro va nad glavom,
a kao re zul tat ra zu mi je va nja lju di sa
ve li kim sr cem u Ko ča ni ma je ni kla li je pa,
mo der na ku ća, pri la go đe na in va lid nim lici
ma.
Kao i mno go pu ta ra ni je i Elek tro privre
da je, za jed no sa osta li ma, po di je li la brigu
oko čla no va dru štva ko ji ma je po treb na
po moć. U de cem bru 2009. EPCG je pokre
nu la do na tor sku ak ci ju, u sa rad nji sa
Mi ni star stvom ra da i so ci jal nog sta ra nja za
po moć po ro di ca ma i po je din ci ma u Cr noj
Go ri ko ji su u sta nju so ci jal ne po tre be. Ta ko
je, ši rom Cr ne Go re, na 31 adre su EPCG
ugro že nim li ci ma upu ti la neo p hod nu po-
46 List Elektroprivreda Novembar 2010
moć ko ja se kre ta la od 1000 do 10000 €.
Ža na Ga jo vić iz Nik ši ća je, za hva lju ju ći
ovoj ak ci ji, do bi la od na še kom pa ni je 3000
€ ko je je utro ši la na iz grad nju sto la ri je u
ku ći. Osim to ga, ob i šli su je i Šće pan Šundić,
di rek tor HE Pe ru ći ca i Mi šo Ra i če vić,
šef Slu žbe elek tro odr ža va nja ove elek tra ne.
Pri sko či li su i bes plat no joj uve li stru ju.
Još uvi jek se ja vlja ju lju di ko ji se ras pitu
ju za ovu hra bru, sa mo hra nu maj ku. Proble
ma je mno go, sva ki dan je te žak, na red ni
K
lub do bro volj nih da va la ca krvi
Elek tro pri vre de Cr ne Go re
or ga ni zo vao je kra jem av gu sta
ak ci ju u sa rad nji sa Tran sfu zi o lo škom službom
nik šić kog Do ma zdra vlja.
Pri ku plje na je zna čaj na ko li či na drago
cje ne teč no sti, a to je bi la dru ga ak ci ja
ko ju je ove go di ne or ga ni zo vao Klub dobro
volj nih da va la ca kr vi na ci o nal ne elektro
e ner get ske kom pa ni je.
Pred sjed nik Klu ba Mr ka Mr kić ć ka zao
je za naš list da su se hu ma ni sti oku pi li u
av gu stu, zbog to ga što je to mje sec ju bile
ja u ko jem se pro sla vlja vi jek po sto ja nja
Kom pa ni je i 50 go di na uspje šnog ra da HE
„Pe ru ći ca“.
- Ak ci ja je bi la iz u zet no uspje šna, jer
su se, kao i u pred hod nih pu ta, na poziv
na šeg klu ba oda zva li broj ni rad ni ci
EPCG. Inače, po pla nu nik šić kog Od bora
do bro volj nih da va la ca kr vi sva ki klub
u na šoj op šti ni or ga ni zu je go di šnje po
dvi je ak ci je do bro volj nog da va nja kr vi.
još te ži, ne ma la kog bu đe nja ni mir ne no ći.
Ipak, Ža na ima sna ge da se još uvi jek ra duje
do brim dje li ma i do brim lju di ma ko ji su
sad svi nje na mno go broj na, bri žna fa mi lija.
Za hva lju je lju di ma iz Elek tro pri vre de na
po mo ći ko ja joj je pu no zna či la. Osim novca
do bi la je ne što pod jed na ko dra go cje no, a
to je osje ća nje da u svo joj ne vo lji ni je sa ma i
da ovaj svi jet još uvi jek nje gu je hu ma ni gest
kao od nos pre ma stvar no sti.
O.V.
DO BRO VOLJ NI DA VA O CI KR VI EPCG OR GA NI ZO VA LI AK CI JU
Hu ma nost za
Mi smo da kle ovo go di šnji plan sa ovom
av gu stov skom ak ci jom već ostva ri li - ka že
Mrka Mrkić, pred sjed nik Klu ba do brovolj
nih da va la ca kr vi EPCG, koji je progla
šen za naj bo lji klub ove vr ste u Cr noj
Go ri u 2010. go di ni. Tre nut no klub ima
pre ko 100 čla no va, a član stvo u nje mu
mo gu ostva ri ti po red za po sle nih u EPCG
i svi oni hu ma ni lju di ko ji su sprem ni da
da ju svoj do pri nos ovoj za i sta plemenitoj
dje lat no sti – do da je Mr kić.
On do da je da je pri li kom po sljed nje
ak ci je us po sta vlje na sa rad nja i sa do brovolj
nim da va o ci ma iz HE »Tre bi šni ca«,
kao i da je do go vo re no for mi ra nje još jedne
po dru žni ce Klu ba do bro volj nih da vala
ca kr vi EPCG i to u ED u Bu dvi.
- Zna čaj no je is ta ći da naš klub već
ima po dru žni ce u Plu ži na ma, Plje vlji ma
i Pod go ri ci. Sve ove po dru žni ce u svo jim
op šti na ma or ga ni zu ju dva pu ta go di šnje
svo je ak ci je do bro volj nog da va nja kr vi.
Mo ram na gla si ti da ima mo i od lič nu sa-

ELEKTROPRIVREDA CRNE GORE PODRŽALA KAMPANJU „GOVORIMO O MOGUĆNOSTIMA“
Pomoć djeci sa smetnjama u razvoju
Kao društveno odgovorna kompanija, Elektroprivreda
donacijom podržala kampanju podizanja svijesti o
inkluziji djece sa smetnjama u razvoju sa ubjeđenjem
da se svaka investicija u zajednicu vraća, naročito ona
sa dobrom i pozitivnom energijom
E
lektroprivreda Crne Gore, kao
jedan od najvažnijih privrednih
subjekata u državi i aktivni
činilac razvoja crnogorskog društva
godinama pruža podršku raznovrsnim
potrebama zajednice u kojoj posluje
i u skladu sa vlastitim mogućnostima
udovoljava velikom broju zahtjeva, uvijek
se trudeći da pravilnim izborom pomogne
tamo gdje je to najpotrebnije.
Nastavljajući tu lijepu tradiciju
obezbjeđivanja donacija iz svojih
sredstava, Elektroprivreda je zajedno
sa Britanskom ambasadom podržala
kampanju podizanja svijesti o inkluziji
djece sa smetnjama u razvoju pod nazivom
„Govorimo o mogućnostima“ koju
sprovode Vlada CG, UNICEF, Delegacija
EU u Crnoj Gori, Udruženje roditelja djece
sa smetnjama u razvoju i drugi partneri.
Naime, zahvaljujući zajedničkoj
odluci donatora od 5. novembra, TV
rad nju sa osta lim klu bo vima
do bro volj nih da va la ca
kr vi u Nik ši ću, kao i sa
oso bljem nik šić kog Doma
zdra vlja iz odje lje nja
za tran fu zi ju kr vi. On je
po seb no is ta kao zna ča jan
do pri nos dr Dra gi ce Ja ničić,
ko ja im pru ža ve li ku
po moć pri li kom sva ke od
brojnih ak ci ja.
Inače, Klub do bro voljnih
da va la ca kr vi EPCG
je je dan od de vet klu bo va
ko ji dje lu ju u or ga ni za ci ji
Cr ve nog kr sta Cr ne Go re,
u Op štin skoj or ga ni za ci ji Nik šić.
Da podsjetimo, Klub je osno van 15.
mar ta 2007. go di ne, a svo ju pr vu ak ci ju
or ga ni zo vao je istog da na. Osim or ga nizo
va nja ak ci ja pri ku plja nja kr vi za re zerve,
on je u svo joj do sa da šnjoj dje lat no sti
or ga ni zo vao i obez bje đi va nje kr vi za svoje
spot kampanje koji ističe značaj podrške
koju porodica daje djeci sa smetnjama
u razvoju, emitovaće se tokom idućeg
mjeseca prije svakog fi lma u bioskopu u
Podgorici.
Tom prilikom Enriko Malerba, izvršni
direktor EPCG, je istakao:
- Tomas Edison imao je ključnu ulogu
u stvaranju modernog svijeta u kojem
danas živimo. Vrlo malo ljudi zna da je on
imao smetnje u razvoju. Snaga, podrška
i ljubav njegove porodice, koja nikad
nije prestala da vjeruje u njega, imali su
presudan značaj u njegovom razvoju do
punog potencijala. Životna priča Tomasa
Edisona svjedoči da smetnje u razvoju ne
defi nišu dijete, već njegove mogućnosti
i potencijal. Među djecom sa smetnjama
u razvoju u Crnoj Gori možda raste novi
Tomas Edison i mi želimo da nju ili
njega podržimo da se razvije do punog
potencijala i doprinese napretku ljudske
rođendan Kompanije
čla no ve, čla no ve nji ho vih po ro di ca, kao i
za dru ge po je di nač ne, ili hit ne slu ča je ve
ko ji su mu se obra ti li pre ko odje lje nja
tran sfu zi je Do ma zdra vlja u Nik ši ću, a
uče stvo vao je vi še pu ta i u ak ci ja ma drugih
klu bo va u Nik ši ću i ši rom Cr ne Gore.
M.V.
Humanost na djelu
vrste. Iz tog razloga Elektroprivreda
se pridružuje kampanji „Govorimo o
mogućnostima“ i podržava potpuno
uključivanje djece sa smetnjama u razvoju
u društvo.
Catherine Knight-Sands,
ambasadorka Velike Britanije za Crnu
Goru, kazala je da je veoma važno
podići svijest o problemima sa kojima se
suočavaju djeca sa smetnjama u razvoju
i njihove porodice, te da je od ključnog
značaja njihova inkluzija i izgradnja
inkluzivnog društva u Crnoj Gori.
- Sama velika Britanija prošla je kroz
ovaj put i razvila sveobuhvatne servise
kroz koje se podržava uključivanje djece
sa smetnjama u razvoju u škole i lokalne
zajednice i obezbjeđuje puno poštovanje
prava djeteta da raste u porodici,
dobije kvalitetno obrazovanje i aktivno
učestvuje u društvu u kojem živi, kazala
je ambasadorka Knight-Sands iznijevši
uvjerenje da će Crna Gora nastaviti
da napreduje na ovom putu inkluzije
i antidiskriminacije kako bi ispunila
standarde EU narednih godina.
Noala Skiner, šefi ca predstavništva
UNICEF-a za Crnu Goru, pozvala je sve
ljude dobre volje da im se pridruže tokom
kampanje. Ona je istakla da su oduševljeni
velikom političkom, moralnom i fi nansijskom
podrškom koju kampanja dobija.
- Naš je cilj da stvorimo nezaustavljivu
koaliciju koja podržava dugoročnu
inkluziju djece sa smetnjama u razvoju u
crnogorsko društvo. Britanska ambasada
pridružila se kampanji od samog početka i
izuzetno mi je drago što je Elektroprivreda
jedna od prvih komapnija iz crnogorskog
privatnog sektora koja je pružila
fi nansijsku podršku kampanji. Nadam se
da će ih biti sve više, kazala je gospođa
Skinner. Ona je saopštila da planira susrete
sa predstavnicima crnogorskog privatnog
sektora tokom decembra kako bi se
povećao broj kompanija koje se pridružuju
kapmanji i kroz direktnu i konkretnu
podršku podržavaju izgradnju inkluzivnog
društva u Crnoj Gori.
B.M.
Novembar 2010 List Elektroprivreda 47

Kratke vijesti
U POD GO RI CI OTVO RE NA PR VA SO LAR NA STA NI CA ZA ELEKTRIČNA BI CI KLA
Za sva ko dnev ne po tre be
P
o vo dom me đu na rod nog Da na
za šti te ozon skog omo ta ča u Podgo
ri ci je 16. sep tem bra otvo re na
pr va so lar na sta ni ca za elek trič na bi ci kla, a
gra đa ni glav nog gra da do bi li su na po klon
tri bi ci kla ko ja se pu ne el. ener gi jom, ge neri
sa nom u so lar nim pa ne li ma, po sta vlje nim
na kro vu sta ni ce (mak si mal na go di šnja proiz
vod nja iz no si oko 530 kWh). Ovo bi ci klo
mo gu će je vo zi ti ko ri ste ći sa mo sna gu elektro
mo to ra, a sa jed nim pu nje njem ba te ri je
mo že se pre ći 45 km, što je do volj no za svako
dnev ne po tre be.
Pro je kat je re a li zo va la Kan ce la ri ja za održi
vi raz voj u sa rad nji sa Nje mač kom agen cijom
za teh nič ku po moć i Glav nim gra dom,
a njen šef Lju bi ša Pe ro vić je, otva ra ju ći sveča
nost, iz me đu osta log, ka zao da je so lar na
sta ni ca za mi šlje na kao edu ka tiv ni pro stor
i da će u na red nom pe ri o du, u sa rad nji sa
ško la ma i part ner skim in sti tu ci ja ma, orga
ni zo va ti ča so ve o ko ri šće nju ob no vlji vih
EPCG I EBRD POTPISALI UGOVOR
O KREDITU ZA NABAVKU NAJMODERNIJIH BROJILA
Bolja usluga za korisnike
E vropska
banka za obnovu i razvoj (EBRD) i
Elektroprivreda Crne Gore (EPCG), potpisali su nedavno
ugovor o kreditu za modernizaciju elektrodistributivne
mreže vrijednom 35 miliona €.
Kako je navedeno u saopštenju EBRD-a, ova sredstva će biti iskorišćena
za fi nansiranje kupovine i ugradnje savremenih pametnih brojila za
električnu energiju u cijeloj mreži. Kredit od EBRD-a pomoći će EPCG
da se pozabavi tim pitanjima kroz fi nansiranje kupovine i instalaciju 175
hiljada savremenih brojila električne energije kroz distributivnu mrežu,
kao i instalaciju prateće infrastrukture.
S obzirom da EPCG kao posljedicu produženog nedovoljnog
ulaganja ima visok nivo gubitaka u distributivnoj mreži i nisku
stopu naplate, projekat će, kako su istakli predstavnici ove banke,
omogućiti našoj kompaniji da poboljša operativnu efi kasnost i
protok gotovine, kroz značajno smanjenje nivoa gubitaka električne
energije u mreži i kroz povećanje nivoa naplate.
Istakavši da će elektroenergetski sistemi budućnosti biti
izgrađeni na sistemu pametnih mreža, gdje se potrošnja električne
energije trenutno mjeri kroz mrežu, direktor EBRD-a tima za
električnu energiju Nandita Prašad je izrazila zadovoljstvo što će
ova međunarodna fi nansijska ustanova moći da podrži EPCG u
projektu koji će brzo poboljšati efi kasnost i protok gotovine, dok
će istovremeno transformisati infrastrukturu Crne Gore, a ovaj
će biti koristan za sve potrošače u Crnoj Gori i učiniti EPCG još
efi kasnijim i pouzdanim snabdjevačem električne energije.
Izvršni direktor EPCG, Enriko Malerba, saopštio je da taj
projekat za kompaniju predstavlja strateški potez koji će poboljšati
nivo usluge za klijente i smanjiti gubitke u mreži.
- Zahvaljujući podršci EBRD-a, sada to može da počne -
ocijenio je Malerba.
EBRD je ranije fi nansirala slične projekte u Bosni i Hercegovini
(BiH), Makedoniji i Srbiji. I.Z.
48 List Elektroprivreda Novembar 2010
iz vo ra el. ener gi je
i bi ci kli zmu kao
zdra vom, jef ti nom,
efi ka snom i odr živom
na či nu transpor
ta.
Am ba sa dor
Nje mač ke u Cr noj
Go ri, Pe ter Pla te je
po zvao sve gra đa ne
Pod go ri ce da promi
je ne na čin razmi
šlja nja i po mognu
u po sti za nju
ci lje va ovog pro jekta
ko ji, po red ko rišće
nja al ter na tiv nih
pre vo znih sred sta va
i ob no vlji vih iz vo ra
ener gi je, pro mo vi še
i ener get sku efi ka snost. On je is ta kao da su
u Nje mač koj mi ni star stva i pri vat ne fi r me
pri je ne ko li ko go di na uve li bi ci kla za službe
nu upo tre bu, pa ra lel no sa vo znim parkom
slu žbe nih auta. B.M.
PRVI PROVIDNI
SOLARNI MATERIJAL
D
a li prozori mogu da budu i solarni paneli? Prema
naučnicima iz SAD, to će uskoro biti moguće.
Grupa naučnika iz Brookhaven National Laboratory
i Los Alamos National Laboratory razvila je materijal od
polimera i plastike sa fudbalske lopte u obliku molekula
sastavljenih od atoma ugljenika pod nazivom fulereni.
Solarni paneli, koji bi se radili, trebalo bi da budu u crnoj
boji, kako bi absorbovali svjetlost, a ovaj tim je iskoristio i
fl uorescentnost koja nastaje kada je izložen svjetlosti, tako
da fotone šalje svuda.
Kombinujući molekule fulerena, dobijaju se heksagonalne
ćelije. Kada svjetlost padne na polimer, fotoni formiraju
polarone, koji su elektroni povezani sa regionima pozitivnog
predznaka.Fulereni absorbuju elektrone veoma lako i na taj
način vrše punjenje materijala. Fluorescencija polimera je
takođe i izvor fotona.
Naučnici nijesu još izračunali količinu snage polimera koji
se proizvede, ali se smatra da iznosi oko 100 odsto, što čini
mnogo efi kasnijim od konvencionalnih solarnih ćelija.
Materijal ostaje providan, jer se polimerni lanci formiraju
samo na uglovima heksagona, dok se preostali nalaze u
tankom sloju prema centru. Naučnici vjeruju da bi ove ćelije
mogle da nađu primjenu u industriji poluprovodnika gdje se
non-stop traže načini za povećanje efi kasnosti.
SKUPŠTINA AKCIONARA 16. DECEMBRA
Osma vanredna skupština akcionara EPCG AD Nikšić
biće održana 16. decembra u Nikšiću, u sali poslovnog
centra Sindčel, sa početkom u 12 sati. Na dnevnom
redu skupštine naći će se dvije tačke: donošenje izmjena
i dopuna Statuta EPCG AD Nikšić i potvrđivanje
prečišćenog teksta Statuta EPCG AD Nikšić.

PODRŠKA REVERZIBILNIH HIDROELEKTRANA
U ISKORIŠĆAVANJU ENERGIJE VJETRA
Integracija vjetra
i hidroenergetskog potencijala
Autori:
Fernando Perán Montero
i Juan J. Pérez
U javnosti sve više raste svijest u pogledu
zaštite životne sredine i efekta emisije
štetnih gasova. Kao rezultat tog povećanja
svijesti, u proteklih 15 godina došlo je
do značajnog razvoja novih proizvodnih
tehnologija električne energije širom
svijeta koje emituju manje štetnih gasova
koji stvaraju efekat staklene bašte.
Energija vjetra je danas uključena
u elektroenergetski sistem mnogih
razvijenih zemalja. U Španiji je
instalisano više od 13.800 MV
vjetroelektrana koje obezbeđuju oko 10
odsto proizvodnje električne energije u
zemlji.
Iako korišćenje vjetra može da omogući
značajnu fi nansijsku dobit i zaštitu
životne sredine, ovaj resurs otvara mnoge
izazove, kao što je, između ostalog,
činjenica da je pojava vjetra stohastičkog
karaktera pa postoji problem defi nisanja
perioda proizvodnje električne energije,
zbog čega je gotovo nemoguće, odnosno
veoma otežano skladištiti proizvedenu
La Muela 2
energiju. Ova nemogućnost određivanja
perioda proizvodnje električne energije
iz vjetroelektrana otežava upravljanje
elektroenergetskim sistemima i značajno
povećava potrebu za rezervnim resursima
koji su neophodni da se u realnom
vremenu uspostavi ravnoteža između
proizvodnje i potražnje.
Postoji nekoliko tehnoloških rješenja
koja su na raspolaganju kompanijijama
koje žele da ublaže negativni uticaj
varijabilnosti rada instalisanih kapaciteta
vjetrogeneratora. U kompaniji
«Iberdrola“, vjeruju da je najbolja
operativna opcija izgradnja pumpnih
postrojenja za skladištenje energije,
odnosno revirzibilnih hidroelektrana koje
uvijek mogu biti na raspolaganju i koje
pružaju značajnu fl eksibilnost u odnosu
na početak rada i isključivanje iz pogona.
Kompanija "Iberdrola", trenutno gradi
reverzibilnu hidroelektranu "La Muela
2" instalisane snage 852 megavata za ove
namjene i istražuje mogućnost ugradnje
još tri pumpe za skladištenje električne
energije ukupnog instalisanog kapaciteta
od 1.640 MV.
Drugi pišu
RESURSI VJETRA KOMPANIJE
IBERDROLA
Iberdrola je najveći proizvođač energije
vetra u svijetu. Krajem 2008. godine
ova kompanija je imala ukupnu
instalisanu snagu vjetrogeneratora 9.302
megavata širom svijeta, uključujući i
4.526 MV u Španiji, 665 megavata u
Velikoj Britaniji, kao i 2.876 MV u
Sjedinjenim Američkim Državama. Ovi
instalisani vjetrogeneratori daju skoro
17.000 gigavat-časova električne energije
godišnje. Pored toga, «Iberdrola“
istražuje potencijale za izgradnju novih
vjetrogeneratora širom svijeta sa ukupnim
instalisanim kapacitetom više od 54.000
megavata.
Poređenja radi, u svijetu su, prema
podacima World Wind Energy
Association, ukupni instalisani kapaciteti
vjetrogeneratora na kraju 2008. godine
bili skoro 121.200 megavata, sa
proizvodnjom od 260 teravat-časova
električne energije svake godine. Više od
27.200 MV ovih instalisanih kapaciteta
je, prema izvještaju ove Asocijacije,
izgrađeno u 2008. godini.
IZAZOVI SA VJETROM U
ELEKTRO-
ENERGETSKOM SISTEMU
Vjetar je ograničavajući kad su pitanju
količine i mogućnost skladištenja. Zbog
toga je važno da se imaju dobre prognoze
brzine vetra u cilju procjene buduće
proizvodnje. Međutim, pošto je vjetar
veoma promjenljiv, ova prognoza
proizvodnje ima veliku marginu greške i
stohastičkog je karatera.
Vjetar nameće posebne zahtjeve
elektroenergetskom sistemu, kako u
dugom, tako i u kratkom periodu.
DUGOROČNI PERIOD
U dužem vremenskom periodu,
izazov proističe iz činjenice da postoji
vremenski period tokom kojeg se
velika potražnja poklapa sa niskim
nivoom proizvodnje iz vjetroelektrana i
Novembar 2010 List Elektroprivreda 49

Drugi pišu
obrnuto. Na primjer, kod proizvodnje el.
energije iz vjetroelektrana u kopnenom
dijelu eletroenergetskog sistema
Španije, prosječan nivo opterećenja
je između 2005. i 2007. godine bio
oko 21 odsto. Tokom ovog perioda,
faktor opterećenja - odnos između
neto proizvodnje električne energije i
neto plasirane energije značajno varira,
sa vrijednostima od 2.5 odsto do 70
odsto. Tako vjetroelektrane možda neće
biti dostupne u vrijeme u kojem su
najveće potrebe za električnom energijom
u eletroenergetskom sistemu. To zahtijeva
instalaciju dodatnih kapaciteta za
proizvodnju električne energije na osnovu
drugih tehnologija, koji zamjenjuje
proizvodnju iz vjetrogeneratora tokom
perioda slabog vjetra.
KRATKOROČNI PERIOD
Tokom kratkoročnog perioda, uticaj
proizvodnje električne energije iz
vjetroelektrana na ravnotežu, odnosno
balans između tržišta i elektroenergetskog
sistema je jasan. Periodi koji se
posmatraju su nedeljni, dnevni i u
realnom vremenu.
La Muela - revirzibilna hidroelektrana
od 635 megavata u Španiji je proširena
sa dodatnim mašinskim postrojenjem
La Muela 2 čija je oprema kapaciteta
852 megavata. Iberdrola očekuje da će
ova revirzibilna hidroelektrana početi sa
radom 2012. godine, što će joj pomoći
kod varijabilnosti proizvodnje velikih
instalisanih kapaciteta vjetrogeneratora.
Zbog razlike u potražnji za el. energijom
u radnim danima i praznicima, svaka
proizvodna kompanija pravi nedjeljni
dinamički plan rada, koji predviđa
start, odnosno početak rada, kao i
izlazak iz pogona za svaku elektranu
pojedinačno (pod nazivom «jedinica
obaveza»). Termoelektrane imaju visoku
cijenu početka rada i izlaska iz pogona,
pa elektroprivrede iskorišćavaju svoja
najfl eksibilnija postrojenja, kao što su
hidroelektrane i pumpna postrojenja,
odnosno revirzibilne hidroeletrane. U
tom kontekstu, prisustvo značajnijeg
obima proizvodnje iz vjetroelektrana ima
znatan efekat na nedjeljni raspored rada.
Zbog stohastičke prirode brzine vjetra,
neizvesnost je uključena u nedjeljno
planiranje ± 25 odsto instaliranih
kapaciteta, uz nivo pouzdanosti od 70
procenata. Sa vjetroelektranama u Španiji
od 13.836 megavata, nivo neizvjesnosti
50 List Elektroprivreda Novembar 2010
na jednonedjeljnom dijagramu je ± 3.460
MV. Da eletroenergetski sistem apsorbuje
ovu nesigurnost bilo bi mu potrebno
gašenje ili ulazak u pogon oko devet
elektrana po 400 megavata pojedinačne
instalisane snage mašina uz kombinovani
ciklus rada elektrana.
Na dnevnom dijagramu, odnosno
nivou planiranja, aukcija proizvodnje
i potražnje kod većine energetskih
sistema obavlja se jedan dan
unaprijed. Predviđena neizvjesnost u
proizvodnji kod vjetroelektrana jedan dan
unapred je ± 15 percenata. U korišćenju
13.836 MV vjetroelektrana u Španiji, kao
na primjer, ova neizvjesnost i nesigurnost
predstavlja oko 2.075 megavata. To je
ekvivalentno pokretanju ili gašenju pet
pojedinačnih mašina od 400 megavata,
uz kombinovani ciklus rada elektrana.
Da bi se ispravio ovaj debalans,
znatan dio posla može biti obavljen
na organizovanom tržištu u periodu
manjem od jednog dana unapred
(obično tri do 24 sata). Međutim, sa
preostalim debalansom mora da se
upravlja u realnom vremenu od strane
drugih elektroenergetskih sistema, što
zahtijeva dodatno povećanje servisa
koji je u funkciji ovog cilja. Španski
kopneni elektroenergetski sistem koristi,
na primjer, dva osnovna mehanizma za
rješavanje ovog debalansa:
Sekundarni rezervni sistem u kojem
elektrane nude mogućnost da se poveća i
/ ili smanji proizvodnja, čiji rad reguliše
u realnom vremenu operator sistema za
rezervnu snagu, regulaciju frekvencije i
prsten.
Tercijalni rezervni mehanizam, koji se
sastoji iz starta i isključivanja iz pogona
niza elektrana koje primaju naknadu za
različita opterećenja tokom maksimalnog
vremena rada od 10 minuta.
Zašto je revirzibilna hidroelektrana za
skladištenje energije najbolja opcija?
Postoji nekoliko tipova tehnologija
električne energije koji se mogu koristiti
kako bi fi rma neutralisala varijabilnosti
kapaciteta vjetra. Ovo uključuje klasične
hidroeletrane, revirzibilne hidroelektrane
sa mogućnošću skladištenja, klasične
termoeletrane, elektrane na gasa i
elektrane sa kombinovanim ciklusom. Za
analizu regulacije rada instalisanih
kapaciteta ovih tehnologija, Iberdrola
smatra da su to tehnologije koje
omogućavaju:
brzi start i isključivanje iz pogona,
regulaciju brzina (u procentima
učitavanja u minuti),
tehnički najmanje opterećenje
(u procentima od maksimalnog
opterećenja).
KONVENCIONALNE
HIDROELEKTRANE
Hidroelektrane imaju nekoliko
prednosti. Prvo, to su najfl eksibilnije
tehnologije kad je u pitanju početak rada,
odnosno uključivanje i isključivanje koje
je bez značajnijeg štetnog uticaja na vijek
trajanja opreme. Drugo, njihova varijacija
obrtaja u praznom hodu je visoka. Na
primjer, moguće je da varira snaga oko
100 odsto u minuti. Treće, najmanje

opterećenje je nisko, često manje od 10
odsto instalisane snage. Četvrto, utrošena
energija za njihov rad je nula. I na kraju,
oni ne proizvode nikakve efekte staklene
bašte.
Jedino ograničenje ove vrste tehnologije
jeste njena veza sa hidrauličnim
upravljanjem rijeka. To je uglavnom
uslovljeno kapacitetima skladištenja u
akumulaci u slivu koja je sastavni dio
hidroeletrane. U periodu sušnog dijela
godine, nivo vode u akumulaciji se može
značajno smanjiti, što ograničava obim
hidraulične snage koja je na raspolaganju.
U toku je, kao što je rečeno, izgradnja
852 megavata La Muela 2 revirzibilne
hidroeletrane za skladištenje energije u
Španiji, a planirano je da bude puštena u
rad 2012. godine. Pored toga, Iberdrola
planira da počne izgradnju dvije druge
revirzibilne hidroelektrane u Portugalu
do kraja 2010. godine.
Konvencionalne hidroelektrane su
najatraktivnija opcija za uravnoteženje
varijabilnosti vjetrokapaciteta, prije
svega zbog toga što je to tehnologija
sa najnižom cijenom proizvodnje,
kao i zato što nema emisije štetnih
gasova koji utiču na efekat staklene
bašte. Međutim, u razvijenim sistemima,
gotovo sav hidroenergetski potencijal je
iskorišćen. To predstavlja poteškoću da se
preko njih poveća mogućnost regulacije,
zbog čega su potrebne i druge tehnologije
za pružanje usluga balansiranja.
PUMPE ZA SKLADIŠTENJE /
REVIRZIBILNE
HIDROELEKTRANE
Sa tehničke tačke gledišta, revirzibilne
hidroelektrane imaju iste karakteristike
kao klasične hidroelektrane. Pored toga,
njihov rad nije ograničen eksploatacijom
akumulacija kao kod klasičnih
hidroelektrana. Dakle, njihova pogonska
spremnost je uvijek na raspolaganju, čak i
tokom sušnog perioda, kada je pogonska
spremnost klasičnih hidroelektrana
ograničena.
Nedostatak revirzibilnih hidroelektrana, u
poređenju sa klasičnim hidroelektranama,
je da je kod njih neophodno da se voda
pumpa u gornju akumulaciju koja će se
kasnije koristiti za proizvodnju električne
energije. Cijena ovog procesa je cijena
struje podijeljena efi kasnošću ovog
ciklusa (oko 75 odsto).
Sa tačke gledišta zaštite životne
sredine, ove elektrane omogućavaju
značajno smanjenje emisije štetnih
gasova eletroenergetskih sistema,
proizvodeći niske emisije štetnih gasova
proizvodnjom struje tokom špiceva u
potrošnji i zamjenom tehnologija koje
zagađuju životnu sredinu (kao što su
elektrane koje koriste fosilna goriva )
proizvodeći električnu energiju u periode
špiceva potrošnje električne energije.
Poslije konvencionalnih hidroelektrana,
elektrane sa pumpama za skladištenje
energije ili revirzibilne hidroelektrane
su najbolji izbor za kompaniju da
bi se moglo uravnotežiti varijabilno
dejstvo vjetra. Instalisana snaga ovih
elektrana nije ograničena kao što
je to slučaj kod izgradnje klasičnih
hidroelektrana. Nedostatak ove
tehnologije je njena „visoka cijena
koštanja proizvodnje kilovata električne
energije. Međutim, u sistemima sa
značajnim obimom proizvodnje
električne energije iz termoelektrana, ovaj
rizik je veoma ograničen, jer je cijena van
špiceva potrošnje obično značajno niska,
zbog činjenice da ove elektrane ne mogu
da izvrše uključivanja i isključivanja da bi
pokrili dinamiku dnevne potrošnje.
KONVENCIONALNE
TERMOELEKTRANE
Uključivanje u pogon i izlazak iz
rada termoelektrana je ograničen iz
dva razloga. Prvo, njen početak rada
zahtijeva znatnu količinu energije, što
podrazumijeva i značajnu cijenu. Drugo,
česti ulasci u pogon i izlasci iz pogona
smanjuju vijek trajanja postrojenja.
Regulisanje brzine konvencionalnih
termoelektrana je ograničeno na oko
Drugi pišu
1 odsto u minuti, zbog njihove visoke
toplotne inertnosti . Međutim, njihov
spektar kontrola je prihvatljiv, imajući u
vidu da su minimalni tehnički uslovi za
rad na oko 45 odsto maksimalne snage.
GASNE ELEKTRANE
Ova vrsta tehnologije omogućava veću
fl eksibilnost za češći ulazak i izlazak iz
pogona. Pored toga, omogućava relativno
brzu moć varijacija sa mogućnošću
promjene brzine od oko 4 odsto u
minuti.
S druge strane, minimalna moć rada
ove elektrane je obično oko 60 odsto
u odnosu na puno opterećenje, što
ograničava njihovu regulaciju instalisanih
kapaciteta na 40 odsto od nominalne
snage.
Vjetroelektrane obezbjeđuju oko 10
odsto proizvodnje električne energije u
Španiji. Španska fi rma Iberdrola, najveći
proizvođač energije vjetra u svijetu, ima
ukupnu instalisanu snagu vjetrogeneratora
širom sveta od 9.302 MV. Korist od
gradnje revirzibilnih hidroelektrana
se ogleda u činjenici da to omogućava
kompaniji da reguliše varijabilnost
proizvodnje energije iz vjetra.
Uprkos tehničkim prednostima, ovaj tip
elektrana ima nedostatke, od kojih je
najveći njihova visoka cena goriva (40
odsto veće od onih sa kombinovanim
cikličnim radom elektrana).
KOMBINOVANI CIKLUS
Sa tačke gledišta fl eksibilnosti, ona
se kreće između konvencionalnih
termoelektrana i nezavisnih
cikličnih turbina. Tako, u odnosu na
Novembar 2010 List Elektroprivreda 51

Drugi pišu
konvencionalne termoeletrane, one su bolje
za češći ulazak u pogon i izlazak iz pogona,
zbog veće fl eksibilnosti gasnih turbina.
Što se tiče regulacije brzine, to je oko
2,5 odsto u minuti, odnosno nešto
je niži nego što je sa nezavisnim
ciklusom turbine, zbog veće inercije
konvencionalnih termoeletrana nego
elektrana kombinovanog ciklusa.
Na kraju, minimum rada ove elektrane
je skoro 50 odsto u odnosu na rad pod
punim opterećenjem.
Pored konvencionalnih i revizibilnih
hidroeletrana, kombinacija ciklusa rada
elektrana je sledeća opcija kompanije
za rješavanje problema varijabilnosti
proizvodnje energije iz vjetra. Ove
elektrane mogu da pruže usluge regulacije
uz umjereno promjenljivu cijenu,
mada kvalitativno višu u odnosu na
konvencionalne ili revirzibilne elektrane.
U slučaju energetskih sistema sa malim
mogućnostima proizvonje električne
energije iz hidroenergetskih potencijala,
kombinacija nezavisnih ciklusa i
kombinovanje cikličnog rada različitih
vrsta elektrana je najatraktivnija održiva
alternativa za kompanije da bi se
regulisala varijabilnost vjetra .
IBERDROLA - PUMPE ZA
SKLADIŠTENJE (AKTIVNOSTI U
RAZVOJU)
Iberdrola je oduvek željela da razvija
tehnologije koje omogućavaju nisku
emisiju štetnih gasova, a smim tim
52 List Elektroprivreda Novembar 2010
i manji uticaj na stvaranje efekta
staklene bašte. U stvari, Kompanija
ima oko 10.000 MV hidrokapaciteta
širom svijeta, uključujući i više od
8.800 MV u Španiji. Od 8.800
MV instalisane snage, više od 2.300
MV su pumpna hidroenergetska
postrojenja sa mogućnošću skladištenja
energije. Kompanija Iberdrola posjeduje
47 odsto instalisanih kapaciteta
hidropotencijala u Španiji. Ovaj veliki
portfolio hidroelektrana je omogućavao
Iberdroli da povećava
profi tabilnost
svojih postrojenja
vjetroelektrana od
trenutka njihove
izgradnje.
Zbog brzog razvoja
novih postrojenja
vjetroelektrana,
Iberdrola
kontinuirano
pokušava da proširi
svoj portfolio
pumpnih hidro
postrojenja za
skladištenje energije
/revirzibilnih
hdroelektrana. Postoje
teškoće da se pronađu
odgovarajuće lokacije
koje omogućavaju
izgradnju pumpnih
hidropostrojenja
za skladištenje energije /revirzibilnih
hdroeletrana) sa umjerenim investicionim
troškovima. Čak i u energetskim
sistemima u kojima su odgovarajuće
lokacije na raspolaganju, investicioni
troškovi ovog tipa elektrana su vrlo
visoki, što obavezuje investitora da
preuzme vrlo visok rizik tokom dugog
perioda amortizacije.
Iberdrola je u posljednje vrijeme
usmjerila svoje aktivnosti na proširenje
i dogradnju postojećeg pumpnog
hidropostrojenja za skladištenje energije
/revirzibilne hdroeletrane 635 MV-
La Muela) instalacijom drugog bloka
elektrane. La Muela je počela sa radom
1989. godine. Izgradnja 852-MV La
Muela 2 je počela 2006. i očekuje se
da bude puštena u rad 2012. godine.
Nova elektrana će sadržati četiri
kompleta generatora (u kompletu po
Alstom tehnologiji) i pumpe-turbine (u
kompletu po Voith Hydro). Fomento
de Construcciones y Contratas, S.A.
(FCC) iz Španije je izvođač građevinskih
radova za La Muela 2, a konzorcijum
Alstom, Sacyr Vallehermoso, and Cavosa
je zadužen za hidrauliku i cjevovod,
Ingenieria y Construccion S.A.U.
(Iberinco) obavlja inženjerske radove za
La Muela 2.
Pored ovog postrojenja koji je u fazi
izgradnje Iberdrola planira da izgradi
Alto Tomega hidroenergetski kompleks
u Portugalu. Izgradnja 1.200 MV-
instalisane snage kompleksa uključuje
izgradnju četiri brane i četiri elektrane,
od kojih će dvije imati pumpna hidro
postrojenja za skladištenje energije /
revirzibilne hdroeletrana . Dva pumpna
hidro postrojenja za skladištenje energije /
revirzibilnih hdroeletrana će biti 779-MV
Gouvaes i 112-MV Pradoselos. Izgradnja
ovog kompleksa treba da počne u toku
2010. a da bude završena do 2018.
godine.
Konačno, Iberdrola takođe razmatra/
analizira i nekoliko drugih lokacija za
pumpna hidro postrojenja za skladištenje
energije /revirzibilne hdroeletrane . Među
njima je 750-megavata Santa Cristina
elektrana u Španiji.
REZIME
Tehnologija proizvodnje električne
energije iz vjetra je uključena u
elektroenergetske sistemime mnogih
zemalja i omogućava značajno
smanjenje emisije štetnih gasova koji
negativno utiču na stvaranje efekata
staklene bašte. Međutim, sve veći
prodor ove tehnologije u postojećim
elektroenergetskim sistemima zahtijeva
znatno povećanje resursa koji su potrebni
da se uspostavi ravnoteža proizvodnje i
potražnje, kao i dodatne investicije koje
će omogućiti kontinuitet snabdijevanja
električnom energijom, kada je intenzitet
vjetra nizak.
Od svih raspoloživih tehnologija u
postojećim eletroenergetskim sistemima,
pumpna hidro postrojenja za skladištenje
energije /revirzibilne hidroelektrane
predstavljaju najatraktivniji izbor za
uravnoteženje negativnih dejstava
varijabilnosti vjetra. U skladu s tim,
Iberdrola je uključena u izgradnju
nekoliko ovih elektrana. Nakon 2018.
godine one će obezbjeđivati skoro
1.750 megavata inestalisane snage
za eletroenergetske sisteme Španije i
Portugala.
Priredila B.M.

MO NO GRA FI JA O 100 GO DI NA ELEK TRI KE U CR NOJ GO RI
P
o
o vo dom pro sla ve ve li kog ju bi le ja, sto go di šnji ce svog posto
ja nja, EPCG je pu bli ko va la obim nu, luk su zno opre mlje-
nu mo no gra fi ju pod na zi vom „100 go di na cr no gor ske
elek tro pri vre de“, auto ra prof. dr Živ ka M. An dri ja še vi ća, dr Zve zda-
na Fo li ća i mr Dra gu ti na Pa po vi ća.
Ova stu di o zno ura đe na mo no gra fi ja sa obi ljem do stup nih
do ku me na ta či ta se po put naj za ni mlji vi jeg šti va i pred sta vlja će
pra vi dra gulj za iz u ča va o ce raz vo ja elek tro pri vre de u Cr noj Go ri.
Od av gu sta 1910, kad je, obi lje ža va ju ći 50 go di na vla da vi ne, knjaz
Ni ko la pro gla šen kra ljem, ko jim po vo dom je pu šte na u rad pr va
elek trič na cen tra la za jav ne na mje ne, do av gu sta 2010, auto ri prate
isto ri jat ove pri vred ne gra ne u Cr noj Go ri na in te re san tan, ana-
li ti čan na čin, sa pe dant nom do ku men ta ci jom, sa ži vom sli kom
vre me na u ko je mu su se od vi ja le po je di ne fa ze raz vo ja el. ener-
get skog si ste ma.
U na mje ri da či ta o ci ma pred sta vi mo ovu zna čaj nu pu bli- bli-
ka ci ju od sledećeg broja do no sićemo, u vi du felj to na, naš
iz bor tek sta iz nje, sa na mje rom da po bu di mo in te re so va nje
za či ta njem Mo no gra fi je u in te gral nom ob li ku što ona, sva-
ka ko, za slu žu je.
O. V.
Novembar 2010 List Elektroprivreda 53

54 List Elektroprivreda Novembar 2010
nekad...
Jedan od agregata prve elektrane na Cetinju

...sad
Agregati HE Perućica
Novembar 2010 List Elektroprivreda 55

56 List Elektroprivreda Novembar 2010