Create successful ePaper yourself
Turn your PDF publications into a flip-book with our unique Google optimized e-Paper software.
РАД МУЗЕЈА ВОЈВОДИНЕ 51 АРХЕОЛОГИЈА<br />
Feudvar, 10 pokazuje da naseljenost nije bila intenzivna<br />
na početku ranog bronzanog doba i da u Bačkoj nije<br />
bilo većih stalnih naselja.<br />
F. Falkenštajn (Falkenstein) podelio je keramičke<br />
nalaze sa Titelskog platoa u 29 horizonata. Za nas su<br />
interesantni horizont 9 (kojim je on obuhvatio period<br />
kasnog eneolita) i horizont 10 (kao horizont najranijeg<br />
bronzanog doba). U horizont 9 svrstana je vučedolska<br />
keramika, kao i vrpčasta (schnur) keramika stepskog<br />
kulturnog kruga. F. Falkenštajn je nalaze kupa na nozi<br />
u Bačkoj svrstao u period klasične i kasne vučedolske<br />
kulture. 11 Materijal ranog bronzanog doba (horizont<br />
10) izdvojen je na samo nekoliko nalazišta u ispitanoj<br />
zo ni Titelskog platoa. Nedostatak ukrašavanja daje malo<br />
posebnosti za izdvajanje određenih kultura iz ranobronzanodobne<br />
keramičke produkcije, koja je zadržala<br />
i istovetan tipološki repertoar, na velikom prostoru.<br />
Falkenštajn je tipološki izdvojio konične zdelice<br />
izvijenog oboda sa drškom koja polazi sa oboda. 12 Oštar<br />
prelom na trbuhu je široko prihvaćen kako kod grube,<br />
tako i kod fi ne keramike, uz plastične tra ke i ureze. 13<br />
Tipične su šolje i posude sa kratkim vra tom, koji je od<br />
ramena odvojen uskim žlebom. 14 Ukrašavanje se još<br />
izvodi pojedinačnim ubodima ili nizovima uboda, 15<br />
grubim češljastim prevlačenjem, 16 aplikacijama uskih<br />
plastičnih traka na zid posude ili ispod podnožja<br />
drške, 17 kao i otiskivanjem grubim tek stilom 18 .<br />
Konične zdelice izvijenog ruba pripadaju tipu koji<br />
je karakterističan za sve kulture na tlu Karpatske kotline.<br />
Falkenštajn primećuje da se one najčešće javljaju u<br />
sklopu vinkovačke kulture i da su obeležje grobova<br />
gru pe Pitvaroš. Bikonični trbusi posuda, izdvojeni<br />
vratni produžeci, kao i primena nemarnog češljastog<br />
prevlačenja se, takođe, najčešće nalazi na vinkovačkoj<br />
keramici. Fragmenti sa otiskivanjem grube tkanine na<br />
površini skoro potpuno nedostaju u srpsko-hrvatskom<br />
Podunavlju. Ovakvo ukrašavanje potiče sa severa<br />
Karpatske kotline, gde je odomaćeno na teritoriji kulture<br />
Hatvan. Među hatvanske tipove on svrstava i<br />
zdele sa piramidalnim ispupčenjem na ramenu, 19 dok<br />
plastične aplike pripisuje kako hatvanskoj i nađrevskoj,<br />
50<br />
10 Hänsel B. – Medović P. 1998. Falkenstein F. 1998.<br />
11 Falkenstein F. 77.<br />
12 Ibid. Taf. 12, 1–2. 6<br />
13 Ibid. Taf. 11, 23, 27; 12, 4.<br />
14 Ibid. Taf. 11, 25; Taf. 12, 3.<br />
15 Ibid. Taf. 11, 23, 28; Taf. 12, 4.<br />
16 Ibid. Taf. 11, 29.<br />
17 Falkenstein F. Taf. 11, 26. Taf. 12, 7, 24.<br />
18 Ibid. Taf. 12, 8–9.<br />
19 Ibid. 12, 6.<br />
tako i vinkovačkoj kulturi. Zbog povezivanja tipova koji<br />
se javljaju na našoj teritoriji, Falkenštajn se priklanja<br />
ranijim istraživačima, 20 koji su naglašavali da je oblast<br />
srpsko-hrvatskog Podunavlja pod direktnim uticajem<br />
sa severa Karpatske kotline. To se prvenstveno odnosi<br />
na uticaje nađrevske, moriške i kulture nosilaca<br />
panonske inkrustovane keramike (PIK).<br />
Falkenštajn preuzima hronološku podelu vučedolske<br />
kulture od S. Dimitrijevića. 21 Po Dimitrijevićevoj<br />
hronologiji, u vreme kasnovučedolske (Vučedol C)<br />
faze javlja se niz regionalnih grupa koje se hronološki<br />
svrstavaju u kulture ranog bronzanog doba. Ovim<br />
grupama, uz grupu Njiršeg (Nyírseg), koja egzistira<br />
u severoistočnoj Mađarskoj, pripisuje i Mako grupu,<br />
koja zauzima mađarski Banat i južni deo međurečja<br />
Dunav–Tisa. U ovo vreme su svrstani i zvonoliki<br />
pehari iz okoline Budimpešte, kao i grobni nalazi iz<br />
Belegiša. 22 Trajanje ovih regionalnih grupa podudara<br />
se sa nastankom kultura Nađrev (Nagyrév), Šomođvar<br />
(Somogyvár) – Vinkovci i Moriš (Maros). 23 U poglavlju<br />
o šomođvarsko-vinkovačkoj kulturi, Falkenštajn navodi<br />
i grupu Ada, kao deo kompleksa Šomođvar–Vinkovci.<br />
Po ovakvoj podeli, nalazi iz Potisja i iz Rumunije činili<br />
su zapadnu zonu ovog kompleksa. 24 Pošto je analizirao<br />
do tada poznate rezultate istraživanja, 25 autor je došao<br />
do zaključka da vatinska kultura prekida traja nje<br />
vinkovačke kulture u vreme faze Reinecke Br A2. Po<br />
Falkenštajnu, terminus ante quem vinkovačke kulture<br />
bio bi horizont ostava tipa Lovas (vreme Reinecke B1<br />
faze), dakle početak srednjeg bronzanog doba. Shodno<br />
ovakvom vremenskom određenju, horizont ostava<br />
tipa Lovas Falkenštajn određuje kao pojavu vezanu<br />
za grupu Belegiš, odnosno kao vreme prelaza iz faze<br />
Reinecke Br B u fazu Reinecke Br C. Sa druge strane,<br />
datacije šomođvarsko-vinkovačkih naselja vršene<br />
metodom radioaktivnog ugljenika ( 14 C) pokazuju<br />
vrednosti između 2500 i 2300 godina p. n. e. 26<br />
20 Tasić N. 1968. Tasić N. 1976. Петровић J. 1980.<br />
Grob sa Glokuta kod Vizića datiran je u vreme Reinecke<br />
Br A2 – B1, a po klasičnoj hronologiji u vreme oko 1600<br />
godina p. n. e. (Петровић J, o. c., 60).<br />
21 Dimitrijević S. 1962. Vučedolsku kulturu podelio je<br />
na faze A, B i C. Kasnije je klasičnu, B fazu razdelio na B1 i<br />
B2 (Dimitrijević S. 1966).<br />
22 Dimitrijević S. 1966, 32.<br />
23 Falkenstein F. 1998, 34.<br />
24 Ibid. 36, Abb. 10.<br />
25 Tasić N. 1968. Tasić N. 1984.<br />
26 Falkenstein F., 36. Radi se o nalazištima Vinkovci–<br />
Hotel, Nagyárpád i Szava. O rezultatima dobijenim analizom<br />
14C vidi u: Forenbacher S. 1993.
Change language